Sa devet godina, Ju Hjuk je naučio sve o surovosti života kad je počeo da prosi na ulicama Severne Koreje.
Jednom je uzeo nedirnuti obrok na stanici podzemne železnice.
Unutra je bila porcija pokvarenog pirinča, tako da je dodao malo sirća i sode bikarbone da bi zamaskirao ukus.
Istog trenutka kad se vlasnik vratio, uhvatio ga je i pretukao.
Hjuk kaže da je znao da je krasti pogrešno, ali je bio maltene izgladneo do smrti.
Takvi ilegalni činovi bili su samo „deo svakodnevnog života" za veći deo stanovništva Severne Koreje.
Njegov život je bio toliko zaokupljen preživljavanjem da nije ostavljao mnogo mesta za snove.
I dalje deluje nadrealno ovom 24-godišnjaku da će biti deo prve K-pop grupe sa članovima koji su prebezi iz Severne Koreje.
- Od traume od obuke: Novi životi za prebege iz Severne Koreje
- Zašto severnokorejske diplomate beže iz zemlje
- Beg čamcem iz Severne Koreje pod stalnom pretnjom smrti
Pored Hjuka, i Kim Seok dolazi sa severa.
Drugi članovi buduće nove kej-pop grupe 1VERSE (čita se „junivers"; nekada SB Boyz) su Japanac Aito i Amerikanac kineskog porekla Keni.
„Isprva sam se plašio zato što je Severna Koreja neprijateljski nastrojena prema Japanu. Mislio sam da će Severni Korejci biti strašni, ali to se ispostavilo netačnim", kaže Aito, najmlađi od njih četvorice.
Grupa planira da debituje u SAD do kraja godine.
To je strateška odluka Singing Bitla (Singing Beetle), nove muzičke etikete koja stoji iza 1VERSE.
Priče o prebezima iz Severne Koreje mogle bi da dovedu do veće pažnje američke javnosti, jer su rukovodioci primetili veliko interesovanje potencijalnih investitora tokom posete SAD-u.
Kej-pop u Severnoj Koreji
Iako su i Hjuk i Seok iz Severne Koreje, njihove životne priče su potpuno drugačije.
Seokova porodica je bila dobrostojeća i živela je blizu granice sa Kinom, tako da je on imao pristupa kej-popu i kej-serijama preko prokrijumčarenih USB-ova i SD kartica.
Za Hjuka, muzika je bila luksuz.
On jedva da je i čuo za kej-pop tokom vremena provedenog u Severnoj Koreji, ali je bio svestan oštrih kazni koje su sledovale za konzumiranje zabave iz Južne Koreje.
„Nisam poznavao lično nikoga ko je bio kažnjen zato što je slušao kej-pop, ali sam čuo za porodicu koja je bila proterana iz sela zato što je gledala južnokorejski film", kaže on.
Vođa Severne Koreje Kim Džong Un pooštrio je gušenje priliva K-kulture.
Od 2020. godine, konzumiranje i distribucija takvog sadržaja postao je zločin kažnjiv smrću.
Retki video snimak do kog je došao BBC na korejskom početkom ove godine, za koji se veruje da je nastao 2022, prikazuje dvojicu tinejdžera javno osuđenih na 12 godina teške robije zbog gledanja i deljenja kej-serija.
Hjukov prvi pravi susret sa kej-popom usledio je nakon što je stigao u Južnu Koreju.
Životi kej-pop zvezda bili su potpuno van domašaja ljudi poput njega, kaže on.
Pogledajte video: K-pop: Uspon virtuelnih ženskih bendova
Takođe, Hjuku je bilo teško da se navikne na život u Južnoj Koreji.
U početku nije želeo da pobegne jer je to značilo da za sobom mora da ostavi oca i baku, koji su ga odgojili nakon što je njegova majka prebegla kad je imao četiri godine.
Kad je majka drugi put poslala posrednika po njega, njegov otac ga je ubedio da pođe.
Prošli su meseci dok nije prošao kroz nekoliko zemalja i stigao u Južnu Koreju.
Hjuk je živeo sa majkom svega oko godinu dana zbog čestih svađa.
Do dana današnjeg njihov odnos je buran.
Živeo je sam dok se nije preselio u spavaonicu sa drugim članovima.
Nazvao je sebe „najusamljenijim od svih usamljenika" - što je sada stih u „Običnoj osobi", rep pesmi koju je napisao.
Prilagođavanje na južnokorejski izuzetno takmičarski nastrojen obrazovani sistem bio je drugi problem, budući da Hjuk nije završio osnovnu školu pre bekstva.
Uprkos izazovima, pronašao je utehu u pisanju.
Počeo je sa kratkim pesmama koje aludiraju na njegov prošli život u Severnoj Koreji.
„Nisam mogao otvoreno da otkrivam kroz šta sam sve prošao, ali sam ipak želeo da napravim tajne zabeleške o tome."
Isprva je Hjuk verovao da njegovu priču drugi ne mogu da razumeju i da treba da je zadrži za sebe.
Međutim, nakon što se pridružio muzičkoj sekciji u prvoj godini srednje škole, njegovi profesori i prijatelji su ga ohrabrili da podeli ono što radi sa više ljudi.
„Rekli su mi da ljudi mogu iskreno da se poistovete sa mojim pričama i mojom tugom."
Od 17. godine, Hjuk je morao da radi honorarno po restoranima i fabrikama da bi se izdržavao.
Uprkos pretrpanom rasporedu, uvek je pronalazio trenutke da zapiše stihove rep pesama u pametni telefon.
Pisao je o surovom i samotnom životu i njegovoj dubokoj ljubavi prema ocu.
- Severna Koreja iznutra: „Zaglavljeni smo ovde, čekamo da umremo“
- Kakav je odnos Južne Koreje prema severnokorejskim izbeglicama
- „Olimpijci poput mene nemaju izbora nego da prebegnu zbog bezbednosti”
- 'Mislio sam da ćemo biti razdvojeni tri dana, a bili smo 66 godina'
Godine 2018, pojavio se u obrazovnoj emisiji.
Njegovo jedinstveno poreklo i reperski talenat privukao je pažnju Čo Mišel, izvršne direktorke etikete Singing Bitl.
„Nisam verovao Mišel oko godinu dana jer sam mislio da hoće da me prevari", kaže Hjuk.
Ostao je skeptičan zato što su prebezi iz Severne Koreje česte žrtve prevara zbog njihovog slabog poznavanja južnokorejskog društva.
Ali on je postepeno počeo da shvata da Čo „ulaže previše vremena i novca" da bi to bilo šta drugo sem iskreno sa njene strane.
Prazno platno
Za razliku od Aita i Kenija, koji su se bavili muzikom i plesom od najranijih dana, Hjuk i Seok su bili potpuni početnici.
Bilo je drugačije za njih da održe korak sa ozloglašeno strogim zahtevima sistema obuke u kej-popu.
Najteže je bilo držati se krutog raspored za obuku, kaže Hjuk, koji je bio navikao da sve odluke donosi sam.
Čo i drugi instruktori su priznali da se nikad nisu susreli sa polaznicima kao što su njih dvojica.
„Bili su kao potpuno prazno platno", kaže ona.
„Nisu imali nikakvo poznavanje pop kulture."
Ali njihova sposobnost da „istrpe fizičke izazove" zapanjila je Čo, koja radi u kej-pop industriji skoro čitavu deceniju.
Pregrmeli su duge sate vežbe plesa sa takvom požrtvovanošću da se uplašila da „preteruju".
Pored časova muzike i plesa, njihova obuka takođe je obuhvatala etikeciju i učestvovanje u razgovorima, da bi ih pripremilo za medijske intervjue.
„Mislim da nisu bili naviknuti na preispitivanje ili izražavanje vlastitog mišljenja", kaže Čo.
„Isprva, kad je instruktor pitao za razloge iza nekih njihovih mišljenja, njihov jedini odgovor je bio: 'Zato što ste tako rekli prošli put.'"
Ali nakon više od tri godine, Hjuk je ostvario neverovatan napredak.
„Sada Hjuk preispituje mnoge stvari", smeje se Čo.
„Na primer, ako ga zamolim da uradi nešto, on će odgovoriti sa: 'Zašto? Zašto je to nužno?' Ponekad žalim zbog onoga što sam uradila."
Premošćivanje jaza
Hjuk kaže da ne može da zamisli kako će to izgledati kad njegovi zemljaci iz Severne Koreje budu slušali njegove pesme.
Mogla bi da postane „senzacija" u Severnoj Koreji" ako 1VERSE postanu hit, kaže Ha Seun Hi, akademik specijalizovan za muziku i medije na Institutu za severnokorejske studije na Univerzitetu Donguk.
Ali pitanje bezbednosti nadvija se nad čitavu priču kao senka.
Hjuk ne želi da bude doživljen kao glasni kritičar Severne Koreje, tako da u intervjuima rodnu zemlju naziva „gornjom stranom" i izbegava da pominje Kim Džong Una.
„Iskreno, voleo bih da me dožive kao polaznika obuke za idola kej-popa bez etikete da potičem iz Severne Koreje."
A opet, Hjuk oseća odgovornost prema zajednici prebega, naročito budući da sve veći broj mladih prebega više ne želi da otkriva svoje identitete.
On želi da pokaže da postoje i drugi načini asimilacije.
„Mnogi prebezi doživljavaju jaz između sebe i kej-pop idola kao nepremostiv. To nije nikakva poslovna opcija za nas."
„Ako uspem, dakle, drugi prebezi bi mogli biti ohrabreni i da možda imaju još veće snove", kaže on.
„Zbog toga dajem sve od sebe."
Pogledajte video: Na sceni sa slušnim aparatom: Prvi K-pop bend čiji članovi imaju oštećen sluh
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
25. 11. 2024.
Taman mogu odma da ih vode na praksu...
Marko Čitalac