Kako se podvrći digitalnoj detoksikaciji tokom pandemije Kovida-19

Sa uvedenim protokolima socijalnog distanciranja usred pandemije Kovida-19 i satima i satima izolacije koji ostavljaju traga na našem zdravom razumu, ekrani su za mnoge postali spas.

Tokom krize, pregledi na Instagram Lajvu su se za samo nedelju dana udvostručili, Fejsbuk se pohvalio povećanjem od 70 odsto u video pozivima preko Mesindžera, a Vocap je doživeo 40 odsto povećanja upotrebe.

„Posezanje za našim telefonima zajednički je odbrambeni mehanizam protiv nepoznatog", kaže Dorin Dodžen-Megi, psihološkinja iz američke savezne države Oregon i autorka Opremljeni uređajima!: Balansiranje života i tehnologije u digitalnom svetu. „Ostajemo povezani sa našim ekranima i vestima koje oni donose, nadajući se da će nam pomoći da se osećamo manje napeto."

• Odlazak čoveka koji je izmislio komande copy-paste
• Zašto Amazon toliko zna o nama
• Roditelji muku muče sa tehnološkim navikama dece

Nekoliko nedelja pre nego što je kriza sa korona virusom zahvatila Njujork, obrisala sam Instagram. Umorila sam se od odsutnog skrolovanja kroz aplikaciju dok stojim u redu u prodavnici ili čekam na peronu podzemne železnice. Posle nedelju dana bez aplikacije, shvatila sam da ne uzimam u ruke telefon toliko često i to mi je dalo neobičan osećaj slobode.

A onda je počela izolacija. Osećala sam se potpuno isključeno od sveta i očajnički sam imala potrebu da vidim kako svi ostali izlaze na kraj sa tim. Ponovo sam skinula Instagram. Ovaj put, međutim, osećala sam da je aplikacija manje gubljenje vremena, a više korisna alatka - bilo je to kao da je savršeno prihvatljivo da vreme provodim na telefonu zato što nisam mogla fizički da pristupim ljudima. Želela sam da se povežem sa prijateljima iz svih krajeva sveta da bih videla kako izlaze na kraj sa karantinom. Bio mi je potreban savet slavnih kuvara kako da iskoristim ostatke hrane i informacije o tome koji brendovi prave i doniraju maske.

Ali kad sam konačno počela da osećam da izvlačim nešto korisno iz skrolovanja - odjednom to više nisam osećala. Druge nedelje izolacije, svaki put kad bih posegnula za telefonom da bih dobila pozitivni fiks na Instagramu, bila sam bombardovana beskrajnim nizom notifikacija o vestima koje izazivaju nervozu.

Kako postajemo sve više zalepljeni za naše telefone - zbog izolovanosti, dosade i neophodnosti - mnogi od nas osećaju pojačanu anksioznost zato što provode toliko vremena pred ekranom. Za Dodžen-Megi, to je problematično, jer svaka anksioznost koju osećamo „zbog toga što smo neprestano priključeni potire bilo kakve pozitivne efekte informisanosti".

Nije, međutim, tako lako ni prosto samo isključiti sve uređaje. Dok su u ovom trenutku čitavi naši svetovi u našim telefonima, a naši dani se vrte oko naših ekrana kao nikada pre, kako onda da smanjimo digitalnu anksioznost?

Povući crtu

Mi znamo da na našim telefonima provodimo više vremena nego što bismo voleli. Ali teško je povući granicu u tehnologiji kad su ekrani odjednom istovremeno naša veza sa ostalima, ali i način da se malo oraspoložimo. Zum, onlajn vežbe, FejsTajm, čak i aplikacije za meditaciju - svi oni traže oči zalepljene za ekran.

„Svi se u ovom trenutku brinu zbog vremena koje provode pred ekranima. Nedeljom, kad Epl objavljuje statistički izveštaj o vremenu provedenom na uređaju, vidim gomilu tvitova i komentara ljudi na društvenim mrežama koji kažu da se zaprepašćeni da provode 12 stati dnevno pred ekranima", kaže Tanja Gudin, britanska osnivačica pokreta za digitalnu detoksikaciju TimeTo Log Off i autorka knjige Isključi se i ne zuri u ekrane. „Naravno, trenutno je situacija mnogo drugačija, ali mislim da mnogi isti principi i dalje važe."

Da bismo smanjili anksioznost koju izaziva tehnologija, Gudin predlaže jasno razgraničavanje vremena pred ekranom koje je od pomoći i vremena pred ekranom koje je štetno. U redu je provoditi vreme na društvenim mrežama ukoliko je to u korisne svrhe, kao što su video snimci za vežbanje, obilasci muzeja ili lekcije iz kuvanja. „Ukoliko to radimo zato što nam je dosadno ili zato što smo nemirni, onda ne pomaže", kaže Gudin. Isto važi za neprestano proveravanje vesti. „Ljudi kažu da žele umirenje, ali to je postalo pravi problem i samo povećava nervozu."

Iako se trudimo da postavimo granice i steknemo navike kako bismo smanjili anksioznost koju izaziva tehnologija, teže je nego ikad negovati zdravu praksu kad su naš posao i naš kućni život odjednom postali jedno te isto.

Gudin predlaže da ljudi uvedu prepodnevnu i popodnevnu rutinu. „Kad više ne morate da putujete na posao, više nemate početak i kraj vašeg dana. Morate sami da ih stvorite." Da bi vam pomoglo da jasnije razgraničite posao i igru, Gudin takođe predlaže da koristite različite uređaje za različite aktivnosti. „Koristite laptor kao vaš radni uređaj, a vaš telefon kao vaš uređaj za igru. I tako sklonite jedan uređaj dok ste na drugom."

• Blokčejn - revolucija koja se nije sasvim dogodila
• Epl predstavio najnapredniju kameru do sada

Potraga za kvalitetom

Psihološkinja Dodžen-Megi predlaže aktivno traženje zanimljivog i smislenog sadržaja umesto da se samo bindžuje šta god da vam je dostupno. Srećom, usred pandemije, korisni sadržaj na društvenim mrežama dostupniji je nego ikad.

Autorka kuvara i kuvarica Alison Roman, koja je nazvana „kraljicom mature pandemije" zbog korisnog kuvarskog sadržaja i video snimaka na društvenim mrežama, jedna je od mnogih koja stvara kvalitetne sadržaje.

„Srećna sam što sam došla u poziciju da mogu da budem od koristi", kaže Roman, koja ima više od 500.000 pratilaca na Instagramu i 400.000 na Tviteru. „Nikad nisam bila osoba koja stvara sadržaje koje ljudi ne mogu da koriste u stvarnom životu." Roman je mesecima iznosila korisna uputstva za kuvanje po njenim receptima na Jutjub kanalu Njujork tajmsa, ali je poslednjih nedelja prešla na Instagram da ponudi savete šta da koristite ukoliko nemate na raspolaganju neophodne sastojke u karantinu.

Iako je Roman doživela povećanu aktivnost na svim kanalima svojih društvenih mreža, nije sigurna da li je to zbog njene popularnosti ili zbog naglog interesovanja ljudi za kuvanje usred pandemije. „Više ljudi kuva i više ljudi postavlja pitanja", kaže Roman, koja pruža povratne informacije za kuhinjske nedoumice ljudi. Na Instagramu i Tviteru, ona je pozvala ljude da slobodno postavljaju pitanja, što je dovelo do varijacija od toga kako propržiti pečurke do toga da li je mlaćenica i dalje dobra kad joj istekne rok trajanja.

Isključite se

Iako izgleda kao da video pozivi trenutno gospodare našim životima - za sastanke, vežbanje uživo, okupljanje prijatelja, pa čak i zvanične večere - stvarno možete da presisate od Zuma. Da biste smanjili uticaj anksioznosti koji izaziva ekran, važno je da ne zaboravite da postoje i drugi načini da se komunicira sa drugima.

„Pomislite samo na neke od alternativa. Glasovni pozivi još uvek postoje", kaže Gudin. „Telefonski poziv jedan na jedan mnogo je bogatije iskustvo nego kad vičete na desetoro ljudi istovremeno na Zumu."

„Ima mnogo stvari koje možemo da radimo a koje ne zahtevaju ekrane", kaže Gudin. Možemo da se skinemo sa telefona tako što ćemo se pretplatiti na papirne časopise ili raditi na rešavanju neke fizičke zagonetke. Mnogi se takođe okreću knjigama. „Primetila sam da mnogi ljudi govore o naglom skoku popularnosti eskapističke proze - knjiga koje nisu o pandemiji, stvarno dobrih priča uz koje možete malo da se zaboravite."

Neke knjižare počele su da osećaju pozitivne efekte ljudi koji su povećali dnevno vreme posvećeno čitanju. „Buks ar medžik", brulinska knjižara koju vodi spisateljica Ema Straub doživela je ogromno povećanje prodaje knjiga u poslednjih par nedelja.

„Naše brojke se približavaju onome što inače doživljavamo tokom praznika, što će reći, našu najveću godišnju prodaju", kaže Kolin Kaleri, direktorka marketinga i komunikacija knjižare, koja ovo povećanje objašnjava time što ljudi čitaju više i zato što su maloprodajne službe kao Amazon smanjile prioritet isporuke knjiga.

Prošlog vikenda sam izdvojila dva sata od svoje subote da se izvalim na kauču i završim čitanje jednog romana. Isključila sam telefon i dozvolila sebi da budem prebačena u fiktivni, ne-koronaviruski svet, uprkos zavijanju sirena ispred mog prozora. Te noći, nakon što sam poslala nekoliko tekstualnih poruka, ugasila sam pristup svim mojim telefonskim aplikacijama na 12 sati, potom isključila telefon i ostavila ga u drugoj sobi.

Osetila sam istu vrstu slobode kao kad sam izbrisala Instagram nekoliko nedelja ranije. I tad mi je sinulo: nemam kontrolu nad mnogo čim u svom životu u ovom trenutku, ali zato uvek mogu da isključim svoj ekran.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]