Kina, Amerika i svemir: Čovek koji je poslao Amerikance i Kineze u vasionu, ali ga se sećaju samo jedni

Ovaj kineski naučnik pomogao je ne jednoj, već dve supersile da stignu na mesec, piše Kavita Puri, ali njegova priča je ostala zapamćena samo u jednoj zemlji.

U Šangaju postoji čitav muzej sa 70.000 artefakata posvećenih jednom čoveku, „naučniku iz naroda", Čienu Suesenu.

Čien je otac kineskog raketnog i svemirskog programa.

Njegovo istraživanje pomoglo je da se naprave rakete koje su ispalile prvi kineski satelit u svemir, projektili koji su postali deo njenog redovnog nuklearnog arsenala, i smatra se pravim narodnim herojem.

Ali u drugoj supersili, gde je studirao i radio više od decenije, njegov značajan doprinos retko se pamti.

• Šta ako vasiona nema kraj
• Amerikanci do 2024. šalju prvu ženu na Mesec
• Ova gladna crna rupa možda predstavlja kosmičku „kariku koja nedostaje“

Čien je rođen 1911. godine, kad je poslednju carsku dinastiju trebalo da zameni republika. Njegovi roditelji bili su obrazovani, a njegov otac je, nakon što je radio u Japanu, osnovao kineski nacionalni obrazovni sistem.

Bilo je očigledno od malih nogu da je Čien nadaren i na kraju je diplomirao kao prvi u klasi na Univerzitetu Šangaj Ćiao Tong, osvojivši retku stipendiju Masačusetskog instituta za tehnologiju u SAD.

Vitki, uglađeni mladić stigao je u Boston. 1935. godine.

Čien je možda donekle na svojoj koži iskusio ksenofobiju i rasizam, kaže Kris Jaspersen, profesor istorije na Univerzitetu u Severnoj Džordžiji.

Ali vladalo je „i osećanje nade i vere u to da se Kina menja na suštinski značajan način" i on je sigurno bio među ljudima koji su izuzetno cenili svoje znanje.

Sa MIT-a Čien se preselio na Kalifornijski institut tehnologije (Kaltek) da bi učio pod jednim od najuticajnijih aeronautičkih inženjera svoga vremena, mađarskim emigrantom Teodorom fon Karmanom.

Tamo je Čien delio kancelariju sa još jednim istaknutim naučnikom Frenkom Malinom, koji je bio ključni član male grupe inovatora poznatih kao Samoubilački odred.

Grupa je stekla taj nadimak zbog pokušaja da napravi raketu na kampusu i zato što su neki njihovi eksperimenti sa agresivnim hemikalijama pošli veoma po zlu, kaže Frejzer Mekdonald, autor knjige Bekstvo za Zemlje: Tajna istorija svemirske rakete.

Mada, dodaje on, tu niko nije stradao.

Pogledajte video: Ruskom raketom brže do svemira, nego avionom iz Moskve do Londona

Jednog dana Čien je bio uvučen u raspravu o komplikovanom matematičkom problemu sa Malinom i drugim članovima grupe i vrlo brzo je postao njen integralni deo, sprovevši važna istraživanja o raketnoj propulziji.

U ono vreme, raketna nauka bila je „stvar zaluđenika i maštara", kaže Mekdonald.

„Niko to nije shvatao ozbiljno - nijedan matematički nastrojeni inženjer ne bi rizikovao reputaciju rekavši da je to budućnost."

Ali to se brzo promenilo s izbijanjem Drugog svetskog rata.

Samoubilački odred privukao je pažnju Američke vojske, koja je dobro plaćala istraživanje mlaznog uzletanja, gde su potiskivači bili postavljeni na krila letelice kako bi joj omogućili da uzleti sa kratkih pista.

Vojne finansije su pomogle i da se osnuje Laboratorija mlazne propulzije (JPL) 1943. godine, pod vođstvom Teodora fon Karmana.

Čien, zajedno sa Frenkom Malinom, bio je srce tog projekta.

ALAMY Grumanov TBF Avendžer uzleće uz pomoć mlaznog pogona na Pacifiku u Drugom svetskom ratu

Čien je bio kineski državljanin, ali je Republika Kina bila američki saveznik, tako da se nije „gajila masovna sumnja u kineskog naučnika u srcu američkog svemirskog poduhvata", kaže Frejzer Mekdonald.

Čien je dobio bezbednosno odobrenje da radi na poverljivom istraživanju oružja i čak je bio član Naučnog savetodavnog odbora američke vlade.

Po okončanju rata, bio je jedan najvećih svetskih eksperata za mlaznu propulziju i poslat je zajedno sa Teodorom fon Karmanom na jednu izuzetnu misiju u Nemačku, pod privremenim činom potpukovnika.

Njihov cilj bio je da razgovaraju sa nacističkim inženjerima, uključujući Vernera fon Brauna, vodećeg nemačkog raketnog naučnika; Amerika je želela da otkrije šta tačno Nemci znaju.

Ali krajem decenije, Čienova blistava karijera u SAD iznenada je zaustavljena u mestu, a njegov život je okrenut naglavačke.

• Ima li života na Marsu: Nasa lansirala rover „Istrajnost“
• Lebdi li život u oblacima Venere
• „Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa

U Kini, predsednik Mao je 1949. izdao naređenje za pokretanje komunističke Narodne republike, a Kinezi su u Americi ubrzo počeli da se doživljavaju kao „zli", kaže Kris Jaspersen.

„I tako smo prošli kroz period kad smo bili oduševljeni Kinezima, pa se onda nešto desilo i mi smo odjednom prezirali Kinu", kaže on.

Za to vreme, novi direktor JPL-a postao je ubeđen da postoji špijunska mreža u laboratoriji i preneo je svoje sumnje u neke članove osoblja FBI-ju.

„Morate da imate na umu da su svi oni bili ili Kinezi ili Jevreji", kaže Frejzer Mekdonald.

Hladni rat je bio u toku, a tu iza ćoška odmah se valjao antikomunistički lov na veštice Makartijeve ere.

U takvoj atmosferi, FBI je optužio Čiena, Frenka Malinu i druge da su komunisti i pretnja po nacionalnu bezbednost.

Optužbe protiv Čiena bile su zasnovane na dokumentu iz 1938. godine američke Komunističke partije, prema kom je on prisustvovao okupljanju za koje je FBI sumnjao da je bilo sastanak Komunističke partije iz Pasadene.

Iako je Čien negirao da je član partije, novo istraživanje pokazuje da se učlanio kad i Frenk Malina 1938. godine.

Ali to ga ne čini nužno marksistom.

Biti komunista u to vreme značilo je izražavati antirasistički stav, kaže Frejzer Mekdonald.

Grupa je želela da ukaže na pretnju fašizma, kaže on, kao i na užase rasizma u SAD. Oni su se zalagali, na primer, protiv segregacije lokalnog bazena u Pasadeni i koristili su svoje komunističke sastanke da raspravljaju o tome.

Pogledajte video: Zašto je teško sleteti na Mars?

Zuoju Vang, profesor istorije na Politehničkom univerzitetu države Kalifornije u Pomoni, kaže da ne postoje nikakvi dokazi da je Čien ikad špijunirao za Kinu ili da je bio obaveštajni agent dok je boravio u SAD.

Njemu je, međutim, oduzeto bezbednosno odobrenje i stavljen je u kućni pritvor. Kolege sa Kalteka, uključujući Teodora fon Karmana, pisali su vladi tvrdeći da je Čien nevin, ali uzalud.

Godine 1955, nakon što je Čien proveo pet godina u kućnom pritvoru, predsednik Ajzenhauer je doneo odluku da ga deportuje u Kinu.

Naučnik je otputovao brodom sa suprugom i dvoje dece rođenih u SAD, rekavši novinarima koji su ga dočekali da više nogom neće kročiti u Ameriku.

Održao je to obećanje.

„Bio je jedan od najistaknutijih naučnika u Americi. Doprineo je toliko mnogo, a mogao je da doprinese još mnogo više.

„Ne radi se, dakle, samo o poniženju, već i o nekoj vrsti izdaje", kaže novinar i pisac Tianju Fang.

Čien je u Kini dočekan kao heroj, ali nije odmah primljen u Komunističku partiju.

Njegova istorija nije bila besprekorna.

Njegova žena bila je aristokratska ćerka nacionalističkog vođe a do pada u nemilost Čien je živeo srećno u Americi - čak je preduzeo i prve korake za podnošenje zahteva za državljanstvo.

Kad je konačno postao član partije 1958. godine, on je to do kraja prihvatio i uvek se trudio da bude na strani režima.

Preživeo je čistke i Kulturnu revoluciju i stoga bio u mogućnosti da izgradi izuzetnu karijeru.

• Kina poslala robota na Mars
• „Nada“ na Marsu - Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali satelit na Crvenu planetu
• Evo kako izgleda crna rupa

Kad je stigao u Kinu, vladalo je vrlo slabo razumevanje raketne nauke, ali on je 15 godina kasnije predvodio lansiranje prvog kineskog satelita u svemir.

Tokom decenija, obučio je novu generaciju naučnika, a njegov rad postao je kamen temeljac za kinesko slanje ljudi na Mesec.

Da ironija bude veća, program projektila čijem je nastanku pomogao Čien u Kini za posledicu je imao oružje koje je upotrebljeno protiv same Amerike.

Čienovi projektili „svilene bube" bili su ispaljeni na Amerikance u Zalivskom ratu 1991. godine, kaže Frejzer Mekdonald, a 2016. godine su ih na razarač Mejson ispalili pobunjenici Huti u Jemenu.

„Sve je vrlo neobično povezano u krug. Amerika je proterala jednu veliku ekspertizu i to joj se obilo o glavu."

Zauzevši tvrdi stav prema domaćem komunizmu, tvrdi on, zemlja je deportovala „način na koji će jedan od njihovih najvećih komunističkih rivala napraviti vlastiti raketni i svemirski program - što je jedna izuzetna geopolitička brljotina."

Bivši američki ministar za mornaricu Den Kimbol - kasnije šef kompanije za raketnu propulziju Aerodžet - jednom je izjavio da je to „najgluplja stvar koju je ova zemlja ikad učinila".

Danas su tenzije ponovo visoke između Kine i SAD-a. Ovaj put ne zbog ideologije već zbog trgovine, zabrinutosti za tehnološku bezbednost i Kininog neuspeha - prema tvrdnjama predsednika Donalda Trampa - da uradi više na zaustavljanju Kovida-19.

I dok većina Amerikanaca nema pojma o Čienu i njegovoj ulozi u američkom svemirskom programu, Tianju Fang kaže da mnogi Amerikanci kineskog porekla i kineski studenti u SAD znaju za njega i zašto je morao da ode, i vide paralele sa današnjim vremenom.

„Odnosi između Amerike i Kine su se toliko pogoršali da bi oni sada mogli da se nađu pod istim sumnjama kao i Čienova generacija", kaže on.

Prema mišljenju Frejzera Mekdonalda, Čienova priča je upozorenje šta se dešava kad proterate znanje.

„Čitava priča o američkoj nauci je da su je podstakli ljudi koji su došli sa strane… ali u ovom konzervativnim vremenima to je priča koju je sve teže slaviti."

• Prava superheroina - žena koja je bila u svemiru i na dnu okeana
• Pogled na svemir koji oduzima dah
• Još ovaj test - poslednje probe pred turističke letove u svemir

Doprinos JPL-a američkom svemirskom programu je, smatra Mekdonald, u velikoj meri zanemaren u korist onog Vernera fon Brauna i drugih nemačkih naučnika, koji su tajno prebačeni u SAD ubrzo nakon što su ih posetili Fon Karman i Čieng.

Braun je bio nacista, a opet su njegova dostignuća priznata na način na koji dostignuća Čiena i drugih iz JPL-a nisu, kaže Mekdonald.

„Ideja da su prvi održivi američki svemirski program započeli domaći socijalisti - pa bili oni Jevreji ili Kinezi - nije priča koju je Amerika spremna da čuje o sebi", kaže on.

Čienov život je potrajao gotovo čitav vek.

Za to vreme, Kina se od ekonomske lake kategorije pretvorila u supersilu, i na Zemlji u i svemiru.

Čien je bio sastavni deo te transformacije.

Ali njegova priča mogla je da bude i velika američka priča - u kojoj talenat, odakle god došao, može samo da cveta.

Prošle godine, kad je Kina ušla u istoriji sletevši na tamnu stranu meseca, učinila je to u Fon Karmanovom krateru, nazvanom po aeronautičkom inženjeru koji je bio Čienov mentor.

Nagoveštaj, možda, činjenice da je američki antikomunizam pomogao da se Kina vine u kosmos.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]