Kina i ljudska prava: Lica ljudi iz logora za „reedukaciju" ujgurske manjine

Hiljade fotografija iz srca kineskog izuzetno tajnog sistema masovnog zatvaranja u Sinđanu, kao i detalji o politici ubijanja na licu mesta svakoga ko pokuša da pobegne, pronađeni su u ogromnom kontingentu podataka hakovanom sa policijskih kompjutera u ovom regionu.

Policijski dosijei iz Sinđana, kako se oni nazivaju, prosleđeni su BBC-ju početkom ove godine.

Posle višemesečnih pokušaja da se svi oni istraže i potvrde, sada možemo da ih predstavimo kao materijal koji pruža važne nove uvide u zatvaranje lokalnih Ujgura i drugih turkijskih manjina.

Njihovo objavljivanje poklapa se sa skorašnjom posetom Kini komesarke za ljudska prava Ujedinjenih nacija Mišel Bašelet, na njenoj kontroverznoj turneji otkrivanja činjenica u zapadnom regionu Sinđana, istovremeno dok se kritičari brinu da je njen plan puta bio pod strogom kontrolom vlade.

• Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
• Kako Kina namerno raseljava Ujgure
• Vreća preko glave i maska: Krici i mučenje u zatvoreničkom logoru u Kini

Ovaj kontingent otkriva, u do sada neviđenim detaljima, kinesku upotrebu logora za „reedukaciju" i zvanične zatvore kao dva posebna, ali povezana sistema masovnog zatvaranja Ujgura - i ozbiljno dovodi u pitanje pažljivo usklađenu kinesku zvaničnu verziju o oba.

Tvrdnja vlade da logori za reedukaciju izgrađeni širom Sinđana 2017. nisu ništa više od običnih „škola" opovrgavaju interna policijska uputstva, stražarske smene i nikad do sada viđene slike zatvorenika.

I njeno često pozivanje na optužbe za terorizam, prema kojima je još mnogo hiljada zatvorenika smešteno u zvanične zatvore, razotkrivena je kao izgovor za paralelni metod zatvaranja, sa policijskim tabelama punim arbitrarnih, drakonskih kazni.

Ovi dokumenti pružaju neke od do sada najčvršćih dokaza da se ovom politikom proganja skoro svako ispoljavanje ujgurskog identiteta, kulture ili islamske vere - i da komandni lanac seže sve do kineskog lidera Sija Đinpinga.

Hakovani dosijei sadrže više od 5.000 policijskih fotografija Ujgura načinjenih između januara i jula 2018.

Pomoću propratnih podataka, može se dokazati da je najmanje 2.884 njih zatvoreno.

A što se tiče onih za koje se navodi da se nalaze u logorima za reedukaciju, postoje znakovi da nisu voljni „učenici" kao što to već dugo vremena tvrdi Kina.

Na nekim od fotografija iz logora za reedukaciju vide se stražari kako stoje u blizini sa palicama.

Najviši zvaničnici Kine uporno negiraju tvrdnje o bilo kakvoj prinudi.

„Istina je da su centri za edukaciju i obuku u Sinđanu škole koje pomažu ljudima da se reše ekstremizma", izjavio je ministar spoljnih poslova Vang Ji 2019.

Mnogi su zatvoreni samo zbog običnih, spoljnih obeležja islamske vere ili zato što su putovali u zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Uz pretnju fizičkom silom koja je još jednom vidljiva u pozadini, fotografija Tadžigul Tahir ističe široko rasprostranjenu upotrebu „posredne krivice".

Dokumenti opisuju njenog sina kao nekoga ko ima „snažne verske sklonosti" zato što ne pije alkohol i ne puši.

Kao posledica toga, on je zatvoren na deset godina pod optužbom za terorizam.

Ali ona se pojavljuje na spisku „rodbine zatvorenika" - među hiljadama osumnjičenih zbog „zločina" njihovih porodica.

Fotografije predstavljaju jedinstveni vizuelni zapis načina na koji su ogromni delovi ujgurskog društva smešteni, jedan po jedan, i u logore, i u zatvore.

Policijski dosijei iz Sinđana - što je naziv koji se koristi za ovaj kontingent u konzorcijumu međunarodnih novinara čiji je BBC sastavni deo - sadrže desetine hiljada slika i dokumenata.

Među njima su govori viših zvaničnika sa oznakom strogo poverljivo, interni policijski priručnici i informacije o osoblju, detalji zatvaranja više od 2.000 Ujgura i fotografija sa izuzetno osetljivih lokacija.

Izvor dosijea tvrdi da ih je hakovao, preuzeo i dekriptovao sa više policijskih kompjuterskih servera u Sinđanu, a potom ih prosledio doktoru Adrijenu Zenzu, učenjaku američke Memorijalne fondacije za žrtve komunizma.

Zenza je prethodno kaznila kineska vlada zbog njegovog uticajnog istraživanja o Sinđanu.

Doktor Zenz ih je zatim podelio sa BBC-jem i, iako smo uspeli da kontaktiramo izvor direktno, on nije bio spreman da otkrije bilo šta o vlastitom identitetu ili o tome gde se nalazi.

Nijedan od hakovanih dokumenata nije datiran posle 2018, možda kao rezultat direktive izdate početkom 2019. kojom se zahtevaju stroži standardi enkripcije u Sinđanu.

To je moglo da smesti sve naknadne dosijee van domašaja hakera.

• Kako mreža lažnih naloga širi kinesku propagandu
• Kineska vojska - sila svetske klase
• Prva poseta kineskog predsednika Tibetu posle 30 godina

Doktor Zenz je pisao u naučnim krugovima potvrđenu studiju o Policijskim dosijeima iz Sinđana za Časopis evropskog udruženje za kineske studije i postavio na internet kompletan kontingent fotografija zatočenih i neke druge dokaze.

„Materijal nije redigovan, sirov je, nije skraćivan, sve se nalazi na jednom mestu. Posedujemo sve", rekao je on za BBC.

„Imamo poverljive dokumente. Imamo transkripte govora u kojima lideri otvoreno pričaju o onome što misle."

„Imamo tabele, imamo fotografije. Nije postojalo ništa slično ranije i to razbija lažni sjaj kineske propagande."

Policijski dosijei iz Sinđana sadrže još jedan set dokumenata koji odlazi korak dalje od fotografija zatvorenika u razotkrivanju zatvorske prirode logora za reedukaciju za koje Kine insistira da su samo „škole za zvanje".

Set internih policijskih protokola opisuje rutinsku upotrebu naoružanih policajaca u svim oblastima logora, postavljanje mitraljeza i snajperskih pušaka u kule stražare i postojanje politike „ubij na licu mesta" za sve koji pokušaju da pobegnu.

Povezi preko očiju, lisice i okovi obavezni su za svakog „učenika" koji se prebacuje između ustanova ili čak samo u bolnicu.

Decenijama su u Sinđanu vladali tinjajući separatizam, sporadično nasilje i sve strože vladine mere kontrole.

Ali 2013. i 2014, dva smrtonosna napada na pešake i putnike u Pekingu i južnom kineskom gradu Kumingu - za koje je vlada okrivila ujgurske separatiste i radikalne islamiste - doveli su do drastične promene politike.

Država je počela da doživljava ujgursku kulturu kao problem sam po sebi i, u roku od nekoliko godina, na satelitskim snimcima počele su da niču stotine masovnih logora za reedukaciju u koje su se Ujguri slali bez suđenja.

Zvanični zatvorski sistem u Sinđanu takođe je masovno proširen kao još jedan metod za kontrolu ujgurskog identiteta.

To se naročito desilo posle sve oštrijih međunarodnih kritika na račun odsustva pravnog procesa u logorima za reedukaciju.

Ovaj dvojni pristup najotvorenije se razotkriva u setu od 452 tabela, sa sve imenima, adresama i brojevima ličnih karata više od četvrt miliona Ujgura - u kojima se vidi koji od njih su zatvoreni, u kom tipu ustanove, i zašto.

Oni slikaju sliku o nemilosrdnom zatvaranju, i u logore i u klasične zatvore, u redovima i redovima koji dokumentuju pristrasno uplitanje kineskih zvaničnika poslatih duboko u ujgursko društvo.

Potpomognuti su alatkama za nadzor masovnih podataka da bi proizvoljno zatvarali ljude prema vlastitom nahođenju.

• Proglašena izdajnicom zbog dnevnika iz Vuhana
• Kako Komunistička partija vlada Kinom
• Kina zabranila emitovanje Svetskog servisa BBC-ja

Postoje nebrojeni primeri da su ljudi kažnjavani retrospektivno za „zločine" koji su se odigrali pre više godina ili decenija.

Jedan čovek osuđen je na 10 godina zatvora 2017. zato što je 2010. nekoliko dana „čitao islamsko sveto pismo sa bakom".

Pokazalo se da su stotine njih proganjane zbog upotrebe mobilnih telefona - uglavnom zbog slušanja „protivzakonitih verskih predavanja" ili zato što su instalirali aplikacije za enkripciju.

Drugi su kažnjeni sa i do deset godina zatvora zato što nisu dovoljno koristili telefone, a više od stotine slučajeva „isticanje kredita na telefonu" označeno je kao pokazatelj da korisnik pokušava da izbegne stalni digitalni nadzor.

Tabele pokazuju da su čitavi životi pretresani u potrazi za najblažim povodom, koji se potom pretvarao u najopštije moguće optužbe.

Bilo je tu od „zapodevanje kavgi" do „narušavanje društvenog poretka".

Ljudi su potom kažnjavani kao ozbiljni činovi terorizma; sa sedam godina, deset godina, 25 godina, stupci sa kaznama protežu se u nedogled.

Ako je optužba za terorizam i opravdano primenjivana, to je nemoguće razlikovati u moru podataka koju ukazuju na zatvaranje ljudi ne zbog onoga što su uradili, već zbog onoga ko su.

Tabela za Tursuna Kadira navodi propovedanje i učenje islamskog svetog pisma koji datiraju unazad sve do osamdesetih i, potom, u skorijim godinama, „prekršaj puštanja brade pod uticajem verskog ekstremizma".

Za ovo, ovaj pedesetosmogodišnjak osuđen je na 16 godina i 11 meseci zatvora.

Na fotografijama u kontingentu on može da se vidi pre i pošto je kineska država proglasila njegovo izražavanje ujgurskog identiteta protivzakonitim.

Čak i za one koji nisu u logoru ili zatvoru, Policijski dosijei iz Sinđana otkrivaju poražavajući uticaj koji je takav visoki stepen kontrole i nadzora na njih imao.

Na fotografijama se vidi da su Ujguri koji i dalje žive u sopstvenim domovima bili pozivani u ogromnim brojevima da budu fotografisani.

Pridružene slike vremenskog žiga pokazuju da su čitava naselja - od veoma starih do porodica sa malom decom - pozivana u policijske stanice u bilo koje doba dana, pa i usred noći.

• Zašto Kina opet zatvara gradove zbog kovida
• Kako Kina želi da stvori „muževnije“ dečake

Sličan sistem imenovanje fajlova kao onaj korišćen za fotografije načinjene u logorima i zatvorima sugeriše potencijalnu zajedničku svrhu - ogromnu bazu podataka za prepoznavanje lica koje je Kina u ono vreme pravila.

Teško je reći da li se na njihovim licima očitava svest o postojanju logora, u kojima su mnoge hiljade već nestale, ali pridružene tabele čine opasnost od njih savršeno očiglednom.

Pet meseci nakon što su policijske fotografije načinjene 2018, muž i žena Tursun Memetimin i Ašigul Turgun poslati su u logor nakon što su optuženi za „slušanje snimka protivzakonitog predavanja" na tuđem mobilnom telefonu šest godina ranije.

U hakovanima dosijeima nalaze se i fotografije dve od njihove tri ćerke - Ruzigul Turgun, koja je u vreme nestanka njihovih roditelja imala 10 godina - i Ajšem Turgun, koja je imala šest godina.

U tabelama su zabeleženi i detalji o sudbini dece čija su oba roditelja zatvorena.

Vrlo je verovatno da je veliki broj njih stavljen pod stalno, dugoročno staranje sistema državnih internata izgrađenih širom Sinđana u isto vreme kada i logori.

• Kako Kina može da pomogne Rusiji
• Sinofobija: Kako je korona virus pojačao rasizam protiv Kineza

Štaviše, izbrijana glava koja može da se vidi na mnogim slikama dece je znak, rekli su za BBC Ujugri iz inostranstva, da su mnoga od njih već prisiljena da pohađaju takve škole makar tokom radne nedelje, čak i ako su još uvek pod starateljstvom samo jednog roditelja.

Fotografije daju ljudsko lice politici smišljenoj da ciljano proganja ujgurske porodice kao repozitorijum identiteta i kulture, i - prema rečima same kineske države - „da ih iščupa u korenu, zatre im lozu, prekine sve njihove veze, ugasi im poreklo."

Pored toga što razotkrivaju unutrašnje funkcionisanje kineskog sistema zatvaranja jasnije nego ikad pre, policijski dosijei iz Sinđana pružaju nove uvide u njegove razmere.

Većina tabela odnosi se na deo južnog Sinđana poznatog kao Konašeher na ujgurskom ili Šufu na kineskom.

Analiza podataka koju je izvršio doktor Zenz pokazuje da je samo u ovom jednom okrugu ukupno 22.762 stanovnika - više od 12 odsto odraslog stanovništva - bilo ili u logoru ili u zatvoru 2017. i 2018.

Kad bi se to primenilo na Sinđan u celini, ta cifra značila bi da je zatvoreno više od 1,2 miliona Ujgura i drugih odraslih osoba manjinskog turkijskog porekla - što potpada u okvire širokih procena eksperata za Sinđan, koje je Kina oduvek odbacivala.

Radeći sa konzorcijumom 14 medijskih organizacija iz 11 zemalja, BBC je uspeo da potvrdi krupne elemente iz policijskih dosijea iz Sinđana.

Ujguri koji žive u Evropi i SAD zamoljeni su za imena i brojeve ličnih karata njihovih nestalih rođaka kod kuće u Sinđanu.

Došlo je do brojnih poklapanja sa podacima iz tabela, pruživši tako čvrste dokaze da se u tim informacijama kriju stvarni ljudi.

• „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
• Kineski lekar koji je pokušao da upozori na korona virus

BBC je zamolio i profesora Henija Farida, forenzičkog stručnjaka za slike sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, da prouči podgrupu fotografija ujgurskih zatvorenika.

On nije pronašao dokaze da su slike fabrikovane, nije bilo nijednog od uobičajenih znakova koji se pronalaze kod kompjuterski sintetizovanih „dip fejkova", niti bilo kojih drugih pokazatelja zlonamerne digitalne manipulacije.

Neobični efekat vidljiv na ivicama nekih slika - kao da su iskopirane i blago zarotirane - može da se objasni na način koji istovremeno potvrđuje ideju da one čine deo kineske masovne mreže nadzora u Sinđanu.

Ove greške, smatra profesor Farid, verovatno su rezultat često korišćenog procesa standardizacije baze podataka za prepoznavanja lica, gde se svaki portret koji je malo iskrivljen automatski zarotira da bi se oči postavile u horizontalnu ravan.

„To je, naravno, potpuno bezazlena manipulacija", zaključio je on u pisanom izveštaju za BBC.

Dodatna potvrda može da se dobije slaganjem slika po redosledu njihovih pridruženih vremenskih žigova, a zatim posmatranjem zajedničkih detalja vidljivih u pozadini, koji pokazuju da su slike načinjene u realnom vremenu i u realnim prostorima.

• Kako mreža lažnih naloga širi kinesku propagandu
• Kako je Kina izgledala osamdesetih godina

Pošto smo se obratili kineskoj vladi povodom hakovanih podataka, sa detaljnim pitanjima o dokazima koje oni sadrže, medijski konzorcijum dobio je pisani odgovor od kineske ambasade u Vašingtonu.

„Suština pitanja u vezi sa Sinđangom je u sprečavanju nasilnog terorizma, radikalizacije i separatizma, a ne u ljudskim pravima ili veri", pisalo je u tom saopštenju.

Dodaje se da su kineske vlasti preduzele „niz odlučnih, energičnih i efikasnih mera deradikalizacije."

„Region sada uživa društvenu stabilnost i harmoniju, baš kao i privredni rast", navodi se u saopštenju i dodaje da ove stvari nude „najubedljiviji odgovor na sve laži i dezinformacije o Sinđanu."

Ali nije bilo odgovora ni na jedan konkretan dokaz iz kontingenta.

Policijski dosijei iz Sinđana sadrže još jedan set jedinstvenih fotografija koje dodatno potcrtavaju ekstremne nivoe fizičke kontrole kojima se izlažu Ujguri u pokušaju da se nasilno preoblikuje njihov identitet.

Na njima se naizgled mogu videti vežbe za potčinjavanje zatvorenika pomoću metoda sličnih onima opisanim u policijskim dokumentima za logore, ali ovaj put u pritvorskom centru.

Tu je i nešto što liči na sesije indoktrinacije, ponovo ukazujući na preklapanje između logora i zatvora.

Natpisi na leđima zatvorskih uniformi govore da je to Pritvorski centar Tekes u severnom Sinđanu.

Satelitski snimci spoljne fasade ove poznate pritvorske ustanove u gradu Tekes savršeno se poklapaju sa nekim od fotografija, potvrdivši da su slike autentične i dajući dodatni kredibilitet bazi podataka kao celini.

Hakovani dosijei sadrže veliki broj govora viših zvaničnika Partije koji pružaju uvid u mentalni sklop iza ove politike, kao i neke od najočiglednijih dokaza do sada na kome je krajnja odgovornost.

U govoru, označenom kao „strogo poverljivo" koji je održao Žao Keži, kineski ministar za javnu bezbednost, prilikom posete Sinđanu u junu 2018. godine, on sugeriše da je najmanje dva miliona ljudi zaraženo „ekstremističkim mislima" samo na jugu Sinđana.

Protkan referencama na predsednika Sija Đinpinga, njegov govor upućuje hvalospeve kineskom lideru zbog njegovih „važnih uputstava" za izgradnju novih ustanova i povećanje izdvojenih sredstava za zatvore kako bi se izašlo na kraj sa prilivom pritvorenika neophodnim da se dostigne cilj od dva miliona ljudi.

Ako masovno zatvaranje sinđanskih Ujgura i drugih turkijskih manjina zaista potiče od naređenja koje je izdao kineski lider lično, onda postoje nagoveštaji i o vremenskom okviru koji je imao na umu.

Kontingent sadrži još jedan tajni govor, koji je 2017. održao Čen Kvanguo - sve donedavno tvrdokorni sekretar Komunističke partije iz Sinđana.

„Za neke možda ni pet godina reedukacije neće biti dovoljno", govori on publici višeg vojnog i policijskog kadra, što je naizgled priznanje da dok god Ujguri nastavljaju da osećaju lojalnost identitetu ili veri bar u onolikoj meri koliko i Partiji, nema kraja na vidiku.

„Jednom kad budu bili pušteni na slobodu, problemi će se ponovo javiti, to je realnost u Sinđanu", kaže on.

Ovaj izveštaj u celosti je napisan, proizveden, priređen i istražen u Briselu, Londonu, Njujorku i Švedskoj, a posao je obavilo BBC-jevo evropsko, britansko i američko osoblje.

Pogledajte video: Kako žive muslimani u pritvoru u Kini

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]