Klimatske promene: Carskom pingvinu je „potrebna veća zaštita"

Antartički carski pingvini bi mogli da se suoče sa ozbiljnim problemima do 2100. godine ukoliko dođe do klimatskog zagrevanja kakvo se očekuje.

Stručnjaci kažu da ptice podižu svoje mladunce na zaleđenom moru, a ukoliko se ova površina značajno smanji, kao što predviđa procena, to će verovatno dovesti do velikog opadanja u broju ovih životinja.

Jedna od prognoza kaže da će populacija ove vrste pingvina biti prepolovljena do kraja veka.

Istraživači zahtevaju da se status zašite carskog pingvina podigne na viši nivo.

Trenutno, oni su klasifikovani kao „skoro ugroženi" u okviru Međunarodne unije za zaštitu prirode (MUZP), organizacije koja se bavi listama ugorženih vrsta na zemlji.

Predlog da se carski pingvini dodaju u urgentniju kategoriju „ranjivih" vrsta biće podnet uskoro.

„Oni su veoma otporne ptice: preživljavaju veoma oštre zime i iz godine u godinu nastavljaju da se vraćaju nazad na njihova mesta za razmnožavanje da bi odgajali svoje mladunce", objasnila je doktorka Mišel Lari, jedna od autorki novog izveštaja o položaju pingvina objavljenom u žurnalu Biološka konzervacija.

„Carski pingvini su borci, ali brinemo koliko dugo njihova otpornost može da potraje u budućnosti", istraživačica iz novozelandskog Univerziteta u Kanterburiju je rekla za BBC.

• Nestalo hiljade beba pingvina na Antarktiku
• Grenland: Led se topi neverovatnom brzinom
• Gej pingvini u Berlinu usvojili napušteno jaje

Uspeh razmnožavanja pingvina zavisi od takozvanog „brzog leda". Ovo je morski led koji se lepi za ivice kontinenta ili za ledene bregove.

Ovaj led je nizak i ravan, pa predstavlja idealnu površinu za polaganje jaja, njegovo inkubiranje, a zatim i za odgoj mladunca u prvom mesecu života.

Međutim, ovaj sezonski led mora da bude dugotrajan, da ostane netaknut bar osam ili devet meseci.

Ukoliko se formira prekasno ili razbije prerano, mlade ptice će biti prinuđene da uđu u more pre nego što postanu spremne i pre nego da im otpadne donje vodootporno perje.

Kao i odrasle jedinke, oni prolaze kroz dramatično mitarenje u januaru i februaru. I oni su u opasnosti od davljenja ukoliko se led otopi prebrzo, a oni nemaju odgovarajuće perje kako bi nastavili plivanje.

Trendovi antartičkog morskog leda u proteklim decenijama su bili prilično stabilni, iako je bilo nekoliko velikih regionalnih promena. Ali, klimatski modeli predviđaju značajne gubitke u ovom veku, čak i ako bude moguće da se globalno zagrevanje zadrži u okvirima pariskog sporazuma koji diktira temperaturu ne veću od dva stepena celzijusa od onog u pred-industrijsko doba.

Ovakvi temperaturni porasti (koji bi bili pojačani na polovima) uticali bi na to da mesta za razmnožavanje carskog pingvina na severu ostanu bez akcije, terajući ptice više ka Severnom polu.

Procene kažu da bi populacija carskog pingvina - koja trenutno broji oko 250.000 parova - mogla da se smanji za 50 odsto ili više usled ovakvog scenarija.

Doktor Fil Trejtan, vodeći autor novog izveštaja, kaže da samo oštre redukcije u emisiji gasova sa efektom staklene bašte mogu da promene ovakav ishod u budućnosti. Ali, on kaže da u međuvremenu treba i smanjiti pritisak na ptice i na druge načine.

„Postoji mnogo različitih alata koje možemo da koristimo. Zaštićene morske oblasti bi nam omogućile da regulišemo pecanje i druge ljudske aktivnosti u područjima koje carski pingvini koriste, bilo da su blizu njihovih mesta za razmnožavanje ili hranilišta", rekao je šef konzervatorske biologije iz Britanskog instituta za antarktička istraživanja.

„Mogli bismo i da klasifikujemo carskog pingvina kao specijalno zaštićenu vrstu Antartika. To bi nam omogućilo da sprovedemo u akciju plan koji bi pomogao u regulisanju uticaja koji bi mogli da postanu opasnost za njih čak i van zaštićenih morskih oblasti".

Britanski i američki naučnici su trenutno uključeni i desetogodišnju analizu broja carskih pinvina. Ovaj projekat, koji finansira Svetske fondacije za prirodu, pružiće ažuriranu polaznu tačku koju Međunarodna unija za zaštitu prirode kasnije može da koristi u svojoj proceni statusa ove vrste pingvina sledeće godine.

Doktor Piter Fretvel je specijalista za daljinska istraživanja u Britanskom institutu za antarktička istraživanja i pomogao je u izradioi pionirskih satelitskih tehnika za brojanje pingvina iz svemira.

„Sve što znamo - svi stručnjaci, svi modeli - govore nam da će se carski pingvini naći u velikoj nevolji. Moramo da uklonimo sve prepreke da bi im pomogli. Biće teško jer znamo da jedina stvar koja može da ih zaista spasi je stabilizacija globalne klime", rekao je on za BBC.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]