Klimatske promene: Jul „gotovo izvesno“ najtopliji mesec od kada postoje merenja, UN – Planeta ulazu u eru globalnog kuvanja

Usred velikih toplotnih talasa, „veoma je izvesno“ da će jul biti najtopliji mesec na svetu, kažu naučnici.

Mesec je do sada bio toliko vreo, da su istraživači uvereni da će rekord iz 2019. biti oboren, čak i za nekoliko dana do kraja.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da planeta ulazi u „eru globalnog kuvanja“.

Neki stručnjaci veruju da bi jul 2023. mogao biti najtopliji mesec u poslednjih 120.000 godina.

• Ozonski omotač mogao bi da se oporavi za deceniju, kažu UN
• Postignut istorijski sporazum o zaštiti okeana posle 10 godina pregovora
• Od ulice do sudnice: Greta Tunberg osuđena u Švedskoj za „neposlušnost“ prema policiji

Naučnici su saglasni da je ovolika toplota povezana sa upotrebom fosilnih goriva.

Istraživači nisu iznenađeni što se čini da će jul oboriti trenutni rekord, jer je poslednjih nedelja bilo mnogo naznaka da svet postaje sve topliji.

Najtopliji dan na svetu bio je 6. jul, a najtoplija 23 dana ikada zabeležena su tokom ovog meseca, saopšteno je iz Kopernikus službe za klimatske promene.

Prosečna temperatura u svetu za prvih 25 dana jula je 16,95 Celzijusa, što je znatno iznad temperature od 16,63 stepeni, koja je zabeležena u julu 2019.

Doktor Karsten Hauštajn sa Univerziteta u Lajpcigu izračunao je da će jul 2023. biti između 1.3 i 1.7 stepen topliji od prosečnih julskih temperatura zabeleženih pre nego što su fosilna goriva ušla u široku upotrebu.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš održao je strastveni govor o klimatskim promenama nakon što su naučnici rekli da je „praktično izvesno“ da će ovaj jul biti najtopliji na svetu do sada.

„Posledice su jasne i tragične“, rekao je na konferenciji za novinare u Njujorku.

„Decu su odnele monsunske kiše, porodice beže od plamena. Radnici kolabiraju na velikoj vrućini.

„Za ogromne delove Severne Amerike, Azije, Afrike i Evrope ovo leto je okrutno, a za celu planetu je katastrofa“, dodao je.

Zašto se ovi rekordi dešavaju?

Istraživači su uvereni da su uglavnom krive emisije fosilnih goriva.

„Ekstremno vreme koje je pogodilo milione ljudi u julu nažalost je surova realnost klimatskih promena“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, profesor Peteri Talas.

„Potreba za smanjenjem emisije gasova staklene bašte je veća nego ikada ranije, akcija je neophodna“, rekao je.

Postoje i drugi faktori koji su možda doprineli globalnim temperaturama.

Nova saobraćajna pravila dovela su do oslobađanja manje količine zagađujućih čestica, a donedavno je nivo saharske prašine u atmosferi bio nizak.

Ove čestice u vazduhu, nazvane „aerosoli“, obično reflektuju deo sunčeve energije nazad u svemir.

Smatra se da je smanjenje aerosola dalo mali doprinos beleženju toplote severnog Atlantika.

Erupcija podvodnog vulkana u Tongi 2022. takođe je doprinela količini vodene pare u atmosferi, koja zagreva planetu poput ugljen-dioksida.

Šta to znači za Pariski sporazum?

Pariski sporazum o klimi je 2015. godine potpisalo skoro 200 zemalja.

Države su se obavezale da će pokušati da zadrže dugoročne globalne temperature na 1,5 stepeni iznad predindustrijskog perioda, pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva.

Naučnici upozoravaju da, iako su julske temperature zabrinjavajuće, ekstremne temperature tokom mesec dana ne znače da su međunarodni klimatski sporazumi prekršeni.

„To ne znači da dostižemo ili kršimo cilj, jer se on odnosi na dugoročno povećanje globalnog zagrevanja“, objašnjava dr Friderike Oto, klimatski naučnik sa Imperijal koledža u Londonu.

Ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa smatra se ključem za izbegavanje najopasnijih uticaja klimatskih promena.

Međutim, kao što su nedavni toplotni talasi pokazali, posledice klimatskih promena rastu zajedno sa temperaturom.

Pogledajte video: Požari na Rodosu poput biblijske katastrofe

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk