Klimatske promene, energija i COP26: Više od 190 zemalja i organizacija se obavezalo da odustane od uglja

Veliki potrošači uglja, među kojima Poljska, Vijetnam i Čile, obavezali su se da će prestati da ga koriste u narednim decenijama, u dogovoru na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu, saopštila je vlada Velike Britanije.

Ugalj je najveći pojedinačni uzrok klimatskih promena.

Velika Britanija je saopštila da je više od 40 zemalja, kao i više od 100 kompanija i organizacija obećalo da će prestati da koristi ugalj.

Ali neke od najvećih svetskih zemalja zavisnih od uglja, kao što su Australija, Indija, Kina i SAD, nisu potpisale sporazum.

• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi

Potpisnici sporazuma su se obavezali da će prekinuti sva ulaganja u novu proizvodnju električne energije iz uglja u zemlji i inostranstvu.

Saglasili su se ukinu energiju uglja tokom 2030-tih za velike ekonomije i 2040-tih za siromašnije zemlje, saopštila je Velika Britanija.

„Kraj uglja je na vidiku“, rekao je britanski sekretar za poslovanje i energetiku Kvasi Kvarteng.

„Svet se kreće u pravom smeru, spreman je da zapečati sudbinu uglja i prihvati ekološke i ekonomske prednosti izgradnje budućnosti koju pokreće čista energija“.

Više od 40 zemalja je potpisalo izjavu.

Poljska, Vijetnam i Čile bili su među 18 zemalja koje su prvi put pristale da postupno ukinu ugalj i ne grade ili ulažu u novu energiju na ugalj, saopštila je Velika Britanija.

• Ogromni poljski rudnik uglja koji ljuti susede
• Kako Irska napušta prljavo gorivo i zašto deca štrajkuju
• Političari protiv fosilnih goriva, deca u Australiji traže akciju za spas planete

Ovo je drugi veliki dogovor zemalja na klimatskom samitu u Glazgovu posle obećanja o prestanku krčenja svetskih šuma do 2030.

Međutim, pojedini britanski političari, poput Eda Milibanda kažu da u sporazumu nedostaju Kina i drugi veliki korisnici uglja, a primetio je i da nema ništa od postepenog ukidanja nafte i gasa.

Btitanska vlada je pustila da se oni izvuku sa udice, dodao je slikovito.

Iako je postignut napredak u smanjenju upotrebe uglja na globalnom nivou, prema podacima iz 2019. godine on je učestvovao u proizvodnji električne energije sa 37 odsto.

Zemljama poput Južne Afrike, Poljske i Indije biće potrebne velike investicije da bi sopstveni energetski sektor učinili čistijim.

„Imamo sjajan naslov, ali sitnim slovima piše da se državama daje ogromna sloboda izaberu sopstveni datum povlačenja ugnja iz proizvodnje električne energije“, primetio je Huan Pablo Osornio, šef delegacije Grinpisa, organizacije za zaštitu životne sredine na klimatskom samitu.

• Obećanje svetskih lidera – „sačuvaćemo pluća naše planete“, protesti u Glazgovu
• Kviz: Kako vi možete da utičete na smanjenje zagađenja
• Jedan od najbogatijih na svetu obećao dve milijarde dolara za obnovu prirode

A Srbija i ugalj?

Teško da bi u dogledno vreme Srbija mogla da se potpuno odrekne uglja u proizvodnji električne energije.

Jedan od razloga je zastarelost energetskog sistema – ideja da treba čuvati životnu sredinu je novija od postrojenja iz kojih Srbija dobija više od polovine energije.

Oko 70 odsto električne energije koji proizvede Elektroprivreda Srbije potiče iz termoelektrana, pokazuje Energetski bilans Republike Srbije za 2019. godinu.

To je proces koji počinje od uglja i završava se upaljenim sijalicama u toplim domovima.

Razlog što je ovaj procenat tako visok leži u tome što je najveći deo našeg sistema za proizvodnju električne energije izgrađen u prošlom veku, kada su se zemlje najviše oslanjale na ugalj i potencijal velikih reka, objašnjava za BBC na srpskom stručnjak u oblasti energetike Nebojša Arsenijević.

U to vreme, dodaje, tehnologije za proizvodnju električne energije iz energije sunca, vetra i ostalih obnovljivih izvora nisu bile komercijalno dostupne.

„U Evropi se o ekologiji, na način na koji o tome danas razmišljamo, priča poslednjih dvadesetak godina, a kod nas verovatno i kraće“, ističe Arsenijević.

Podseća da su „najveći elektroenergetski objekti u Srbiji građeni pre oko pola veka“.

• „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
• Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu“
• Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo

Na samitu u Glazgovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da „svi znaju šta su ciljevi kada se govori o klimatskim promenama, ali polovina radnih mesta u Srbiji zavisi od primene tih planova“.

Rekao je da je cilj da se do 2050. godine prilagode emisije ugljen-dioksida kroz stvaranje novih industrija.

„Naš zeleni plan je u veliki meri povezan sa ekonomskom stabilnošću zemlje“, rekao je Vučić.

„Napisali su sjajan govor za mene, ali imam nekoliko pitanja na koje velike sile još nisu odgovorile“, nastavio je.

„Kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?“.

„Čuli smo priče o trilionima dolara koji će biti na raspolaganju, ali kolika će biti kamatna stopa, kako ćemo pristupiti tim fondovima?“, upitao je Vučić.

„Kako ćemo pristupiti nuklearnim elektranama, smanjivati ili povećavati?

„Kako ćemo graditi obnovljive izvore energije ako jačaju populistički pokreti protiv vetroparkova?

„Kako ćemo tretirati cene prirodnog gasa, koji je u rukama velikih sila“, upitao je Vučić.

Pogledajte video: Šta je uzrok globalne energetske krize?

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk