Klimatske promene i kraljevska porodica: Čarls se neće ohladiti od aktivizma u vezi sa pitanjima životne sredine, tvrde njegovi prijatelji

Hoće li kralj Čarls Treći okrenuti leđa čitavom životu posvećenom klimatskom aktivizmu?

Kao princ od Velsa, proveo je decenije vodeći kampanje, ubeđujući ljude i sazivajući sastanke da bi pokrenuo akcije povodom pitanja životne sredine.

Kao kralj, on je sada podložan drugačijim pravilima - monarh je u obavezi da ostane politički neutralan.

Ali, njegovi prijatelji i savetnici kažu da se on neće smiriti po pitanju globalnog zagrevanja.

Može li poziv na delanje povodom ključnih globalnih pitanja kao što su klimatske promene ili manjak biodiverziteta da bude deo imidža jedne moderne monarhije?

Interesovanja kralja Čarlsa varirala su od tropskih šuma do okeanskih dubina, od održivih zemljoradničkih praksi do bezbednosti u snabdevanju vodom.

Ona su započela mnogo pre nego što su te brige postale uobičajene u javnosti.

Nekoliko meseci pošto je proglašen za princa od Velsa 1969. godine, dvadesetogodišnji princ Čarls pisao je premijeru Haroldu Vilsonu zabrinut za smanjenje broja lososa u škotskim rekama.

„Ljudi su stravično kratkovidi kad su u pitanju životinje u prirodi", požalio se on.

• Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
• Gordonstoun: Škotska škola u kojoj se obrazovao kralj
• Kamila, nova kraljica supruga

Sve se više posvetio rešavanju problema globalnog zagrevanja, koje on smatra jednim od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo ikad susrelo.

Njegovo prisustvo bilo je zapaženo na samitu o globalnoj klimi COP26 prošle godine, gde je pozvao svetske lidere da sarađuju kako bi spasli planetu tokom govora u sklopu ceremonije otvaranja.

Kad sam ga intervjuisao pred COP26, rekao mi je da je svetu „trebalo predugo" da počne da reaguje na rizike od klimatskih promena.

Istakao sam mu da će se svetski lideri uskoro sastati da razgovaraju o klimatskim rizicima, na šta mi je on odgovorio:

„Ali oni samo razgovaraju, problem je u tome što treba nešto da se preduzme."

On je čak rekao da razume zašto su neki ljudi motivisani da izađu na ulice sa organizacijama kao što su „Pobuna protiv istrebljenja", istakavši da bi „ljudi trebalo da primete koliko neki mladi ljudi očajavaju".

Govoreći o mogućnosti da se ne preduzme ništa, bio je nedvosmislen: „To bi bilo katastrofa. Već počinje da bude katastrofalno, zato što ništa u prirodi ne može da preživi pritisak koji stvaraju ove ekstremne vremenske prilike."

Veteran zelenih aktivista Toni Džuniper ocenjuje novog kralja kao „potencijalno najvažniju ekološku ličnost svih vremena".

Predsedavajući Prirodne Engleske i Čarlsov dugogodišnji savetnik, Džuniper je govorio o „ogromnoj dubini" njegovog znanja i „apsolutno ogromnom" uticaju koji je on izvršio.

Pitanje je da li će kao kralj Čarls biti ovoliko glasan po ovom ili bilo kom drugom pitanju.

„Sve što znamo o tome kako se spremao za preuzimanje prestola govori da će biti apsolutno nedvosmislen povodom vlastitih ustavnih dužnosti", kaže Džonatan Porit, bivši šef Prijatelja Zemlje i bivši savetnik novog kralja.

Kralj Čarls je to i sam rekao.

Upitan u intervjuu iz 2018. godine da li će se „mešati", kralj je odgovorio: „Nisam toliko glup", a sugestije da će nastaviti da lobira kod poslanika nazvao je „budalaštinom".

Spojnica ljudi

Kad sam ga upitao prošle godine da li misli da vlada tadašnjeg premijera Borisa Džonsona radi dovoljno povodom klimatskih promena, on se samo nasmejao.

„Ne smem da komentarišem", rekao je.

I, prošle nedelje, novi kralj je priznao da „za mene više neće biti moguće da posvetim onoliko vremena i energije dobrotvornim akcijama i pitanjima do kojih mi je mnogo stalo".

Ali njegova strast za ekološkim pitanjima neće samo odjednom nestati.

Veći deo njegovog rada ionako se odvijao daleko od svetla reflektora.

„Kralj je sazivač, on povezuje ljude i organizacije tako da to otvara mogućnosti i dovodi do rešenja", kaže bivši portparol Džulijan Pejn.

Čarls „poziva najveće umove i najiskusnije ljude, i sluša njihove ideje i savete".

„Pretpostavljam da je to modus operandi koji će se nastaviti i nakon što preuzme novu ulogu", kaže Pejn.

Čarlsov pristup rešavanju problema doveo je do nekih neočekivanih inicijativa.

Pogledajte samo kako je radio na tome da uključi računovodstvenu profesiju u borbu protiv klimatskih promena, kaže Porit.

On je shvatio da su svetu potrebni načini za izračunavanje emisija i procene napretka kompanija, kaže Porit.

A 2004. godine osnovao je Projekat računanja i održivosti da bi pokušao da utvrdi kako to može da se uradi.

'Tera karta' obećanja

Poslednjih godina radio je na podsticanju poslovnih zajednica na borbu protiv klimatskih promena.

Više od 500 glavnih rukovodilaca - uključujući šefove nekih od najvećih finansijskih institucija i kompanija na svetu - sada su deo njegove Inicijative za održiva tržišta.

Oni se opisuju kao „koalicija voljnih" i pristali su na njegova „Terra Carta" obećanja, obavezavši se na „rapidno ubrzavanje tranzicije ka održivoj budućnosti".

„Potrebna nam je ogromna kampanja nalik vojničkoj kako bismo pojačali snagu globalnog privatnog sektora", rekao je Čarls dok je otvarao COP26.

Jedan viši britanski političar rekao mi je da bi mogao da zamisli da on usvoji sličan pristup kao kralj.

„Nećete ga čuti kako izražava svoje mišljenje o frekingu", rekao je on, „ali mogu da ga zamislim da drži govor o potrebi za preduzimanjem hitnijih mera u vezi sa klimom."

Klimatski izaslanik američkog predsednika Džozefa Bajdena Džon Keri slaže se s tim.

On je rekao da se nada da će kralj Čarls nastaviti da poziva na delanje u vezi sa klimom.

„To je univerzalno pitanje, to nije ideologija", rekao Keri za BBC Radio 4.

„Tu se radi o opstanku planete. Ne mogu da zamislim da on neće želeti da poziva na aktivnost u vezi sa klimom i da neće osećati potrebu da iskoristi važnu ulogu monarha i pozove svet da uradi ono što mora da uradi."

Borba protiv klimatskih promena je, na kraju krajeva, obaveza vlade koja je čak upisana u britanski zakon.

Zakon o klimatskim promenama zahteva od vlade da smanji emisiju gasova efekta staklene bašte na neto nulu do 2050. godine.

Sve najveće partije slažu se da je to važan prioritet.

Premijerka Liz Tras veće je saopštila da će njena vlada „udvostručiti" napore za postizanje tog cilja.

I zato evo pitanja o kom je kralj Čarls Treći već nesumnjivo razmišljao: koliko je uopšte kontroverzno za britanskog monarha da izražava opštu podršku nečemu što je već ionako definisano u zakonu.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]