Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi - engleski aristokrata i sovjetski špijun

Pre četiri godine, u BBC arhivama je pronađen i ubrzo objavljen snimak u kojem jedan od najpoznatijih britanskih špijuna opisuje kako je radio kao dvostruki agent za Sovjete.

Na traci iz 1981. Harold Edrijan Rasel Filbi - poznatiji kao Kim Filbi - drži tajno predavanje pripadnicima Štazija, obaveštajne agencije Istočne Nemačke.

Bio je to - i ostao - jedini snimak bivšeg agenta britanske tajne službe MI6 kako govori o špijunskoj karijeri - od vrbovanja do bekstva u Sovjetski Savez.

Tokom predavanja opisuje kako je napredovao u MI6 dok je odavao tajne sovjetskoj obaveštajnoj službi KGB.

Za kraj je sačuvao savet za istočnonemačke agente.

• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca
• Iz koje kuhinje je došla afera „ruski špijun“

„Dragi drugovi"

Ovim sada čuvenim rečima, izgovorenim besprekornim akcentom engleske više klase, jedan od najpoznatijih britanskih špijuna i njihov najveći izdajnik počinje predavanje odabranoj publici špijuna Istočne Nemačke.

Filbijevo jednosatno obraćanje agentima Štazija sačuvano je na video kaseti i prvi put je prikazano 2016. godine.

BBC je snimak „iskopao" u zvaničnim arhivama Štazija u Berlinu.

Filbijevo obraćanje nije bilo namenjeno široj publici, ali se jasno vidi spremnost bivšeg obaveštajca MI6 da otvoreno govori o sopstvenom profesionalnom putu, potpuno drugačije od do tada uobičajenih iskustava.

Snimak je mutan i loše sinhronizovan, što pokazuje sva ograničenja tadašnje tehnologije.

„Neprijateljski kamp"

Posle uvodnog izlaganja vrhunskog istočnonemačkog špijuna Markusa Volfa, koji je u toj meri bio neuhvatljiv za zapadne obaveštajne agencije da su ga godinama zvali „čovek bez lica", Filbi je stao za govornicu.

„Moram vas upozoriti da ja nisam govornik", kaže Filbi.

„Čitav život sam proveo trudeći se da izbegnem publicitet bilo koje vrste".

To je prilično tačno.

Prethodni video u kom se on pojavljuje je konferencija za štampu iz 1955, godine, održana u stanu njegove majke u Londonu.

Tada je vrlo malo govorio, samo je poricao da je komunista.

U ovom video snimku prvi put čujemo Filbija da se hvali kako je 30 godina proveo u, kako kaže, „neprijateljskom kampu".

Sebe opisuje kao rođenog u „vladajućoj klasi Britanske imperije" i objašnjava kako ga je komunizam privukao tokom školovanja na Kembridžu.

Detaljno opisuje kako ga je Sovjetska obaveštajna agencija, kasnije poznata kao KGB, vrbovala pošto se vratio sa rada sa aktivistima u Austriji.

(U enciklopediji Britanika se navodi da je to bilo 1933. godine, kada je Filbi imao 21 godinu.)

Najveće iznenađenje je, kaže, bilo što je do vrbovanja došlo u trenutku kad nije imao ni posao, ni izglede da se negde zaposli.

„Bio je to, u suštini, dugoročni projekat. Nisu očekivali rezultate odmah, niti su mogli da budu postignuti brzo".

Njegov sovjetski agent za vezu saopštio mu je šta se od njega očekuje.

„Bilo mi je savršeno jasno da bi u očima Moskve najbolja meta bila Britanska obaveštajna služba".

Filbi do detalja opisuje kako je godinama gradio profesionalni put.

Počeo je kao novinar, izveštavao je za dnevnik Tajms o Španskom građanskom ratu, uspostavljao veze sa zvaničnicima i kad se rat završio, nagovestio im da želi da radi za vladu.

Konačno je dobio posao na konkursu i počeo da radi u svetinji moderne britanske države - Tajnoj obaveštajnoj službi SIS, poznatijoj kao MI6.

U jednom od najupečatljivijih citata, Filbi otkriva kako je bilo lako krasti tajne britanskim obaveštajcima.

Kaže da se, jednostavno, sprijateljio sa kolegom iz arhiva, zaduženim za pohranjivanje dokumenata. Družili su se i dva do tri puta nedeljno bi išli zajedno na piće.

Tako mu je pošlo za rukom da dođe do dokumenata do kojih, radeći redovan posao, nikad ne bi mogao.

„Da je bilo valjane discipline u rukovođenju papirima u SIS-u, tako nešto bi bilo nemoguće. Ali discipline uopšte nije bilo".

Filbi dalje objašnjava šta je radio sa svim tim dokumentima.

„Svako veče sam iz kancelarije izlazio noseći veliku akten tašnu punu izveštaja koje sam sam pisao, ali i hrpom dokumenata iz arhive.

„Često bih ih iste večeri davao mom sovjetskom agentu za vezu. Ujutro bih dobio dokumenta nazad, njihov sadržaj bi u međuvremenu slikali, a ja sam mogao rano ujutro da vratim papire na mesto.

„Tako sam radio godinama".

Vrlo „prljava" priča

Filbi, sovjetski agent, ubrzo je imenovan na mesto zamenika šefa novoosnovanog odeljenja MI6 - posvećenog borbi protiv sovjetske špijunaže.

Njegov nadređeni u KGB-u mu je dao nov zadatak, da dođe na čelo odeljenja tako što će ukloniti šefa, Feliksa Kaugila.

„Pitao sam `da li mi predlaže da ga ubijem ili nešto drugo?`", priča Filbi.

Odgovor je bio da treba da se koristi birokratskim spletkama.

„I tako sam se bacio na zadatak da smenim sopstvenog šefa. Ne bi trebalo da slušate ovo", rekao je obaveštajcima u publici, koji su prasnuli u smeh.

Uspeo je.

„Bila je to vrlo prljava priča. Ali na kraju krajeva, naš posao podrazumeva da s vremena na vreme uprljamo ruke, ali mi to radimo zbog cilja koji ni na koji način nije prljav", objasnio je.

„Moram da priznam da je to bila najprljavija intriga usmerena na čoveka koji mi je bio drag i kom sam se divio, ali dobio sam takva uputstva i nisam mogao da učinim ništa da ih promenim."

Jedan događaj se obično navodi kao ilustracija ljudskih gubitaka zbog Filbijeve izdaje.

Kada je postavljen u Vašington kao veza MI6-a sa američkim obaveštajnim agencijama CIA i FBI, odao je tajnu operaciju da se hiljade Albanaca vrate u domovinu i svrgnu komunistički režim.

Mnogi od njih su ubijeni.

Tokom predavanja je pokušao da ishod akcije predstavi kao sopstvenu zaslugu - čak je tvrdio da je sprečio treći svetski rat.

Da nije kompromitovao operaciju i da je uspela, tvrdi on, CIA i MI6 pokušale bi isto i u drugim zemljama, poput Bugarske.

Sovjetski Savez bi se, kaže, tad umešao i bio bi to put ka sveopštem ratu.

Beg iz Bejruta

Dok je bio u Vašingtonu, dvojica njegovih kolega sa Kembridža, takođe špijuni, Gaj Bardžis i Donald Meklin, pobegli su u Moskvu, što je podstaklo sumnje u Filbija i dovelo do njegovog saslušanja.

Kaže da postoje dva razloga zbog kojih je mogao tako dugo da se izvlači kao dvostruki špijun.

Prvi je britanski klasni sistem, koji ne može da prihvati da pripadnik više klase može da bude izdajnik.

Drugi je činjenica da su mnogi u MI6 mogli toliko toga da izgube ako bi se potvrdilo da je on strani špijun,

Filbi je zvanično napustio MI6, ali je vrlo brzo vraćen u agenciju.

Poslat je kao tajni agent u Bejrut, pod maskom novinara. Tako je mogao da nastavi da se bavi špijunažom.

Filbi završava formalni deo predavanja agentima pričom o bekstvu iz Bejruta, kojom ismeva MI6.

Jedan kolega iz MI6 ga je 1963. suočio sa novim dokazima koji su ukazivali da radi za Sovjete.

Filbi je blefirao i počeo da vrda.

Zatim je jedan od agenata dobio zadatak da ga prati. Međutim, taj čovek je bio strastveni skijaš.

Filbi je pomenuo snežne padavine na libanskim planinama i agent nije mogao da odoli i da ne iskoristi priliku za neočekivano skijanje.

Tad je dobio signal od KGB-a da mu je osigurano bekstvo iz Bejruta.

Saveti za dvostruki život

Filbi je zatim odgovarao na pitanja istočnonemačkih obaveštajaca.

U fascinantnom prvom odgovoru objašnjava kako je stekao komunistička uverenja i ostao im odan i tokom života na Zapadu.

Uz hvalospeve svom sovjetskom agentu za vezu, savetuje kolege da moraju da vode računa i o političkom i o fizičkom zdravlju obaveštajaca sa kojima sarađuju.

Predavanje je završio savetom, koji je, kako je rekao, i njemu mnogo pomogao: Nikad ne priznaj.

„Ako vam pokažu dokument s vašim rukopisom, recite da je falsifikovan - samo demantujte sve.

„Ispitivali su me da bi me slomili i naterali da priznam. Samo je trebalo da ne reagujem.

„Moj savet je da i vašim agentima kažete da nikad ne priznaju".

Ovaj video, sniman da bude tajni, prilika je da čujemo Filbija kako sam govori o sebi i karijeri špijuna.

Njegov prikaz odiše potpunim samopouzdanjem.

Filbi je preminuo u Moskvi 11. maja 1988. godine, pre sloma komunističkog režima kojem je služio celog života.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]