Ko su aktivisti „Pobune protiv izumiranja“ i šta žele

Grupa boraca za zaštitu životne sredine „Pobuna protiv izumiranja“ kaže da će započeti dvonedeljni protest u ponedeljak.

Aktivisti u Londonu planiraju da „mirnim putem okupiraju centre moći i zatvore ih“, a planirani su protesti i u drugim gradovima, uključujući Amsterdam, Berlin, Njujork i Sidnej.

Ali ko su aktivisti „Pobune protiv izumiranja“ i šta žele da postignu?

Šta je „Pobuna protiv izumiranja“?

Pokret „Pobuna protiv izumiranja“ Extinction Rebellion (skraćeno XR) zahteva da vlade zemalja proglase „klimatsku i ekološku vanrednu situaciju“ i odmah sprovedu korake za borbu protiv klimatskih promena.

Smatra se internacionalnim „nenasilnim aktivističkim pokretom građanske neposlušnosti“.

• Hapšenja na protestima „Pobuna protiv izumiranja“ postaju globalna
• Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena

„Pobuna protiv izumiranja“ je počela u Velikoj Britaniji 2018. godine i sada ima pristalice širom sveta, spremne na akciju.

Grupa je za logo izabrala peščani sat unutar kruga, kako bi simbolisala isticanje vremena za mnoge vrste na planeti.

Da li su ciljevi realistični?

U Velikoj Britaniji imaju tri glavna zahteva:

• Vlast mora da proglasi klimatsku „vanrednu situaciju“
• Velika Britanija se mora zakonski obavezati da će do 2025. smanjiti emisiju ugljenika na nulu
• Mora se formirati skupština građana koja će „nadgledati promene“

Smanjenje emisije ugljenika gotovo na nulu za samo šest godina je zaista ambiciozan cilj.

Biće neophodne ozbiljne restrikcije letova, ishrana ljudi će morati drastično da se promeni, smanjenjem unosa mesa i mlečnih proizvoda. I biće neophodan veliki porast obnovljivih izvora energije, zajedno sa drugim radikalnim promenama.

Ali članovi ove grupe smatraju da budućnost planete zavisi od njih.

„Dugo smo je zapostavljali, da nam je potrebno polu-čudo kako bismo se izborili sa ovom situacijom“, izjavila je suosnivačica Gejl Bredbruk.

Ipak, članovi ove grupe ne otrkivaju rešenja za suočavanje sa klimatskim promenama. Umesto toga, žele da vlada formira „skupštinu građana“, sačinjenu od nasumično izabranih članova koji bi predstavljali presek društva.

Članovi skupštine bi odlučili kako da reše klimatsku krizu, uz konsultaciju sa stručnjacima.

Kakve su taktike?

Aprila 2019. godine, grupa je organizovala veliki protest u Londonu. Za 11 dana koliko je trajao, neke od glavnih raskrsnica i ulica u gradu bile su blokirane.

To je rezultiralo hapšenjem više od 1.100 osoba – uglavnom zbog sumnje da su se opirali zahtevima policije da se pomere.

Neki od aktivista su se zalepili za vozove i ulaze londonske berze. Neki su protestovali na aerodromu Hitrou i zavezali se lancima.

Grupa „Pobuna protiv izumiranja“ procenjuje da je od 31. oktobra 2018. godine uhapšeno 400 njenih aktivista, od toga 70 u Njujorku.

Aktivisti su u junu blokirali saobraćaj u Njujorku, nekoliko njih zavezalo se lancima ispred kancelarije Angele Merkel u Berlinu, a policajci u Parizu su morali da koriste biber sprej kako bi rasterali aktiviste koji su blokirali most na Seni.

Šta kritičari misle o njima?

Nije teško pronaći ljude koji se protive taktikama grupe „Pobuna protiv izumiranja“ – od vozača koji kasne, do novinara kolumnista.

Njihovi simpatizeri su okarakterisani kao „klimatski fanatici“ koji planiraju da unište hiljade godišnjih odmora i rizikuju da izgube hiljade potencijalnih članova.

Prema procenama komesarske Metropoliten policije Kreside Dik, aprilski protesti su koštali policiju dodatnih 7,5 miliona funti.

Demonstranti kažu da svi koje su ovakvi protesti razbesneli treba da „saznaju više o štetnosti klimatske krize“.

Takođe su branili izazivanje štete, poput lomljave izloga, dodajući da su takvi koraci nekada neophodni, kao i da „jako paze“ da nikoga ne dovedu u rizik.

Ko podržava „Pobunu protiv izumiranja“

Mladi ljudi se više slažu sa ovakvim ciljevima, pokazalo je istraživanje organizacije YouGov u aprilu u kom je učestvovalo 3.000 ljudi.

Među onima starosti između 18 i 24 godine, 47 odsto njih je „snažno podržavalo“ ili „donekle podržavalo“ ometanje saobraćaja i javnog prevoza kako bi se ispunili ciljevi grupe.

Onih starosti od 50 do 65 godina je bilo 36 odsto, a starijih od 65 svega 28 odsto.

Podršku su im pružile i javne ličnosti poput glumice Eme Tompson, političarke Dijane Abot i Kerolajn Lukas i bendovi Rejdiohed i Masiv Atek.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

PLEASE DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [49825525]