Koje tajne otkrivaju prve fotografije Sunca iz njegovog komšiluka

Nove fotografije Sunca, napravljene sa samo 77 miliona kilometara od njegove površine, izazvale su veliku pažnju u naučnom svetu.

Reč je o fotografijama napravljenim sa najmanje udaljenosti od Sunca u istoriji.

Napravila ih je sonda Sunčevog orbitera, satelita koji je Evropska svemirska agencija lansirala pre nekoliko meseci.

Na fotografijama se vidi veliki broj malih plamenova, nazvanih „kamperske vatre“.

Reč je o milionitim delovima ogromnih plamenova na Suncu, koje naučnici svakodnevno posmatraju sa teleskopa na Zemlji.

• Pogled na svemir koji oduzima dah
• Misterije svemira i nestanak džinovske zvezde
• Betelgez: Zašto se „gasi“ jedna od najsjajnijih zvezda

Međutim, nije poznato da li i ti minijaturni plamenovi nastaju na isti način kao oni ogromni.

Ipak, oni bi mogli da budu deo misterioznog procesa koji spoljnu atmosferu Sunca – tj. koronu – čini daleko vrelijom od njegove površine.

„Sunčeva površina nije tako vrela, njena toplota iznosi tek oko 5.500 stepeni, a okružena je supervrelom atmosferom od više od milion stepeni“, kaže Danijel Miler iz Evropske svemirske agencije.

„Čuveni američki fizičar Eugen Parker ima teoriju da bi veliki broj malih plamenova mogao da dovede do toga da korona bude vrela“, dodaje on.

Kakva god da im je uloga, jedno je sigurno – prilično su mali, makar u svemirskim okvirima.

Zbog toga do danas niko na njih nije obraćao pažnju, kaže Dejvid Bergmans iz Kraljevske opservatorije u Belgiji, koji takođe radi na projektu.

„Najmanji su veliki tek nekoliko piksela, što je u stvarnosti 400 kilometara. To znači da su oni veličine nekih evropskih zemalja“, navodi on.

Satelit Evropske svemirske agencije lansiran je februaru iz Svemirskog centra Kenedi u Kejp Kanaveralu u Americi.

Njegova misija je da otkrije tajne Sunca.

Sunčeve emisije gasova veoma utiču na dešavanja na Zemlji, mnogo više od pukog obezbeđivanja svetla i toplote.

Često prave i probleme – na primer, širenje određenih čestica koje imaju magnetska polja remete elektroniku satelita, što na Zemlji utiče na komunikaciju.

• Tamna materija i misterije nauke
• Astronomi prvi put uočili jezgro planete u svemiru
• „Nada“ kreće na Mars – Crvena planeta najveći izazov

Naučnici se nadaju da će satelit u budućnosti omogućiti da takve stvari mogu da se predvide.

„Nedavna situacija sa korona virusom dokazala je koliko je komunikacija važna, a sateliti su deo te povezanosti“, kaže Karolin Harper iz Britanske svemirske agencije.

„Dakle, zaista je važno da naučimo više o Suncu, kako mogli da bolje predvidimo njegove vremenske prilike, na isti način kako smo naučili to da radimo (sa vremenom) na Zemlji“, dodaje ona.

Sunčev orbiter će se postepeno približavati Suncu, sve dok ne dođe do nešto manje od 43 miliona kilometara.

Tada će biti u orbiti Merkura, prve planete našeg sistema. Slike poslate u četvrtak nastale sredinom juna, dok je bio u orbiti Venere.

Zemlja je, radi poređenja, udaljena od Sunca oko 149 miliona kilometara u proseku.

Međutim, iako su nove fotografije napravljene sa fizički najmanje udaljenosti u istoriji, one nisu fotografije najveće rezolucije ikada napravljene.

Najveći teleskopi na Zemlji će u tome uvek pobediti Sunčev orbiter.

„Ali Sunčev orbiter ne prilazi Suncu samo da bi napravio fotografije bolje rezolucije“, kaže Mark Mekugran, viši savetnik za nauku i istraživanje Evropske svemirske agencije.

„Približava se da bi bio u manje turbulentnom delu solarnih vetrova, proučavajući sa te distance čestice i magnetsko polje, dok u isto vreme uzima podatke sa površine Sunca i stavlja ih u kontekst.

„Nijedna druga misija ili teleskop to ne mogu“, ističe on.

Ipak, proći će nekoliko godina pre nego što satelit napravi prvi od bliskih kontakta sa Suncem – sa udaljenosti od 48 miliona kilometara.

Kako misija bude napredovala orbiter će se, uz gravitacionu pomoć Venere, izdići iz ravni planeta, kako bi lakše video sunčeve polove.

Na tim polovima bismo mogli da naučimo osnove sunčevog magnetizma, kaže Sami Solanki iz Instituta Maks Plank za istraživanje solarnog sistema.

„Znamo da je to magnetno polje odgovorno za svu aktivnost koje Sunce proizvodi, ali ne znamo kako ono nastaje, iako znamo da polovi igraju ključnu ulogu“, kaže Solanki.

Holi Gilbert, naučnica iz Američke svemirske agencije, koja takođe radi na projektu, prilično je uzbuđena zbog svega.

„Ako smo do nekih otkrića došli posle prvih fotografija, zamislite samo šta bismo mogli da pronađemo kada se približimo Suncu… Veoma uzbudljivo“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk