Koliki rizik predstavlja konzumiranje alkohola

U mnogim delovima sveta zabava nije potpuna bez alkohola.

Pojedini smatraju da je čaša vina odličan način da se počne razgovor sa strancima, jer alkohol pospešuje društvenost.

Ljudi piju iz mnogih razloga – da slave, da se druže, da se zabave, pa čak i da se bore sa stresom.

Pojedina ranija istraživanja su pokazala da umereno konzumiranje nekih alkoholnih pića poput crvenog vina može biti dobro za zdravlje.

Ali danas, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da nijedna količina alkohola nije bezbedna za zdravlje ljudi.

Program svetskog servisa BBC-ja Lanac ishrane (The Food Chain) pozabavio se rizicima i prednostima konzumiranja alkohola.

• Zašto je alkohol toliko opasan za mozak mladih ljudi
• Zvezda Spajdermena otvoreno o problemu sa alkoholom
• Misteriozna bolest koja opija bez kapi alkohola

Rak i smrti

Konzumiranje alkohola je doprinelo smrti 2,6 miliona ljudi širom sveta na godišnjem nivou, navodi se u nedavnom izveštaju SZO-a.

Alkohol izaziva najmanje sedam vrsta raka, među kojima su rak creva i dojke.

Detaljna studija SZO-a pokazala je da je opasno konzumiranje čak i malih i umerenih količina alkohola – manje od 1,5 litre vina, manje od 3,5 litara piva ili manje od 450 mililitara žestokog pića.

Nove smernice SZO-a kažu da nijedna količina alkohola nije bezbedna i da „rizik po zdravlje osobe koja pije počinje unosom prve kapi bilo kog alkoholnog pića“.

Pad potrošnje alkoholnih pića

Podaci Svetske zdravstvene organizacije takođe pokazuju da je ukupna potrošnja alkoholnih pića po glavi stanovnika širom sveta zabeležila blagi pad sa 5,7 litara u 2010. na 5,5 litara u 2019. godini.

Većina onih koji piju su muškarci, koji godišnje u proseku konzumiraju 8,2 litara, dok žene popiju 2,2 litara.

Neki poput Ane Tejt (44) koja živi u Berkširu u Engleskoj su odlučili da uopšte ne piju alkohol.

„Ne bih rekla da sam previše pila, ali sam pila prilične količine svakog petka.

„Radovala sam se da posle posla otvorim nekoliko piva, popijem nekoliko džinova, a ubrzo posle toga bih podelila i bocu vina sa mojim mužem“, kaže Tejt.

Isto je radila i subotom.

Tejt je shvatila da je takođe pila i četvrtkom i nedeljom.

Ali kada je ranije ove godine počela da se sprema za maraton, njen trener je ohrabrio da ostavi alkohol.

I njen muž je tada išao na treninge snage, pa su zajedno mogli da se odreknu alkohola.

„Promena je ogromna, osećam se jače ili bolje“, kaže Tejt.

Ali kada odu na društvena okupljanja, Tejtini prijatelji su pomalo razočarani kada vide da ona i njen muž ne piju.

Ameli Hauenštajn, 22-godišnjakinja iz nemačke države Bavarske, imala je podršku prijatelja da prestane da pije.

„Shvatila sam da mi veče nije zabavno ako ne pijem“.

Hauenštajn nije podnosila mamurluk sledećeg jutra.

„Htela sam da prestanem da pijem, jer je tako loše kada se probudiš u nedelju, a ne znaš ni šta si radio prethodnog dana“.

Veoma je srećna zbog napretka koji je postigla.

Da li je nauka napravila grešku

Iskustvo ove dve žene jasno pokazuje da postoji više koristi kada se prekine konzumiranje alkohola.

Dr Tim Stokvel je naučnik na Kanadskom institutu za istraživanje upotrebe psihoaktivnih supstanci i veruje da je upozorenje Svetske zdravstvene organizacije ispravno.

„Alkohol je u suštini rizična supstanca i predstavlja rizik čim počnete da je pijete“.

Uradio je metaanalizu 107 naučnih radova kako bi pronašao vezu između konzumiranja malih količina alkohola i smrti.

Ako je rizik od smrti jedan u sto, on se označava kao umeren, a jedan u hiljadu kao nizak rizik, kaže britanski medicinski časopis Britiš medikal džurnal (British Medical Journal).

Šta se smatra malom ili umerenom količinom alkohola se razlikuje od zemlje do zemlje.

Britnska Vlada preporučuje da se ne pije više od četrnaest jedinica nedeljno, što je oko šest čaša vina ili krigli piva.

Stokvel tvrdi da se stav da je alkohol u umerenim količinama dobar proistekao iz loše metodologije istraživanja.

Pitanja nisu bila dovoljno dobra i precizna, istraživači se nisu potrudili da pitaju o konzumiranju alkohola u prošlosti, i zanemareni su pojedini ključni činioci.

„Ljudi koji umereno piju alkohol imali su veća primanja, bolju ishranu, vežbali su, imali su bolji pristup zdravstvenoj zaštiti, bolje zube i tanji struk“, kaže Stokvel.

Odnos koristi i štete

Međutim, ne smatraju svi da su rizici povezani sa alkoholom zabrinjavajući.

„Zaista ne razumem tu opsesiju da ljudi treba da shvate rizike konzumiranja jednog ili dva pića dnevno“, tvrdi profesor ser Dejvid Spigelholter.

On je profesor emeritus statistike na Univerzitetu u Kembridžu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) i objašnjava kako možemo da gledamo na rizik.

„Ne postoji bezbedan nivo vožnje.

„Ne postoji siguran nivo života, ali niko ne preporučuje apstinenciju.

„Moramo da razmotrimo odnos koristi i štete“.

Dr Spigelholter je skeptičan u pogledu naše sposobnosti da precizno procenimo rizike.

„Mislim da bi jednostavno trebalo da prihvatimo da ljudi piju zato što u tome uživaju“.

Iako tvrdi da nije zagovornik niti alkohola niti trezvenjaštva (pokreta protiv alkohola), Spigelholter je BBC-ju rekao zašto uživa u umerenom konzumiranju alkohola.

„Rizik znači da smanjuje prosečan životni vek za procenat“.

„Konzumiranje jednog piće u razumnoj količini dnevno tokom pedeset godina bi vam oduzelo šest meseci života ili petnaest minuta dnevno“.

Dr Spigelholter ističe da čak i gledanje televizije sat vremena dnevno, ili jedenje sendviča sa slaninom dva puta nedeljno takođe predstavljaju rizik po zdravlje.

Kaže da odrasli ljudi treba sami da donose odluku o tome šta je dobro za njih.

Dr Tim Stokell takođe uživa u njegovom piću i ne zagovara uzdržavanje.

„Ako smatrate da je alkohol divna stvar koja vam pruža užitak, onda vrednost takvog osećanja treba da uporedite sa malim rizicima koje ono predstavlja po vaše zdravlje“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk