Kolumbija: Sveštenici koji se probijaju kroz ratne zone Kolumbije

Huan Karlos Bareto proučava mapu gustih džungli i reka u kolumbijskom regionu Čoko.

Prstom prateći mapu, on objašnjava gde naoružane grupe postavljaju mine.

Opisuje kako su zajednice u nekim regionima ograničene policijskim časom koji su uvele paravojne grupe i sprečavaju stanovnike da se kreću slobodno.

Ima oblasti kojima dominira levičarska gerila, neke druge su zauzele desničarske paravojske, a u nekim sasvim trećim za prevlast se bore urbane bande.

„Svuda se vodi rat za kontrolu", zaključuje on ozbiljno.

• Ukleta prošlost i nova svirepa ubistva u Kolumbiji
• Silovana, proganjana, ubili joj članove porodice, ima rak - ali se i dalje bori
• U Kolumbiji prodaju kuće sa „krvavom prošlošću"

Zvuči kao vojni komandant koji se sprema za bitku, ali Huan Karlos Bareto nije pripadnik paravojske poput onih koje kontrolišu ovu oblast. On je biskup.

U ratnim zonama Kolumbije, sveštena lica kao što su biskup Bareto igraju drugačiju ulogu od onih u uspavanim prigradskim zajednicama.

Na prvoj liniji fronta

Oni često rade na prvim linijama fronta najopasnijih zona Latinske Amerike.

U zabitim predelima kao što je Čoko, oni popunjavaju rupe koje je ostavila država, dokumentujući sukob i koristeći svoju ulogu da izvrše pritisak na vlasti i oružane grupe.

„Odlazimo tamo gde lokalne vlasti ne smeju", kaže biskup Bareto.

I budući da troje od četvoro ljudi - uključujući one koji pripadaju oružanim grupama - u Kolumbiji opisuje sebe kao katolike, biti svešteno lice pruža određeni stepen bezbednosti.

Pripadnici oružanih grupa možda nemaju moralnih dilema povodom pretnji i ubijanja ljudi, ali „u jednom pogledu, oni su zaista, zaista katolici", objašnjava Himena Sančez, direktorka za Ande u ekspertskoj grupi Vašingtonska kancelarija za Latinsku Ameriku.

A to je njihovo poštovanje prema sveštenicima, kaže Sančez.

Kao posledica toga, u zonama u kojima se aktivisti suočavaju sa stalnim nasiljem, verski lideri poput biskupa Bareta uživaju određeni nivo zaštite koja im omogućuje da putuju u oblasti koje su za druge suviše opasne.

• Deca vojnici: „Kako sam dospeo ovde"
• Uhvaćen najtraženiji narko bos Kolumbije, biće izručen Americi
• Pablo Eskobar: Mogu li se oprostiti njegovi zločini

„Oni razgovaraju sa grupama i govore im: 'Vratite ovo dete nazad njegovoj majci' ili 'Nemojte ubiti onu osobu'", kaže Sančez.

Sveštenici se obično ponašaju kao arbitri, „a grupe ih uglavnom ne ubijaju, makar ne namerno."

Istorijski gledano, Katolička crkva je u Latinskoj Americi igrala tradicionalniju ulogu, ali bilo je i na hiljade takozvanih „sveštenika aktivista" koji se bore za prava ruralnih i siromašnijih stanovnika, čak vršeći pritisak na Katoličku crkvu da se suoči sa svojom ulogom u kršenjima ljudskih prava počinjenim tokom kolonizacije Latinske Amerike.

Tokom najkrvavijih godina vojne vlasti generala Pinočea u Čileu, Crkva je delovala kao jedan od najjačih glasova opozicije i predvodila potrage za ljudima koji su nestali u burnim vremenima.

Sedamdesetih i osamdesetih, u El Salvadoru, Nikaragvi i Gvatemali, neki sveštenici preuzimali su vodeću ulogu u zalaganju za radikalne promene dok su ovim zemljama buktali krvavi građanski ratovi ili revolucije.

Suzan Ficpatrik Berens, istoričarka sa Kalifornijskog državnog univerziteta, kaže da je 1989. godine ubistvo šest jezuitskih sveštenika u El Salvadoru „šokiralo svet" i skrenulo pažnju na krizu u regionu.

„Video sam vojnike koji su ubili sveštenike u El Salvadoru.

„Dok su zajednice kojima su pomagali bile nasilno tlačene… crkveni poglavari su sticali ulogu veoma artikulisanih branitelja ljudskih prava", kaže profesorka Ficpatrik Berens.

Meksiko - zemlja sa 95 ubistava dnevno

U jednom od ekstremnijih slučajeva, sveštenik Kamilo Tores se čak pridružio levičarskoj gerilskoj grupi u Kolumbiji.

Ali aktivizam nekih sveštenika tadašnji papa Jovan Pavle Drugi nije doživljavao u pozitivnom svetlu.

Njegov pokušaj da zauzda njihove aktivnosti zauzvrat je naišao na oštar otpor, a jedan sveštenik je čak citiran u članku u Vašington postu iz 1980. godine kako kaže da „Papa nema jasnu predstavu o realnostima u Latinskoj Americi."

Privukao ga aktivizam

Sterlin Palasios kaže da ga je upravo ova vrsta aktivizma i privukla sveštenstvu.

Otac Palasios je odrastao u malom naselju uz reku Atrato u Kolumbiji, vodeni put koji vijuga na jug stotinama kilometara od granice sa Panamom.

Tokom čitavog njegovog detinjstva, pripadnici crkve bi često prolazili kroz njegovo selo i pomagali njegovoj zajednici, davši mu motivaciju pre 24 godine da i sam postane sveštenik.

I dok meštani reku Atrato koriste da bi se kretali kroz područje u drvenim kanuima, oružane grupe je koriste za krijumčarenje droge.

Otac Palasio je postao sveštenik u vreme žestokih sukoba u Kolumbiji i ubrzo je zatekao sebe kako putuje tom rekom da bi povratio tela iz oblasti kojima oružane grupe ne dozvoljavaju pristup.

On bi pomagao ljudima da se izbave iz čeličnog stiska oružanih grupa i predvodio stotine seljana koji su bežali od nasilja u oblasti.

Meksički karteli i korona virus:

Opasno putovanje

„Kad ste pripadnik Katoličke crkve, to vam pruža određenu zaštitu, ali ona nije apsolutna", kaže otac Palasios.

„Vaš život je uvek u opasnosti, uvek ste trn u oku tih oružanih grupa."

Ali on nastavlja da posećuje zajednice kao što je ona u kojoj je odrastao, dokumentujući šta se dešava i skrećući pažnju na kršenja ljudskih prava.

Hulia Suzana Mena, liderka afro-kolumbijske organizacije Kokomasija, kaže da su sveštenici poput oca Palasija od ključne važnosti za njenu grupu da bi uspela da pristupi oblastima u kojima besni sukob i potvrdila šta se tamo dešava.

U oktobru su otac Palasio i drugi sveštenici putovali sa braniocima ljudskih prava kao što je Mena da bi videli je li sve u redu sa zajednicama koje prisilno drži zatočene u svojim područjima kriminalna grupa poznata kao Zalivski klan.

Otac Palasio kaže da je njihov glavni zadatak kad posećuju zajednice kojima prete oružane grupe da „održe nadu u životu".

„Najvažnija stvar koju smo postigli u ovim oblastima je da osiguramo da se život nastavi", kaže on.

„Taj život je naše najveće dostignuće."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]