Kolumbija i deca vojnici: Nekadašnji borac započinje novi život
„Bilo je bitaka u kojima nisam znao šta da radim. Treba da pucaš kao ludak da ne bi poginuo", kaže petnaestogodišnji Luis*.
Regrutovan je nekoliko dana pre 14. rođendana. Proveo je 12 meseci u Narodno oslobodilačkoj vojsci (EPL), mahom u blizini severne granice sa Venecuelom.
EPL je kolumbijska gerilska grupa uključena u trgovinu drogom i drugim nelegalnim aktivnostima.
Luisu su najteže padale duge noćne šetnje po planinama.
„Oni tokom noći provode mnogo vremena napolju. Polazak je u osam uveče, u potpunom mraku i bez baklji.
„Drže razdaljinu od 10 do 15 metara između sebe i hodaju dva sata", priseća se on.
„Kako sam dospeo ovde?"
Luis je dobio uniformu i dve nedelje proveo na osnovnoj obuci za korišćenje vatrenog oružja. Onda je na red stiglo testiranje. Mladim borcima je rečeno da će biti ubijeni ako ne budu pucali kada dobiju naređenje.
„Oficiri iz te gerilske grupe su nam rekli da ćemo napasti policijsku stanicu i zato su poveli sve nove momke u napad. Otvorili smo vatru dok nije stigao avion i onda smo se povukli", kaže Luis.
„Bio sam uplašen jer je to bio prvi put. Bio sam sa njima samo nekoliko nedelja."
Tada je shvatio da je pogrešio i odlučio da pobegne.
„Razmišljao sam u sebi: kako sam došao ovde? Do toga da koristim oružje i pucam?"
Luis je pobegao iz EPL-a u februaru. Pomogao mu je gerilski komandant koji se sažalio.
Nije mislio da će dobiti priliku da preokrene život. Ali nakon šest meseci studiranja u Benposti, domu i školi za bivše borce, odlučio je da ide na fakultet - želi da postane kuvar.
Zaveden lažnim obećanjima
Benposta je smeštena u mirnim planinama iznad Bogote, prestonice Kolumbije.
Ovu školu domom naziva oko 100 dece i tinejdžera, uglavnom iz siromašnih zajednica.
Gerilske grupe retko fizički otimaju decu - obično ih zavode lažnim obećanjima. Često vožnja motociklom ili običan topli obrok mogu biti dovoljni da ubede dečake da se pridruže jedinicima.
Luis je odrastao na farmi i nasilje je bilo deo svakodnevnice. Napustio je školu kada je imao devet godina da bi skupljao lišće koke, osnovnog sastojka kokaina. Kaže da su ga roditelji terali da radi kako bi imali šta da jedu.
Upravo je na tajnim plantažama koke uspostavio prvi kontakt sa pripadnicima EPL-a. Plaćali su mu dodatno da izvrši njihova naređenja. Raznosio je drogu i radio za njih kao čuvar.
„Pobunjenici su rekli da treba da pođem sa njima jer je sa njima lepo, ima oružja, žena, novca, hrane i svega", priseća se Luis.
„Tako da onda prevariš sebe i odeš. Ali tada shvatiš koliko je tamo zapravo loše."
Vrh ledenog brega
Jednom kada se nađu među pobunjenicima, deca i tinejdžeri obavljaju različite poslove - kuvaju, rada u laboratorijama za proizvodnju droge, čiste oružje, iznuđuju novac ili, u nekim slučajevima, rade kao seksualni robovi.
Iz Ujedinjenih nacija kažu da je broj prisilno regrutovane dece i tinejdžera u Kolumbiji porastao od 2016. Te godine je vlada potpisala mirovni sporazum sa najvećom kolumbijskom pobunjeničkom grupom, Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARK).
Virdžinija Gamba, specijalna predstavnica UN-a za prava dece u oružanim sukobima, upozorila je da su brojevi kojima UN raspolaže „samo vrh ledenog brega".
Većina mladih ljudi u Benpostu dolazi iz problematične oblasti Katatumbo.
Nakon demobilizacije članova FARK-a, stopa nasilja u ovoj regiji je značajno porasla. Sada se EPL i Nacionalno oslobodilačka armija (ELN) bore za kontrolu ovog dela zemlje na severu Kolumbije.
Ovo područje nije jedino u kojem stopa nasilja raste. Nakon što su se pripadnici FARK-a povukli iz trgovine kokainom kojom su finansirali njihovih operacija, druge grupe počele su da se nadmeću za udeo u ogromnoj dobiti.
Kako šire polje delovanja, ove grupe nameravaju da regrutuju nove članove.
Luis je za BBC rekao da EPL nudi deci dva miliona pezosa (oko 600 dolara) da im se pridruže, što je pravo malo bogatstvo u ovom delu sveta.
On je takođe rekao da su onima koji bi nagovorili vršnjake da uzmu oružje ili koji bi identifikovali prijatelje koji bi se možda pridružili rivalima EPL-a, nuđeni bonusi.
Luis kaže da je zauvek okrenuo leđa nasilju. Sada prvi put uživa u školi.
„Stvarno je dobro jer mi pomažu u rehabilitaciji i da prevaziđem sve ono što mi se izdešavalo ", kaže on.
„Podržavaju me dok prolazim i kroz dobre i kroz loše periode."
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac