Komemoracija Dejanu Anastasijeviću: „Dok te čitamo, nisi otišao“

Novinar Dejan Anastasijević sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Prethodno su se od njega na komemoraciji oprostili porodica i prijatelji.

Glavna urednica BBC-ja na srpskom Aleksandra Nikšić rekla je da je Anastasijević bio „duša i srce“ redakcije u kojoj je radio od otvaranja servisa 2017. godine.

„Dejan je tragao za istinom, bez obzira koliko je bila bolna i gde se krila. Govorio je i pisao ono što su retki mogli i smeli, kakve god da su posledice bile.

„I ništa ga nije zaustavljalo – ni pretnje, ni opasnost, ni bolest – ni, kako bi on rekao, ta prokleta i neizbežna tehnologija. Smejali smo se do suza kada smo tokom BBC obuke u januaru prošle godine shvatili da smo jednu od vežbi – snimanje intervjua mobilnim telefonom, mi „matori“ izveli potpuno pogrešno – umesto da snimamo sagovornika, snimali smo sami sebe“, setila se Nikšić.

Anastasijević je karijeru počeo na radiju B92 na kom je vodio emisiju o stripovima Oblačić. Kasnije je pisao za britanski magazin Tajm, Vreme, Tanjug, B92 i mnoge druge.

Tokom devedestih, izveštavao je sa ratišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu. Krajem decenije, zbog pisanja o ratnim zločinima i režimu Slobodana Miloševića, morao je sa porodicom da se preseli u Beč.

Novinar Rojtersa i njegov dugogodišnji prijatelj Aleksandar Vasović na komemoraciji je rekao da je Anastasijević „pisao tačno i pošteno, bez zazora, ne fermajući ni Boga ni ćesara, ni političare ni ubice.“

• Dejan Anastasijević: Neizmerni gubitak i večni ponos

„Radio je bez mnogo buke i snebivanja stvari koje su se morale uraditi, jer je naprosto – trebalo tako.

„Ima nas u ovom poslu svakojakih, neki su bolji od drugih. Ima, međutim, renesansnih ljudi koji sa jednakom strašću prate i poznaju politiku, rat, mir, istoriju, strip, muziku, pozorište i film, koji su u stanju da sklope i rasklope slagalicu, a istovremeno imaju veoma tvrdu kičmu“, rekao je Vasović.

Na suđenju Miloševiću u Hagu 2002. godine, Anastasijević je svedočio o ratnim zločinima srpskih snaga na Kosovu.

Pet godina kasnije, na prozor Anastasijevićevog stana u Beogradu bačene su ručne bombe. Policija nikada nije pronašla napadače.

Antonela Riha, novinarka i Anastasijevićeva prijateljica, pročitala je na komemoraciji pismo koje su napisali novinari sa Kosova sa kojima je Anastasijević sarađivao. Većinu je upoznao 1997. i 1998. godine, kada je konflikt na Kosovu uveliko buktao.

Anastasijevića su opisali kao mentora i „hrabarog čoveka kojem je duboko stalo do ljudi kao i naše kolektivne savesti.“

„Došao je u naše živote dajući smisao stvarima koje mi nismo znali, sa svim već proživeljenim tokom dugih noći i dugih čekanja u rovovima, policijskim punktovima, kafanama ispunjenim dimom i drugim mestima – bolnim za prisećanje.

„Za nas, on je bio sigurnost da će mnogi u Srbiji saznati šta se sve radilo u njihovo ime“, stoji u pismu koje je pročitala Riha.

Anastasijević je preminuo 24. aprila u Beogradu. Imao je 57 godina.