Korona virus proširio se na više od 187 država širom sveta i paralelno sa njim, šire se i mitovi.
Zato vam predstavljamo najvažnije činjenice koje morate da znate o Kovidu 19.
Ukupan broj zaraženih od korona virusa u celom svetu premašio je 4,44 miliona, preminulo je više od 297.000 ljudi, a više od 1,5 miliona ljudi se do sada oporavilo, pokazuju podaci američkog univerziteta Džons Hopkins.
Maske pomažu
Nošenje medicinske maske može ograničiti širenje bolesti izazivanih virusima koji napadaju disajne puteve, kao što je COVID-19.
Međutim, samo nošenje maske nije dovoljna zaštita, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Potrebno je sprovoditi i druge mere, poput održavanja fizičke distance i higijene ruku, kaže SZO na svom sajtu.
Postoji malo dokaza o tome koliko su korisne maske koje nisu medicinske, već su pravljene od tkanine.
Mada nije poznato koliko štite nosioca, mogu zaštititi druge ljude ukoliko čovek sa maskom nije razvio ili ne pokazuje uobičajene simptome.
Još uvek nema dovoljno dokaza u prilog ili protiv toga da zdravi ljudi u široj zajednici nose maske, bilo medicinske ili druge.
SZO preporučuje da medicinske maske nose ljudi koji su bolesni i oni koji se o njima staraju.
Ova organizacija navodi da će nastaviti da prati nova naučna saznanja o maskama i ažurirati svoja uputstva.
To je zato što ne pokrivaju oči, labave su i ne mogu se nositi u dužem periodu – postanu vlažne, pa ih treba često menjati.
Svetska zdravstvena organizacija zato ima nekoliko saveta kada je reč o zaštiti od korona virusa:
Ne postoji dokazi da vas igranje sa psom ili mačkom može zaraziti novim virusom, navode iz Svetske zdravstvene organizacije.
To ne znači da odmah posle igranja sa životinjama ne treba uvek da operete ruke sapunom i toplom vodom.
Čak i slatke pudlice mogu da prenose bakterije kao što su ešerihija koli ili salmonela.
Naučnici smatraju da je novi oblik korona virus potekao sa pijace u kineskom gradu Vuhanu – a izvor je verovatno neka divlja životinja.
Ali to ne znači da su sve životinje u vašoj okolini opasne i da šire virus.
Tigar u njujorškom zoološkom vrtu bio je pozitivan na testu za Kovid-19, dok je još šest životinja zaraženo.
U pitanju je prvi slučaj životinje pozitivne na korona virus, ali zvaničnici uveravaju da ne postoji dokaz o prenošenju virusa sa životinja na ljude.
Istraživači trenutno misle da na svakih hiljadu obolelih od korona virusa, premine između jednog i 40 zaraženih.
Kako navode, najverovatnija procena glasi da je to devet od 1.000 inficiranih, odnosno oko jedan odsto.
Posledice virusa zavise od čitavog niza faktora – vašeg godišta, pola i opšteg zdravlja, kao i zdravstvenog sistema zemlje u kojoj se nalazite.
Većina zaraženih će osetiti samo blaže simptome virusa (kašalj, visoku temperaturu) i brzo će se oporaviti, smatraju stručnjaci.
Međutim, neki se ozbiljno razbole (upala pluća, problemi sa disanjem), a ima i onih u Kini koji su umrli od posledica korona virusa.
Ipak, setite se da grip – koji kruži svake zime – takođe ubija ljude.
„Rizik je mali u poređenju sa sezonskim gripom“, kaže profesor Džonatan Bol sa Univerziteta u Notingemu, ističući da je dobra lična higijena uvek najbolji vid zaštite.
Poput mnogih respiratornih infekcija, uključujući i grip, Kovid- 19 se širi putem sitnih kapi koje izlaze iz nosa i usta inficirane osobe dok kašlje.
Ako se samo jednom zakašlje, obolela osoba može da ispusti i do 3.000 kapljica.
One padnu na druge ljude, na garderobu i površine oko njih, ali neke manje čestice ostaju u vazduhu.
Još nema vakcine za novi virus, a na njega ne deluju ni svi antibiotici – većina ljudi se sama oporavi.
Naučnici rade na razvijanju vakcine, ali ona prvo mora da prođe niz testiranja, tako da je neće skoro biti u široj upotrebi.
Naučnici u Australiji započeli su testiranje dve moguće vakcine protiv korona virusa, u sklopu laboratorijskih istraživanja koja se smatraju „prekretnicom“.
Vakcine su napravili naučnici sa Univerziteta Oksford i američka farmaceutska kompanija Inovio Farmaceutikal (Inovio Pharmaceutical).
Svetska zdravstvena organizacija odobrila je testiranje vakcina na životinjama.
Australijska nacionalna agencija za nauku proceniće da li su vakcine delotvorne i jesu li bezbedne po ljude.
Prvo testiranje vakcine na ljudima sprovedeno je u Sjedinjenim Američkim Državama u martu, bez prethodnog ispitivanja na životinjama.
Iako virus može dobiti bilo ko, najranjiviji su stariji i ljudi sa zdravstvenim problemima poput astme, srčanih bolesti, raka i dijabetesa.
Broj zaraženih na svetu raste, ali i broj onih koji se oporavljaju bez posledica.
Nema razloga – uprkos strahovima na društvenim mrežama – da izbegavate kinesku hranu i uživate u njenom ukusu.
Korona virus može dugo da preživi na spoljnim površinama i zato treba često dezinfikovati sve površine.
U mestima koja su najviše pogođena korona virusom, radnici u zaštitnim odelima dezinfikuju trgove, parkove i ulice. Pojačani su režimi čišćenja u kancelarijama, bolnicama, prodavnicama i restoranima.
U nekim gradovima tokom noći volonteri brišu bankomate.
Naučna zajednica je osudila teorije zavere koje tvrde da 5G tehnologija pomaže širenju korona virusa.
Video klipovi se šire društvenim mrežama prikazujući zapaljene predajnike za mobilne telefone u Birmingemu i Mersisajdu – uz ove tvrdnje.
Objave su podeljene na Fejsbuku, Jutjubu i Instagramu – uključujući i verifikovane profile sa stotinama hiljada pratioca.
Ali naučnici kažu da je ideja o vezi između Kovid-19 i 5G mreže „potpuna glupost“ i biološki nemoguća.
Direktor Nacionalne zdravstvene službe Engleske Stiven Pauvis je ove terije zavere označeni kao „najgoru vrstu lažnih vesti“.
Prema dosadašnjim saznanjima o prenosu infekcije, nije uočeno da se virus prenosi polnim putem, ali pošto seksualni odnosi podrazumevaju prisni kontakt, poljubac i dodir, to jesu načini prenošenja ovog virusa, navodi Unicef.
Ukoliko neko ima simptome ili sumnju, neophodno je da se izoluje i izbegava bliski kontakt.
U vreme pandemije posebno treba izbegavati seksualne odnose sa nepoznatim osobama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0