Ko nije izgovorio ogorčeno „Da li je pandemija već gotova?“ ili „Kada mogu da nastavim sa životom?“ u poslednje dve godine? Ja jesam.
Odgovor na ta pitanja mogao bi biti… vrlo brzo.
Sve je snažnije verovanje da bi omikron mogao gurnuti Veliku Britaniju u završnicu pandemije.
Ali šta sledi?
Virus neće volšebno nestati kada pucnete prstima.
Umesto toga, nova popularna reč na koju ćemo morati da se naviknemo je „endemski“ – što znači da je kovid, bez sumnje, tu da ostane.
Dakle, da li je nova era kovida zaista neminovna i šta će to zapravo značiti za naše živote?
„Skoro smo stigli, sada je početak kraja, barem u Velikoj Britaniji“, kaže mi profesor Džulijan Hiskoks, predsedavajući odeljenja za infekcije i globalno zdravlje na Univerzitetu u Liverpulu.
„Mislim da će se život 2022. godine skoro vratiti na vreme pre pandemije.“
Ono što se menja je naš imunitet.
Novi korona virus se prvi put pojavio pre dve godine u Vuhanu u Kini i mi smo bili ranjivi.
Bio je to potpuno novi virus koji naš imuni sistem ranije nije iskusio i nismo imali lekove ili vakcine da pomognu.
Rezultat je bio kao da bacate plamen u fabriku vatrometa.
Kovid se eksplozivno proširio svetom – ali taj požar ne može večno da gori tako visokog intenziteta.
Postoje dve opcije – ili ćemo ugasiti kovid, kao što smo uradili sa ebolom u zapadnoj Africi, ili će oslabiti, ali će biti sa nama dugoročno.
Pridružio bi se roju endemskih bolesti – kao što su obične prehlade, HIV, boginje, malarija i tuberkuloza – koje su uvek tu.
Za mnoge, ovo je bila neizbežna sudbina virusa koji se širi vazduhom pre nego što shvatite da ste bolesni.
„Endemičnost je upisana u ovaj virus“, kaže doktorka Elizabeta Gropeli, virološkinja na Sent Džordžu, Univerzitetu u Londonu.
„Veoma sam optimistična“, kaže ona.
„Uskoro ćemo biti u situaciji da virus kruži, mi ćemo se pobrinuti za ljude koji su u opasnosti, ali za bilo koga drugog, prihvatamo da će ga zaraziti – i prosečan čovek će biti dobro.“
Epidemiolozi, koji proučavaju širenje bolesti, smatrali bi bolest endemskom kada bi nivoi bili konzistentni i predvidljivi – za razliku od talasa „eksplozivnog rasta i pada“ do sada tokom pandemije.
Ali profesorka Azra Gani, epidemiološkinja sa Imperijal koledža u Londonu, kaže da drugi ljudi to koriste da bi ukazali da je kovid još tu, ali da više ne moramo da ograničavamo živote.
Ona misli da ćemo tamo stići „brzo“, dodajući:
„Izgleda da je trebalo mnogo vremena, ali pre samo godinu dana smo počeli da vakcinišemo i već smo zbog toga mnogo slobodniji“.
Jedina velika krivulja bi bila nova varijanta koja može nadmašiti omikron i izazvati znatno težu bolest.
Važno je zapamtiti da endemsko ne znači automatski i blago.
„Imamo neke kobne bolesti koje smatramo endemskim“, kaže profesorka Gani.
Velike boginje su bile endemične hiljadama godina i ubile su trećinu zaraženih ljudi.
Malarija je endemska i uzrokuje oko 600.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Ali već vidimo znakove da kovid postaje manje smrtonosan kako se naša tela upoznaju sa borbom protiv njega.
U Velikoj Britaniji je postojala kampanja vakcinacije, kampanja za buster i talasi kovida koji uključuju četiri različite varijante virusa.
„Kada omikron završi i krene dalje, imunitet u Velikoj Britaniji će biti visok, barem neko vreme“, kaže profesorka Eleonora Rajli, imunološkinja sa Univerziteta u Edinburgu.
Visok nivo infekcija je imao cenu, sa više od 150.000 smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji.
Ali ostavio je zaštitno nasleđe u našem imunološkom sistemu.
Taj imunitet će oslabiti, tako da bi trebalo očekivati da ćemo se zaraziti kovidom u budućnosti, ali bi i dalje trebalo da smanji šanse da se ozbiljno razbolimo.
Profesor Hiskoks – koji je deo vladine savetodavne grupe za nove i nadolazeće pretnje respiratornim virusima – kaže da to znači da većina ljudi neće biti teško pogođena.
„Ako se pojavi nova varijanta ili stara varijanta, za većinu nas, kao i svaki drugi virus korona prehlade, dobićemo šmrcanje i malo glavobolje i onda smo u redu.“
Biće ljudi – uglavnom starih i ranjivih – koji će umreti od endemskog kovida.
Dakle, još treba da se donese odluka o tome kako ćemo živeti sa virusom.
„Ako ste voljni da tolerišete nula smrtnih slučajeva od kovida, onda se suočavamo sa čitavim nizom ograničenja i nije kraj igre“, objašnjava profesor Hiskoks.
Ali, kaže on, „u sezoni teškog gripa, dvesta do trista ljudi umre dnevno tokom zime i niko ne nosi masku niti se društveno distancira, to je možda prava linija koju treba povući u pesku“.
Zaključavanja i ograničenja masovnih okupljanja se neće vratiti i masovno testiranje na kovid će se završiti ove godine, očekuje on.
Gotovo je izvesno da će na jesen postojati dopunske vakcine za ugrožene kako bi se pojačala njihova zaštita tokom zime.
„Moramo da prihvatimo činjenicu da će naša sezona gripa biti i sezona koronavirusa, a to će biti izazov za nas“, kaže doktorka Gropeli.
Međutim, još je neizvesno koliko će zime biti loše jer su ljudi koji umiru od gripa i kovida obično isti.
Kao što je jedan naučnik rekao: „Ne možete umreti dvaput“.
Profesorka Rajli smatra da nećemo biti primorani da nosimo maske nakon omikrona, ali će one postati „mnogo češći prizor“ kao u delovima Azije gde ljudi odlučuju da ih nose na mestima gde je gužva.
Ona dodaje:
„Verovatni scenario je da život neće izgledati mnogo drugačije od jeseni 2019, kada smo svi došli po vakcine protiv gripa“.
Dok je Velika Britanija ispred većine sveta zbog kombinacije vakcina i velikog broja infekcija, planeta nije ni blizu kraja pandemije.
Siromašnije zemlje i dalje čekaju vakcine za najugroženije.
U međuvremenu, zemlje koje su držale kovid pod kontrolom imale su vrlo malo smrtnih slučajeva, ali takođe imaju manji imunitet stanovništva.
Svetska zdravstvena organizacija je bila jasna da je svet daleko od toga da opiše kovid kao endem.
„Za svet je to još pandemija i akutna vanredna situacija“, zaključuje doktorka Gropeli.
Pogledajte video o direktoru Fajzera koji demantuje lažne vesti
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0