Korona virus i politika: Da li se pandemija koristi za učvršćivanje vlasti u Evropi

Neki evropski lideri optuženi su da koriste krizu javnog zdravlja da uguše otpor i učvrste vlast.

I dok Turska hapsi stotine ljudi zbog postova na društvenim mrežama, a Rusima je zaprećeno zatvorom za sve što se smatra širenjem lažnih vesti, vlada bojazan da je ugrožena demokratija u Poljskoj, a da je potpuno ukinuta u Mađarskoj.

BBC-jevi dopisnici procenjuju da li se virus korona koristi kao paravan za učvršćivanje vlasti.

• Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu
• Epidemija korona virusa, vanredno stanje, samoizolacija i prava građana u Srbiji
• Bosna i Hercegovina: Jedna zemlja, tri borbe sa korona virusom

Mađarska: „Samoubistvo“ parlamenta Orbanu daje izuzetnu moć

Analiza Nika Torpa BBC dopisnika iz Budimpešte

Moćni predsednik mađarske vlade Viktor Orban optužen je kod kuće i u inostranstvu da je iskoristio krizu izazvanu virusom korona da ugrabi još više vlasti, umesto da ujedini zemlju.

Prvo je vlada njegove stranke Fides 11. marta proglasila stanje opasnosti, osvojivši dragoceno vreme da se pripremi za pandemiju.

Ali onda je ona iskoristila većinu u parlamentu da stanje produži na neodređeno, tako da vlada sada ima moć da upravlja putem uredbi dokle god je to neophodno i sama da donese odluku kada je opasnost prošla.

Kritičari govore o kraju demokratije u Mađarskoj, ali ministar pravde insistira da će „Zakon o ovlašćenju“ isteći na kraju vanrednog stanja i da je bio jednako nužan koliko i srazmeran.

Da li je ovo kraj demokratije? Stručnjak za ustavno pravo profesor Zoltan Sente upozorava da pandemija lako može da se iskoristi za naknadno zadržavanje vanrednih ovlašćenja vlade.

Budući da vlada ima ekskluzivno pravo da odluči kada je prošlo stanje opasnosti, on kaže da je parlament praktično „izvršio samoubistvo“ odrekavši se prava da kontroliše vladu.

U teoriji i dalje postoji kontrola nad moći Viktora Orbana:

• Parlament ostaje u stalnom zasedanju sem ukoliko ga pandemija u tome ne spreči
• Ustavni sud i dalje funkcioniše
• Opšti izbori se održavaju 2022. godine

Ali Orbanov Fides ima ubedljivu većinu u parlamentu a svi lokalni izbori i referendumi odloženi su do kraja vanrednog stanja.

Ustavni sud je već pun Orbanovih favorita, ali jednu jedinu preostalu prepreku za premijera predstavlja uglavnom nezavisno sudstvo.

Vladajuća stranka mora da zadrži dvotrećinsku većinu u parlamentu da bi naimenovala predsednika Vrhovnog suda na kraju 2020. godine. Tada će Orbanova moć praktično biti neporeciva.

Turska: „Prava prilika“ za Erdogana

Analiza Orle Gerin, BBC Njuz Istanbul

Turski borbeni lider Redžep Tajip Erdogan ne mora da koristi virus korona da bi uzurpirao vlast zato što je već ima u izobilju. Tako glasi stav tamošnjih aktivista za ljudska prava.

„Sistem je toliko centralizovan da nema potrebe za novim otimanjem vlasti“, kaže Ema Sinkler-Veb, turska direktorka Hjuman rajts voča.

Međutim, ona kaže da je postojao oportunistički pokušaj da se „testira raspoloženje“ predlozima za povećanje kontrole nad društvenim mrežama. Oni su bili „duboko zakopani“ u predlogu zakona koji se uglavnom ticao ekonomskih mera za ublažavanje posledica virusa.

Cilj je bio, kaže ona, da se „pritisnu društvene mreže dok se ne potčine vladinoj kontroli i cenzuri“. Naprasno se odustalo od dopuna zakona, ali Sinkler-Veb očekuje da će se one u budućnosti vratiti.

Turska vlada čvrsto je rešena da tokom krize kontroliše zvaničnu verziju priče. Stotine ljudi uhapšeno je zbog „provokativnih postova“ o Kovidu-19 na društvenim mrežama.

Nekoliko lekara usudilo se da digne glas.

„Skrivanje činjenica i stvaranje monopola na informacije postao je, nažalost, način na koji se vodi ova zemlja“, kaže Ali Cerkezoglu iz Turskog medicinskog udruženja. „Lekari, sestre i zdravstveni radnici navikli su na to u poslednjih 20 godina.“

Pravnica Hurem Sonmez zabrinuta je da epidemija predstavlja pravu priliku za predsednika Erdrogana. „Društvo i opozicija su slabiji zbog pandemije“, kaže Sonmez, koja je zastupala optužene u slučajevima kršenja slobode govora.

„Svima je na pameti samo jedno – virus. Prioritet je preživeti. Postoji ozbiljna zabrinutost da ova vlada može da zloupotrebi situaciju.“

Rusija: Pandemija remeti Putinove ambicije

Analiza Stiva Rozenberga, BBC dopisnika iz Moskve

U januaru, Kremlj je mislio da mu sve savršeno ide po planu.

Prepraviće ruski Ustav, prevashodno da bi omogućio Vladimiru Putinu da ostane na vlasti još dva mandata. Potom će 22. aprila održati trijumfalno „nacionalno glasanje“ kako bi Rusi odobrili te promene. Predsednikovi kritičari su to nazvali „ustavnim pučem“, ali je delovalo kao da je stvar rešena.

Kovid-19 je, međutim, sve stavio na čekanje. Predsednik Putin je morao da odloži glasanje: na kraju krajeva, kako može da pozove narod da glasa usred pandemije?

Problem Kremlja sada je to što bi, ako i kad se održi glasanje, podrška novom Ustavu mogla da bude poslednja stvar na pameti Rusa.

Blokada zbog korona virusa desetkovaće domaću privredu, sa predviđanjima dvogodišnje recesije i miliona izgubljenih radnih mesta.

Rusi za svakodnevne probleme obično krive lokalne zvaničnike i birokrate, a ne centralnu vlast. Ali istorija nam pokazuje da kad ovdašnji ljudi iskuse akutne ekonomske probleme na svojoj koži, oni nezadovoljstvo preusmeravaju ka lideru zemlje. Takvi problemi sada deluju neizbežno.

To bi moglo da objasni zašto je lider Kremlja nedavno delegirao vlast regionalnim guvernerima u borbi protiv virusa korona: oni sada dele odgovornost.

Pristalice predsednika Putina, uključujući državne medije, tvrdiće da je u vreme nacionalne krize Rusiji više nego ikad neophodno jako, stabilno vođstvo – drugim rečima: da bi Putinovu eru trebalo produžiti.

Što se tiče kritičara Kremlja, oni su već optužili vlast za korišćenje pandemije da bi pojačala kontrolu.

Novi zakon izglasan u parlamentu po hitnom postupku predviđa oštre kazne osobama optuženim za širenje lažnih informacija o virusu korona: novčane kazne u vrednosti od 25.000 dolara ili do pet godina zatvora.

Izražena je zabrinutost zbog sistema nadzora koji se koristi za sprovođenje karantina.

Blokada znači i da ne mogu da se održe protesti opozicije: masovna okupljanja trenutno su zabranjena da bi se sprečilo širenje virusa.

Zemlje bivše Jugoslavije: Vanredno stanje kao način života

Srbija: Iako je na raspolaganju imala i mere poput vanredne situacije ili proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja, zajedničkom odlukom predsednika, premijerke i predsednice Skupštine, vlast u Srbiji opredelila se za uvođenje vanrednog stanja koje je pratilo uvođenje zabrane kretanja.

Opozicija je osporavala činjenicu da je to učinjeno bez odluke Skupštine, dok su vladajući tvrdili da nije bilo moguće organizovati bezbedno okupljanje poslanika.

Vanredno stanje uvedeno je 15. marta, a ukinula ga je Skupština Srbije 6. maja.

U okolnostima vanrednog stanja, Vlada je donela uredbu kojom je propisala da informacije o epidemiji virusa korona može davati samo centralni krizni štab, ali ne i lokalni organi, što je dovelo do problema u dobijanju informacija u različitim delovima zemlje.

Nakon privođenja novinarke portala Nova.rs Ane Lalić, koje je usledilo posle njenog teksta o nestašici medicinske opreme u Kliničkom centru Vojvodine, Vlada je, kako je rekla premijerka Brnabić „na molbu predsednika Srbije“, povukla uredbu o centralizaciji informacija, a novinarka je puštena na slobodu.

Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori pomereni su zbog pandemije sa 26. aprila na 21. jun.

Vlast je odluku obrazložila potrebom da se poštuju ustavni i zakonski rokovi, dok je deo opozicije veoma zabrinut za uticaj izbora na zdravlje stanovništva jer je neizvesno kako će se dalje razvijati epidemija, pa poziva na njihovo odlaganje.

Kosovo: Iako je predsednik Kosova Hašim Tači zahtevao uvođenje vanrednog stanja, Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem na to nije pristala.

Bio je to jedan u nizu razloga za izglasavanje nepoverenja Kurtijevom kabinetu posle manje od dva meseca na vlasti.

Severna Makedonija: Zemlja je u krizu ušla sa raspuštenim parlamentom i privremenom, tehničkom vladom – izbori zakazani za 12. april su odloženi i još nije poznat datum njihovog održavanja.

Vanredno stanje zbog toga je proglasio, pa produžavao predsednik Stevo Pendarovski, iako je naglasio da je svestan da time može doći u sukob sa pravnim propisima.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk