„Hitna pomoć u Beogradu imala je povećan broj poziva građana koji su se žalili na visoku temperaturu“, glasila je najava na jednoj TV stanici.
Ne bih tu vest zapazila ni u vreme običnog gripa i alergija, a kamoli u doba korone, da doktorka iz Hitne službe nije dodala i da „veliki broj njih nije imao toplomer i aparat za pritisak“.
Tad sam shvatila da ni ja nemam toplomer.
Tačnije, imam, ali nikakav.
U poslednje četiri godine zapatila sam razne vrste infekcija i prehlada, ali na digitalnom malom ekranu toplomera, moja temperatura je bila najviše 36,1 stepen.
Skoro pa normalna, reklo bi se.
Doktorka Đurđa Filipović je u izjavi za RTS pozvala građane da nabave toplomere i da, pre nego što pozovu Hitnu pomoć, izmere temperaturu kako bi ekipe došle zaštićene i spremne.
Ona nije bolest, već znak bolesti.
Predstavlja odbrambeni odgovor imunog sistema i može se javiti kod raznih bolesti i stanja, a gotovo uvek – kod zaraznih bolesti.
I ako imate toplomer i utvrdite da imate povišenu temperaturu, to još ne znači da ste zaraženi korona virusom.
Ovakav odgovor tela može da se javi i zbog prehlade, gripa ili urinarne infekcije, upozoravaju stručnjaci.
„Viša temperatura je bolji odgovor organizma na bilo koju vrstu upale, dok niža temperatura ne mora da znači da ste zdravi, već da se vaš imuni sistem slabije bori“, kaže doktorka opšte medicine Vesna Marić za BBC na srpskom.
„Zato je važno da lekar utvrdi sve okolnosti – da li se pacijent oseća malaksalo i iscrpljeno ili ima neke druge simptome – dok ne postavi dijagnozu“, objašnjava ona.
Kao i sve danas – u ponudi su i digitalni i analogni.
Ovi drugi su stakleni, ali umesto opasne i danas nedozvoljene žive, sadrže alkohol ili mešavinu drugih tečnih metala – galijuma, indijuma, kalaja.
„U apotekama može da se nađe alkoholni toplomer, on je najbolji. Radi po istom principu, kao stari sa živom, stavi se i čeka da pokaže temperaturu“, savetuje Marić.
Dodaje da je najbolje staviti toplomer ispod pazuha i strpljivo čekati, jer se „sporije penje niža temperatura od više“.
„Do temperature od 37 stepeni, nekad treba tri minuta, a kad je visoka, 38 ili 39 stepeni, to se začas popne. Zato je korisno dva ili tri puta ponoviti postupak“, kaže Marić.
Ipak, mana alkoholnih toplomera je što se teško istresaju – što je neophodno da bi se vratili na početnu, minimalnu temperaturu.
A ljudima koji su bolesni to predstavlja dodatni napor, pišu mediji.
Digitalni toplomeri mogu biti obični poput ovog mog. Postoje i beskontaktni sa infracrvenim zracima, koji se često koriste za merenje temperature kod pacijenata zaraženih virusom Kovid-19.
* Preporuke Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije.
Otkako je pre nekoliko godina na svetskom nivou zaključeno da su toplomeri sa živom opasni i treba da postanu deo prošlosti – više se ne mogu naći u prodaji.
Bili su jednostavni za korišćenje, ali je procenjeno je da su suviše rizični, jer je živa otrovna.
Ako ih i dalje imate, nemojte previše da brinete.
Čak i da se desi da ga razbijete – žive je vrlo malo i ne bi trebalo da bude bilo kakvih problema ukoliko je ne dodirujete i sve pažljivo očistite, preporuka je Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije.
Na temperaturu možete da posumnjate ako su vam grudi i leđa toplija nego obično.
Takođe možete da osetite i druge simptome, poput drhtavice.
Dodirivanje čela nije baš precizan način provere temperature.
Britanski zdravstveni zvaničnici upozoravaju da nije uvek lako tačno izmeriti temperaturu.
„Ako vam je vruće ili osećate drhtavicu, možda imate visoku temperaturu čak i ako toplomer pokazuje drugačije“, navodi se u njihovim uputstvima.
Normalna telesna temperatura je različita kod svakog čoveka i menja se tokom dana.
Temperatura od 38 stepeni Celzijusa i viša se smatra visokom.
Prema poslednjim preporukama Kriznog štaba u Srbiji, ako osetite simptome infekcije korona virusa potrebno je da se javite lekaru u najbližem Domu zdravlja.
Spisak beogradskih Kovid ambulanti koje se nalaze pri domovima zdravlja, dostupan je ovde.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0