Korona virus: Misterija asimptomatičnih „tihih prenosilaca“ virusa

Kako se kriza produbljivala, tako su naučnici otkrivali sve više dokaza o neobičnom i zabrinjavajućem svojstvu korona virusa. Iako mnogi ljudi koji se zaraze dobiju kašalj i temperaturu, i izgube čula ukusa i mirisa, neki drugi nemaju nijedan simptom i nikad ni ne shvate da u sebi nose Kovid-19.

Istraživači kažu da je važno utvrditi koliko ima zaraženih na ovaj način i da li „ti tihi prenosnici" zapravo potpiruju pandemiju.

Kad su se 19. januara ljudi okupili u jednoj crkvi u Singapuru, niko nije mogao da pretpostavi da će taj događaj imati globalne posledice po širenje korona virusa. Bila je nedelja i, kao i obično, jedna od službi održana je na mandarinskom.

Među okupljenima u Crkvi života i misija, u prizemlju jedne poslovne zgrade, nalazio se jedan bračni par, oboje stari 56 godina, koji su tog jutra doputovali iz Kine.

Dok su sedali na svoja mesta, oboje su delovali savršeno zdravo, tako da nije bilo razloga da se pomisli da nose virus. U to vreme, uporni kašalj doživljavao se kao najprepoznatljivije obeležje Kovida-19 i to se doživljavalo kao najverovatniji način prenošenja.

Nemati simptome bolesti trebalo je da znači da ne postoji šansa da se ona prenese.

• Korona virus i posao: Kako se sve Kovid-19 širi po kancelarijama
• Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
• Koliko traje oporavak od korona virusa

Bračni par je otišao čim je služba završena. Ali ubrzo posle toga, stvari su se okrenule nagore i to na prilično zbunjujući način. Žena je počela da se oseća loše 22. januara, a njen muž dva dana kasnije.

Zato što su doleteli iz Vuhana, iz samog epicentra epidemije, to nije bilo neko preveliko iznenađenje.

Ali tokom naredne nedelje, troje meštana takođe se razbolelo bez očiglednog razloga, dovevši do jednog od prvih i najkonfuznijih slučajeva korona virusa u Singapuru.

Rasvetljavanje onoga što se desilo dovelo je do novog i uznemirujućeg uvida u to kako virus toliko uspešno pronalazi nove žrtve.

Mobilisanje „detektiva za bolesti"

„Bili smo izuzetno zbunjeni", kaže doktor Vernon Li, šef odeljenja za prenosive bolesti pri singapurskom Ministarstvu zdravlja. „Ljudi koji se nisu poznavali nekako su uspevali da zaraze jedni druge" iako nisu pokazivali znake bolesti.

Ovaj novi kontingent slučajeva prosto nije imao smisla, prema onome što se znalo o Kovidu-19 u to vreme.

I tako su doktor Li i njegove kolege naučnici, zajedno sa policajcima i specijalistima za pronalaženje bolesnih, pokrenuli istragu, iscrtavajući detaljne mape na kojima je obeležavano ko se nalazio gde i kada.

To je uključivalo najbolju praksu procesa poznatog kao traženje kontakata - verzije onoga što se trenutno sprovodi u Velikoj Britaniji.

To se smatra ključnim sistemom za pronalaženje svakoga obuhvaćenog zarazom i velikom pomoći da se ona zaustavi u korenu, a Singapur je slavan po umešnosti i brzini kojom to radi.

Neverovatno, ali za nekoliko dana, istražitelji su razgovarali sa čak 191 pripadnikom crkve i otkrili da su 142 njih bili tamo u tu nedelju. Brzo su ustanovili da su dvoje Singapuraca koji su se zarazili bili na istoj službi kao i Kinezi.

„Mogli su da razgovaraju jedni sa drugima ili se pozdrave, tokom uobičajenih aktivnosti crkvene službe", kaže doktor Li.

To je bilo korisno za početak i u teoriji je moglo da objasni kako je zaraza mogla da se raširi, sem jednog ključnog faktora. Nije pružalo odgovor na jedno krucijalno pitanje kako su virus mogli da prenesu ono dvoje Kineza kad u toj fazi oni nisu pokazivali nikakve nagoveštaje da imaju bolest.

Uz to tu je bila još jedna veća zagonetka. Bilo je potvrđeno da treći zaraženi Singapurac, 52-godišnja žena, nije bio na istoj službi kao i oni. Umesto toga, ona je prisustvovala jednom drugom događaju u istoj crkvi, samo kasnije tokom istog dana, pa kako je onda ona mogla da pokupi virus?

• „Korona virus je politička, a ne zdravstvena kriza“
• Kako da ne sagorite tokom pandemije
• Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa

Dokazi koje niko nije očekivao

Istražitelji su u potrazi za tragovima pribegli pregledanju snimaka sa CCTV-a napravljenih u crkvi toga dana. I naleteli su na nešto potpuno neočekivano - žena koja je prisustvovala kasnijoj službi, nakon što je kineski par već otišao, sedela je na istim mestima koja su oni zauzeli nekoliko sati ranije.

Nekako, uprkos tome što nisu imali simptome i nisu se osećali bolesno, kineski muž i žena uspeli su da rašire virus. Možda su ga imali na rukama i su dodirnuli svoja sedišta, možda je njihov dah nosio zarazu i pao na površinu, ništa od toga nije najjasnije, ali implikacije su bile ogromne.

Za doktora Lija, kad je sastavio sve deliće slagalice, postojalo je samo jedno moguće objašnjenje - da su virus preneli ljudi koji su ga imali a da toga nisu bili ni svesni.

Ovo je bilo otkriće koje će biti važno za čitav svet, zato što je glavna poruka svih saveta iz domena javnog zdravlja o korona virusu uvek bila ta da tražite simptome kod sebe i drugih.

Ali ako su virus širili i ljudi bez simptoma, tiho i nevidljivo, kako ta bolest uopšte može da se zaustavi? On se tačno seća trenutka kad se, dok je radio u svojoj kancelariji, suočio sa realnošću.

„Svaki put kad dođete do naučnog otkrića, doživite trenutak 'eureke', kad shvatite da ste otkrili nešto važno, uz pomoć marljivog rada mnogih pojedinaca i timova."

Širenje pre pojave simptoma

Otkriveno je ono što je poznato kao „predsimptomatsko prenošenje", kada neko nije svestan da je zaražen zato što se kašalj, temperatura i drugi klasični simptomi još nisu pojavili.

Zajedno sa mnogim drugim, ova studija istakla je kritični period od 24-do-48 sati pre vidljivih simptoma bolesti, kada ljudi mogu da budu izuzetno zarazni, možda čak i najviše.

Biti svestan toga potencijalno je neprocenjivo, jer čim shvatite da ste bolesni, onda svi sa kojima ste bili u bliskom kontaktu mogu biti upozoreni da ostanu kod kuće.

To bi značilo da će biti izolovani tokom ključne faze infekcije pre nego što počnu da se pojavljuju njihovi vlastiti simptomi. Ali kako tačno bolest može da se prenese bez kašlja koji izbacuje kapljice sa virusom i dalje nije najjasnije.

Jedna opcija je da je naprosto dovoljno disanje ili razgovor sa nekim. Ukoliko se virus u tom trenutku razmnožava u gornjem delu respiratornog trakta, onda je moguće da će deo njega izaći sa svakim izdisajem. Svako ko je dovoljno blizu, naročito u zatvorenom prostoru, može lako da ga pokupi.

A drugi potencijalni oblik prenošenja je dodirom - virus završi na nečijim rukama i on onda dodirne drugu osobu ili kvaku - ili sedište u crkvi. Koja god putanja bila, virus očigledno iskorišćava činjenicu da će ljudi biti manje oprezni ako nisu svesni da bi mogli da budu zaraženi.

Neki ljudi nikad ne pokažu simptome

Ovo je još misteriozniji scenario, a na njega naučnici nemaju definitivan odgovor. Jedno je znati da ljudi mogu da budu zarazni pre nego što im se jave simptomi, a sasvim je nešto drugi kad oni definitivno postanu zaraženi ali nikad ne pokažu znake toga.

To je poznato kao biti „asimptomatičan", zato što ste nosilac bolesti, ali ni na koji način i sami ne patite od toga. Najslavniji slučaj u istoriji je Irkinja koja je početkom prošlog veka radila kao kuvarica u Njujorku.

Gdegod da je Meri Melon bila zaposlena, u kući za kućom, ljudi bi se razboljevali od tifusa, a najmanje troje njih je - možda i više - umrlo, a da njoj nije bilo ništa. Na kraju je uspostavljena veza i potvrđeno je da je ona nesvesni prenosilac zaraze.

Novinari su je nazvali „Tifusarka Meri", što je etiketa koju je ona oduvek prezirala, ali vlasti nisu želele da rizikuju i zadržali su je u zatočeništvu 23 godine, sve do njene smrti 1938. godine.

Pretpostavke padaju u vodu

Medicinska sestra Amelija Pauel bila je šokirana kad je saznala da je asimptomatična. Radila je na svom bolničkom odeljenju u Adenbrukovoj bolnici u Kembridžu u aprilu, kad ju je lekar pozvao da joj saopšti rezultate brisa.

Osećala se normalno i bezbedno iza lične zaštitne opreme koju je morala da nosi dok je negovala pacijente sa Kovidom-19. Ali odjednom su sve te pretpostavke pale u vodu zato što je, na njen užas, njen test bio pozitivan.

„Bilo je to pomalo kao kada čujete da vam je neko u porodici preminuo, bilo je to nadrealno. Pomislila sam: 'To ne može biti istina, ne ja, osećam se apsolutno dobro", kaže 23-godišnja Amelija.

Morala je odmah da napusti radno mesto i samoizoluje se kod kuće.

„Bila sam zabrinuta zato što sam videla i drugu stranu, pacijente kojima se naglo pogorša stanje i zato sam se pitala da li će se to desiti i meni."

Ali na njeno iznenađenje, ni u jednom trenutku joj nije postalo loše. „Nisam osećala ništa, bukvalno - vežbala sam u kući, jela normalno, spavala normalno."

U ovom trenutku je nemoguće znati koliko ima slučajeva zaraženih koji su skriveni od pogleda.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Amelija je otkrila da je zaražena samo zato što je bila deo studije sprovođene nad čitavim osobljem njene bolnice. Studija je pokazala iznenađujuće rezultate da je čak 3 odsto od više od 1.000 testiranih ljudi bilo pozitivno, istovremeno ne pokazujući nikakve simptome u vreme vršenja testa.

Još veća proporcija asimptomatičnih slučajeva pronađena je na kruzeru „Dijamantska princeza" koji je plovio uz obalu Japana početkom godine. Kasnije nazvan „Petrijevom posudom infekcije", imao je oko 700 zabeleženih slučajeva.

Istraživači su otkrili da tri četvrtine ljudi pozitivnih na testu nisu imali simptome.

A u gerontološkom centru u državi Vašington više od polovine stanara bilo je pozitivno, ali nisu imali nikakve znake bolesti.

„Nijedna jedina pouzdana studija"

Različite studije sugerišu ogroman dijapazon mogućnosti za to koliko slučajeva su asimptomatični, od 5 do 80 odsto slučajeva. To je zaključak analize profesora Karla Heneghana sa Univerziteta u Oksfordu i njegovih kolega koji su proučili 21 istraživački projekat.

Zaključak je, rekli su oni, „da ne postoji nijedna jedina pouzdana studija kojom bi se utvrdio broj asimptomatičnih". I dodali su da kad bi se testiranje na Kovid-19 vršilo samo na ljudima sa simptomima - što je bio glavni fokus britanske politike testiranja - onda bi se slučajevi propuštali, i to „verovatno mnogo slučajeva".

Rizik od „tihih prenosnika"

Najveća briga medicinske sestre Amelije bila je da mogla nesvesno da prenese virus ili onima sa kojima radi, ili pacijentima koji zavise od njene pomoći.

„Ne verujem da sam je prenela dalje zato što su sve kolege sa kojima radim bile negativne na testu, ali se nerviram kad pomislim koliko sam dugo mogla da budem pozitivna", kaže ona.

„Ali mi i dalje ne znamo da li su ljudi koji su asimptomatični zarazni ili nisu - veoma je bizarno a informacije o tome su u ovom trenutku minimalne."

Jedna studija u Kini koja je pokazala da je broj asimptomatičnih slučajeva zapravo veći od onih sa simptomima sadržala je upozorenje za vlasti. „Kao 'tihi prenosioci'", napisali su ti naučnici, „asimptomatični nosioci zaslužuju pažnju u okviru prevencije i kontrole bolesti."

Tim koji je proučavao „Dijamantsku princezu" pretpostavio je da su asimptomatični slučajevi verovatno manje zarazni od ljudi sa simptomima, ali čak i ako je tako, procenili su da su oni izazvali znatan broj slučajeva.

„Tamna materija" asimptomatične infekcije

Da bi pokušali da dođu do odgovora, naučnici u Noriču zalažu se za to da se testira populacija čitavog grada.

„Asimptomatični slučajevi mogli bi da budu 'tamna materija' epidemije", tvrdi profesor Nil Hol, šef Instituta Irlhem, naučnog istraživačkog centra koji predvodi ovu inicijativu. Tamna materija je nevidljiva supstanca za koju se veruje da čini veći deo materija u univerzumu a tek treba da se pronađe.

Profesor Hol se brine da bi asimptomatični slučajevi mogli da potpiruju pandemiju, čineći da se ona produžava uprkos merama javnog zdravlja.

„Ako imate ljude koji ne znaju da su bolesni dok koriste javni prevoz i zdravstvene ustanove, to će neizbežno povećati prenošenje zaraze", kaže on.

„Svaka intervencija zasnovana samo na ljudima koji dolaze u ustanove primarne zdravstvene nege kad imaju simptome samo će se baviti polovinom problema."

Tim naučnika iz Kalifornije veruje da je neznanje ko nosi virus bez simptoma „Ahilova peta" borbe protiv pandemije.

Prema njihovom mišljenju, jedini način da se zaustavi širenje bolesti jeste da se pronađe ko je zaražen, bez obzira na to da li on misli da jeste ili nije. To je bila preporuka i poslanika iz Odbora Donjeg doma za nauku i tehnologiju u pismu upućenom premijeru Borisu Džonsonu.

Oni su pisali da je rizik od asimptomatičnog prenosa bolesti ima „značajne posledice po zaustavljanje pandemije". Kako su oni rekli, svako ko se stara o ugroženima - kao što su zdravstveni ili gerontološki radnici - moraju redovno da se testiraju.

Sličan pristup preduzima se na mnogo širem nivou u kineskom gradu Vuhanu, odakle se smatra da je pandemija krenula.

Čak 6,5 miliona ljudi je testirano za svega devet dana tokom masovnog programa pregleda da bi se pronašla bolest - uključujući i kod onih koji nisu pokazivali nikakve simptome.

Popuštanje mera izolacije

Kako mere izolacije popuštaju i sve više ljudi počinje da koristi javni prevoz, vraća se na posao ili odlazi u šoping, pokušaj da se razume nevidljivi rizik postaje važniji nego ikad. U ovom trenutku, ne postoji način da se kaže ko među sve većom masom ljudi nosi virus a da to i ne zna.

Zato vlade iz svih krajeva sveta ponavljaju da je važno da svako učestvuje u naporima da se pronađu kontakti svakog onog ko je zaražen i potom da se brzo samoizoluju.

One takođe savetuju da je najbolja odbrana i dalje socijalno distanciranje - da držite rastojanje kad god možete. A tamo gde to nije moguće, preporuka je da pokrijete lice, čak i maskom iz kućne radinosti.

Kad je američka vlada najavila ovu politiku, istakla je otkrića do kojih se došlo u onoj crkvi u Singapuru još u januaru. Logika je da suština nije u tome da zaštitite sami sebe, već da zaštitite druge od sebe, u slučaju da ste zaraženi a da to ni ne znate.

Mnogi zdravstveni radnici brinu se da će maske odvratiti ljude od pranja ruku ili socijalnog distanciranja, ili možda povećati rizik od kontaminacije ukoliko se nespretno rukuje njima. Ali sve više vlada, najskorije britanska, postale su uverene u prednost ovog pristupa.

Nije da će prekrivanje lica zaustaviti pandemiju samo od sebe. Ali zato što još znamo premalo toga o asimptomatičnom prenošenju zaraze, skoro sve se isplati probati.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]