Korona virus, Srbija i privreda: Odlaganje plaćanje poreza za manja preduzeća, a svakom punoletnom građaninu 100 evra

Sa korona virusom život je gotovo stao. Sa njim i tržište.

Veliki broj malih preduzeća, trgovina i uslužnih servisa poput kafića, restorana, hotela, frizerskih i kozmetičkih salona ne rade.

Stala je delimično i proizvodnja - nemaju gde da se kupe sirovine, niti kome da se prodaju.

Kako bi ublažila „krizu sa kojom se niko pre nikad nije suočio" Vlada Srbije pripremila je paket mera koje se odnose direktnu pomoć privrednicima i zaposlenima.

Predstavljene su i poreske olakšice i obećana direktna pomoć svim punoletnim građanima od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Plan je da država najviše pomogne najugroženijim malim i srednjim preduzećima u kojima je zaposleno više od 900.000 ljudi.

Ekonomske mere u 100 reči

Usmerene su na očuvanje „kičme privrede" - mala i srednja preduzeća.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će ona dobiti pomoć u naredna tri meseca „da prežive", ali samo pod uslovom da nisu otpustili više od 10 odsto radnika od polovine marta.

„Svakom frizeru, obućaru, pekaru, svima zaposlenima u njihovom preduzeću platićemo minimalac. Frizer sada ne može da zaradi, ali će imati da plati minimalac i sebi i svom zaposlenom", rekao je Vučić gostujući na TV Prva.

Od 1. januara minimalna mesečna zarada iznosi 30.022 dinara.

Pomoć države dobiće i svaki punoletni građanin u iznosu nešto manjem od 12.000 dinara.

Ekonomske mere u 500 reči

Paket pomoći privredi Vlade Srbije vredan je oko 5,1 milijardi evra.

„To je polovina našeg budžeta", rekao je ministar finansija Siniša Mali predstavljajući mere.

Prva tačka podrazumeva poreske olakšice - da se odloži plaćanje poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja, a najmanje tri meseca.

Taj dug će ovi obveznici moći da otplate na 24 rate sa početkom najranije od 2021. godine.

Biće odloženo plaćanje poreza na dobit, kao i poreza na imovinu za pravna lica i preduzetnike za period od aprila do juna.

Firme koje se bave humanitarnim radom i donacijama biće oslobođene plaćanja PDV-a, poreza na dodatu vrednost.

To će državu koštati oko 1,3 milijarde evra.

„Država je preuzela na sebe taj teret poreza, kako bismo ohrabrili privrednike da isplaćuju samo neto zarade i zadrže zaposlenost", istakao je Mali.

Druga mera je direktna pomoć malim privrednicima koji plaćaju paušalni porez kroz isplatu u gotovini tri minimalne zarade.

„Ta uplata se planira za dva meseca, od sredine maja, kako bi se sprečile zloupotrebe", rekao je Mali.

Podrška je namenjena i onima koji su dobili otkaz - u naredna tri meseca dobijaće 50 odsto minimalne zarade, pored otpremnine koju po zakonu dobijaju od poslodavca.

Sto evra svakom punoletnom građaninu

Ovu meru - koja podrazumeva da će svaki punoletni građanin Srbije dobiti po 100 evra kako bi se povećala potrošnja, već je pominjao Vučić.

„To jeste bacanje u bunar, ali će dobro doći ljudima koji su siromašni", rekao je on.

Procenjuje se da će ova mera vredeti oko 70 milijardi dinara. Mali je kasnije pojasnio da će građani taj novac dobiti na račun nekoliko nedelja nakon ukidanja vanrednog stanja.

Vučić Prva — Predsednik Vučić je ekonomske mere najavio u emisiji na TV Prva u subotu uveče

Šta je likvidnost?

Treća tačka je podrška likvidnosti kroz povoljne kredite Fonda za razvoj i kredite kod poslovnih banaka iza kojih će stajati država.

„Ti krediti će pomoći privrednicima da imaju obrtna sredstva - i izađu iz krize", objasnio je Mali.

Kada firma ne posluje, ona „nema novca da isplati radnike, nema para da plati porez državi i ne može da plati dobavljačima", kaže za BBC na srpskom Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled). .

„Onda ni dobavljači nemaju za svoje radnike, država ne puni budžet, a zaposleni nemaju novac da kupuju sebi šta je potrebno i tako kreće ekonomski virus nelikvidnosti", objašnjava on.

Velikim kompanijama namenjena je i pomoć kroz korporativne obveznice koje će im pomoći da imaju kapitala za nova ulaganja, a ne samo za obrt novca.

U najgoroj situaciji su sada mala preduzeća, a sa ovim merama teret im je olakšan, tvrde iz Naleda.

„Ne moraju odmah da plate porez, a država će im isplatiti radnike bar minimalno.

„Olakšice pri dobijanju kredita i kratkoročne pozajmice su važne kako bi privrednici mogli da isplate i PDV kad se približi rok", kaže Radak.

Istraživanje Naleda je pokazalo da je do najvećeg pada prihoda, više od 50 odsto došlo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta.

Problem imaju i prehrambena i drvna industrija, a sa padom od 20 odsto suočavaju banke, IT, farmaceutska industrija.

„Ove mere su dobre da se premoste predstojeći meseci, dok će mart i prvi udar privreda izneti na svojim leđima. Slično su radile i druge zemlje", dodaje Radak.