Korona virus: Šta je pasoš imuniteta i da li ćemo i bez njega moći da putujemo i izlazimo

Vlade širom sveta testiraju stanovništvo na antitela korona virusa kako bi saznale da li ljudi imaju smrtonosnu bolest Kovid-19.

Neke zemlje već izrađuju takozvane „pasoše imuniteta“, a druge bi uskoro mogle da slede njihov primer.

Ideja je da pasoš garantuje da ste imali korona virus i da ne možete ponovo da nosite ili dobijete bolest, omogućivši tako vlasnicima da izađu iz izolacionih ograničenja.

Ali da li je ova teorija tačna?

• Kina predlaže QR kodove za praćenje zdravlja putnika na svetskom nivou
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Korona virus: Možete li da se zarazite dvaput

I da li će to stvoriti elitnu grupu ljudi sa antitelima koji mogu da izlaze, putuju i rade kako žele, dok su drugi i dalje ograničeni zdravstvenim merama predostrožnosti?

„Znam da sam čist – ajde da se nađemo!“

Pam Evans iz Aberdina u Škotskoj upravo je na prilično grub način saznala kako izgleda nova realnost internet dejtinga – muškarac zainteresovan za nju imao je sasvim novi pristup muvanju, kaže ona za BBC.

„Imala sam jednog tipa za vikend koji mi je rekao: ‘Upravo sam prošle nedelje testiran na Kovid, tako da znam da sam čist. Hajde da se nađemo.’ A ja sam mu rekla: ‘Oh ne, apsolutno ne’… i on je odmah posle toga postao strašno agresivan.“

Je li ovo naznaka kako bi oni koji dobiju potvrdu da su već imali korona virus mogli da koriste privilegovan položaj u društvu?

U Njujorku ljudi koriste testove na antitela – koji pokazuju da su bili izloženi smrtonosnoj bolesti i izlečili se – kao način da sugerišu da je bezbedno izaći sa njima.

Oni fotografišu pozitivne rezultate testa kako bi to iskoristili kao nekakav improvizovani „pasoš za imunitet od Kovida“.

• Odgovor odbrambenih T-ćelija „traje šest meseci posle infekcije Kovidom-19“
• Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
• Zašto od korona virusa češće umiru muškarci nego žene

Po toj teoriji, ukoliko imate antitela, ne možete ponovo da se razbolite.

Na stranu izlasci, ali šta ako bismo mogli da odredimo ko je bezbedan da se vrati na posao ili uđe u avion?

Šta je pasoš imuniteta?

Pasoš imuniteta je potvrda koja kaže da ste imali Kovid-19.

On bi mogao da se koristi za ulazak na mesta na kojima je ljudima bez njega zabranjen pristup.

Da biste ga dobili, morali biste da imate pozitivan test na antitela koja telo pravi nakon što je bilo izloženo virusu.

Estonija upravo postavlja sistem „pasoša imuniteta“, a Čile takođe planira ono što naziva „sertifikatom otpuštanja“, sledeći slična načela.

Tavet Hinrikus, suosnivač firme za razmenu novca TransferVajz, pomogao je Estoniji u razvoju pionirskog sistema zasnovanog na telefonskoj aplikaciji.

„Postoje oblasti u kojima uopšte ne treba razmišljati da li ovo da koristimo, kao što su… ko se stara o našim starijim sugrađanima; smem li da odem da posetim roditelje?“ kaže on za BBC.

„Ukoliko imunitet kao koncept postoji, onda mislim da ljudima koji imaju imunitet treba da bude dozvoljeno da rade sa starijim osobama ili da isto važi za medicinske radnike na prvoj liniji odbrane“, dodaje.

Prave se i druge aplikacije za pokazivanje statusa antitela i potencijalnog imuniteta.

Jedan primer je onfido.

On koristi veštačku inteligenciju da bi potvrdio foto-identifikaciju, koju potom uparuje sa biometrijskim informacijama korisnika.

To bi korisnicima aplikacije sa potvrđenim statusom antitela moglo da omogući svakakve privilegije.

„U oblasti putovanja, na primer, postoji nekoliko hotelskih lanaca u SAD koji sada prihvataju pasoše imuniteta preko aplikacije,“ kaže za BBC suosnivač Husejn Kasai.

„To je uglavnom samo za goste koji žele pristup određenoj vrsti usluga, bilo da se radi o sauni ili teretani, u kojima fizičko distanciranje nije opcija.“

Ali da li testiranje može da ima i mračnu stranu: mogućnost da dođe do nastanka navodne Kovid-imune elite?

Da li bi to stvorilo društvo od dva reda, sa takozvanim imunim ljudima, koji dolaze i odlaze kako im se ćefne, dok su oni bez imuniteta u izolaciji kod kuće ili ih ograničava fizičko distanciranje?

• Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti
• Sve što treba da znate o imunitetu u 100 i 500 reči
• Zašto se neki ljudi teško razbole od Kovida – odgovor je u genima

Robert Vest, profesor zdravlja, psihologije i bihejvioralne nauke na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), plaši se „podeljenog društva“ – sa vlasnicima pasoša imuniteta koji rade gde god žele, dok oni bez antitela ne mogu da nađu posao.

„Možete da zamislite situaciju u kojoj će vam, ako možete da dođete do neke vrste potvrde, to otvoriti vrata koja inače nisu otvorena za ljude koji ne mogu da imaju takvu vrstu potvrde“, kaže profesor Vest.

„To bi moglo da stvori višeklasno društvo i poveća nivoe diskriminacije i nejednakosti.“

On je upozorio i da bi čitava premisa imuniteta mogla da bude klizav teren.

„To ne bi bilo zasnovano na čvrstim naučnim osnovama. Bilo bi zasnovano na verovatnoći da ste podložni ili niste podložni korona virusu ili da ste u položaju ili niste u položaju da ga prenesete drugima.“

„Bilo bi to na štetu čitavih sektora društva, koje zapravo pokreću komercijalni pritisci“, kaže on.

Profesor Vest zamišlja situaciju u kojoj ljudi sa skorašnjim potvrdama za antitela mogu da rade s ugroženim pacijentima u zdravstvenoj ulozi ili da kompanije koriste pasoše imuniteta zaposlenih kao način da se nadmeću sa drugim kompanijama.

Ali on smatra da ne postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da je imati antitela dobar način da se kaže koliko je verovatno da će neko dobiti ili preneti virus Kovida-19.

I on se brine da vlade ulažu previše resursa u nacionalno testiranje na antitela.

Putovanja avionom

Jedan sektor koji je naročito teško pogođen pandemijom jeste avio-saobraćaj.

Džon Holand-Kej, generalni direktor najprometnijeg aerodroma u Evropi, londonskog Hitroua, želi da sve zemlje priznaju potvrde o antitelima.

„Ono što stvarno želite jeste da pouzdano znate da će vaš pasoš imuniteta biti prihvaćen u zemlji u koju idete i da će vam biti dozvoljeno da se bezbedno vratite kući bez boravka u bilo kakvom karantinu na bilo kojoj deonici vašeg putovanja,“ kaže on za BBC.

„Dakle, verovatno moramo da stignemo do tačke u kojoj je nauka malo sigurnija a testovi malo brži, pre nego što oni postanu zaista efikasni.“

Pogledajte video: Let koji ne vodi nikuda

Namerna zaražavanja

Karmel Šahar, iz Centra Petri-Flom za politiku zdravstvenog prava, biotehnologiju i bioetiku u harvardskoj Školi prava u SAD, plaši se da bi ljudi mogli da probaju da se namerno zaraze Kovidom-19 ukoliko posedovanje pasoša imuniteta dovodi do određenih privilegija.

„Ukoliko želite da se vratite na posao, moraćete da se zarazite smrtonosnom bolešću, koju zapravo ne želimo da dobijete, sa tačke gledišta javnog zdravlja ili sa pojedinačne tačke gledišta“, kaže ona za BBC.

„I zato ne želimo da stvaramo takvu vrstu podsticaja.“

Postoje istorijski presedani za podele u društvu koje mogu da nastanu na osnovu imuniteta od bolesti.

Princip „aklimatizacije“ bio je drastičan primer ovoga tokom epidemije žute groznice u američkom gradu Nju Orleansu u 19. veku.

Istoričarka sa Univerziteta Stenford Ketrin Olivarius kaže da je bolest ubila polovinu zaraženih. Ali je zaraziti se i preživeti otvaralo razna vrata:

„Kad niste bili proglašeni aklimatizovanim, često niste mogli da dobijete posao; niste mogli da nađete stambeni smeštaj; banke nisu želele da vam izdaju kredit.“

Privilegije zbog imuniteta od žute groznice bile su očigledne i toliko vredne da su ljudi zapravo rizikovali smrt da bi došli do njih.

„Ona je u redu, ona ima antitela“

Karmel Šahar se brine i da bi privatnost radnika mogla da bude narušena kao način da se pospeši poslovanje.

„Dakle, ukoliko moj poslodavac može da zahteva da dobije moje zdravstvene podatke – da li sam imala Kovid, da li imam antitela – da li on to sme da uradi?

„Ukoliko ima tu informaciju, sme li da je podeli sa drugima?“, pita se ona.

Komercijalne prednosti objavljivanja te informacije u nekim oblastima su očigledne, smatra Šahar.

„Ukoliko radim u restoranu, sme li moj poslodavac da kaže svakom gostu koji uđe: ‘Oh, ne brinite, ona je u redu, zato što ima antitela’?“.

Šahar smatra da ljudi zaista žele da se vrate onome kako je bilo pre pandemije – ili makar „novoj normalnosti“, koja je blizu tome – i spremni su da prave kompromise.

„Ljudi bi mogli da imaju različit pristup balansiranju između privatnosti i objavljivanja tih podataka, ukoliko ih to više približi novoj normalnosti“, kaže ona.

Ubrzano testiranje

Stizanje do te „nove normalnosti“ što je brže moguće cilj je vlada iz svih krajeva sveta i u slučaju mnogih testiranje na antitela čitave populacije primamljiva je ideja, pogotovo na mestima gde su stope zaraženosti velike.

Što je više ljudi koji su preležali bolest, to je više ljudi koji bi potencijalno mogli da se vrate na posao.

Zemlje sa najvećim brojem potvrđenih smrti od korona virusa su SAD, Brazil i Indija.

A brojevi zaraženih tamo verovatno su među najvišim na svetu – i do 21 odsto stanovnika Njujorka, na primer, imalo je antitela povezana sa Kovidom-19, prema studiji koju je naveo guverner države Njujork Endrju Kuomo.

Britanska vlada je uverena u prednosti testiranja na antitela.

„Da bi najšira javnost znala da li je imala ili nije imala korona virus, moramo da izvršimo testiranja na antitela na masovnijem planu“, izjavio je britanski ministar zdravlja Met Henkok.

„Dva laboratorijska proizvoda, koje je napravila Roše dijagnostiks i Ebot lebs, dobila su pozitivnu ocenu“, kaže Henkok.

Dodao je da su potpisani ugovori za nabavku više od 10 miliona testova ovih proizvođača.

Indija predstavlja ogromni logistički problem za testiranje, ali je Indijski savet za medicinska istraživanja (ICMR) izdao preporuku da se koriste brzi testovi na antitela u žarištima.

Nemačka je već otišla korak dalje – njena federalna agencija za kontrolu i prevenciju bolesti, Institut Robert Koh, sprovodi nasumično testiranje na antitela na masovnom planu.

Simens heltinirs, nemačka firma za dijagnostiku i medicinsko snimanje, rekla je da će moći da isporuči 50 miliona testova mesečno.

Zabrinutost oko tačnosti

Istraživanje koje je u maju objavio američki Projekat testiranja na Kovid-19 pokazalo je da je 12 testova na antitela precizno u 81 do 100 odsto slučajeva.

Ove brojke potiču od ljudi testiranih na antitela više od 20 dana nakon što su počeli simptomi Kovida-19 i koji su prethodno bili pozitivni na testu za virus.

Dakle, testovi bi trebalo da budu prilično dobri u pronalaženju antitela kod ljudi koji su imali bolest.

Međutim, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC ) upozorio je da bi neki testovi na antitela mogli da kažu da imate antitela a da ih zapravo nemate – i to u do polovine slučajeva.

To, dakle, znači da ljudi koji nikad nisu imali Kovid-19 mogu da misle da su na sigurnom, a zapravo nisu stekli imunitet.

Oni bi onda mogli da počnu da se ponašaju rizično zato što imaju lažni osećaj sigurnosti.

A čak i ako vas test tačno identifikuje kao nekoga ko ima antitela, postoje ozbiljna pitanja oko toga šta to zapravo znači.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izrazila je sumnju u to da imati antitela znači biti imun.

Istraživači Kraljevskog koledža u Londonu su utvrdili da nivo antitela kod ljudi „prilično brzo“ opada nakon infekcije korona virusom.

Neubeđena

Pam iz Aberdina nije ubeđena u argument o testiranju na antitela.

„Ne znamo koliko bi dugo taj imunitet mogao da traje. Ne znamo da li je 100 odsto tačan ukoliko ste imali te simptome. Nema ništa loše u tome da se nađete sa nekim i sednete s njim na kafu u parku“, kaže ona.

„Ionako nisam neko ko će se poljubiti na prvom sastanku. Dakle, za mene, imati tih dva metra udaljenosti znači da za promenu momak ne može odmah da skoči na vas!“.

Ovaj članak sadrži intervjue koji su emitovani u emisiji Biznis dejli na BBC-jevom Svetskom servisu.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk