Korona virus: Sve što treba da znate o imunitetu u 100 i 500 reči

ilustracija borbe imuniteta sa zarazama — Imununski sistem je baš to - sistem i sa zarazama se bori u celosti

Korona virus naučio nas je da pravilno peremo ruke, koliko je važno da držimo fizičku distancu, te da mnogi poslovi mogu da se obavljaju od kuće.

A kroz sve što se dešava otkako je izbila pandemija Kovida-19, provlači se kao mantra priča o imunitetu i njegovom jačanju.

Da li ste znali da i reč imunitet koja se koristi u medicini vodi poreklo iz rimskog prava?

Šta je zapravo imunitet, kako nas štiti od bolesti i može li da se pojača?

Imunitet u 100 reči

Imunitet je zaštita od obolevanja koju obezbeđuje imunski sistem - jedan od glavnih sistema koji se staraju o organizmu, kaže za BBC na srpskom imunolog Srđa Janković.

A kako nas imunski sistem štiti od obolevanja?

„Imunski sistem sadrži čitav niz odbrambenih oruđa, koji u slučaju virusa - eliminišu zaražene ćelije našeg organizma kako bi onemogućile da se patogen u njima umnožava", ovako bi najkraće moglo da se objasni kako se imunski sistem bori protiv virusa, kaže Janković.

Osim toga, objašnjava on, tu su i ćelije koje luče molekule koji predstavljaju biološke signale i upravljaju zapaljenjskom reakcijom i imunskim odgovorom, kao i specifična antitela koja se vezuju za mikroorganizme i blokiraju ih ili razaraju.

I još nešto - imunski sistem se ne može popraviti baš tako brzo i lako kao što mislite.

Imunitet u 500 reči

Imunski sistem je upravo to - sistem - i da bi dobro funkcionisao, potreban je balans i harmonija, navode naučnici sa Harvarda.

Zdrav imunski sistem može da pobedi invazivne patogene.

Međutim, imunski sistem se ne može tek tako „podići".

„Ubedljivo je najčešća zabluda da se imunitet može podići uzimanjem određenih preparata, najpre iz grupe pomoćnih lekovitih sredstava ili dodataka ishrani - suplemenata.

„U retkim slučajevima kada postoje indikacije da se primeni neko sredstvo, jedino je svrsishodno da to konstatuje lekar, na osnovu pregleda i sveobuhvatnih analiza", kaže Janković.

Stručnjaci sa Harvarda navode da postoji mnogo toga što istraživači ne znaju o slojevitosti i međusobnoj povezanosti imunološkog odgovora.

„Iako je veoma popularno govoriti o podizanju imuniteta, to, s obzirom na ogromnu složenost imunskog sistema i raznolikost njegovih funkcija i mehanizama, ne odslikava realnost.

„Smislenije je o imunskom sistemu razmišljati kao o adekvatnom ili neadekvatnom za dati zadatak ili situaciju, nego kao o jakom ili slabom.

„Posebno je bitno napomenuti da neko može da ima solidnu opštu otpornost ali da bude osetljiv na određene vrste bolesti i obrnuto", navode sa Harvarda.

Imunitet i godine

Sposobnost imunskog odgovora u borbi protiv infekcija se s godinama smanjuje, a to doprinosi mogućoj pojavi većeg broja bolesti.

Ipak, ni to nije opšte pravilo, ali je zaključak mnogih studija da je, u poređenju s mlađim ljudima, veća verovatnoća da će se stariji zaraziti bolešću i od nje umreti.

Smanjenje imunog odgovora na infekcije dokazano je reakcijom starijih ljudi na vakcine, navodi se u studiji Harvarda.

Imunitet i rimsko pravo

Mnogi studenti prava pamte godinama pripremanje ispita posvećenog rimskom pravu - koje važi za jedan od najtežih predmeta.

A kakve to sad veze ima sa medicinskim imunitetom?

„Sama reč potiče još iz rimskog doba, kada se odnosila na zaštitu osoba na zvaničnim funkcijama od pravnog gonjenja.

„I danas se reč imunitet, izvan medicine, upotrebljava i u takvom značenju", kaže doktor Janković.

U medicini ova reč ima značenje povezano sa zaštitom od obolevanja koju obezbeđuje imunski sistem - jedan od glavnih sistema koji se staraju o integritetu organizma.

Kolektivni imunitet

„Terminom kolektivni imunitet označavamo stanje kada je većina osoba u datoj zajednici zaštićena od određene zarazne bolesti, bilo time što je tu bolest preležala, stekavši specifičan imunitet, bilo vakcinacijom", objašnjava Janković.

Suština je, kaže, da u situaciji kada je većina osoba u zajednici imuna, uzročnik oboljenja ne može lako da se prenosi na nove domaćine, jer je udeo osetljivih osoba tada mali.

„Tačan prag kolektivnog imuniteta - minimalan udeo imunih osoba koji ne dopušta da dođe do epidemije - zavisi od toga koliko je dati patogeni organizam zarazan.

„Kolektivni imunitet se, dakle, može graditi bilo tako što sve veći broj osoba u nekoj zajednci preboli određeno oboljenje, bilo postizanjem što većeg obuhvata pripadnika zajednice vakcinacijom, ukoliko vakcina postoji."

Vakcina za Kovid-19 još nije dostupna.

U Srbiji je od korona virusa do sada registrovano više od 10.000 obolelih, a 3.600 se oporavilo.

Testirano je nešto više od 150.000 ljudi.

Ipak, neki stručnjaci tvrde da nije dokazano da to što se neko oporavio od korona virusa ne može ponovo da oboli.