Stavovi prema izolaciji polarizovali su brojne zemlje, a ti razdori prostiru se po poznatoj stranačkoj liniji razdvajanja. Ali zašto stranačka orijentacija utiče na naše poštovanje kampanje javnog zdravlja?
Najbolji svetski naučnici trenutno su angažovani u maltene rovovskoj borbi protiv pandemije virusa korona, otkrivajući vakcine, metode lečenja, izrađujući modele ishoda i savetujući nas ostale.
Ovo je jedna veoma brza zaraza, iznikla iz globalizovanog društva 21. veka i zahteva najnovija dokazana naučna dostignuća. Oko ovoga se svi slažemo, zato što smo racionalni ljudi 21. veka, zar ne?
Samo do određene mere. Ankete američkog javnog mnjenja pokazuju da su stavovi prema istom smrtonosnom virusu u istoj zemlji snažno oblikovani obrascima stranačkog glasanja.
- Korona virus: Saveti za lečenje uglavnom beskorisni, a mogu biti i štetni
- Možete li da se zarazite koronom od preminule osobe
- Zašto bi fizička udaljenost mogla da potraje još neko vreme
Republikanski glasači su uopšteno gledano manje zabrinuti od demokrata zbog Kovida-19 i manje skloni tome da podrže javne mere izolacije kako bi se sprečilo širenje virusa, koji je u vreme objavljivanja ovog teksta zarazio preko milion Amerikanaca a ubio njih više od 69.000.
Budući da je Kovid-19 zarazna bolest, u potpunosti zavisi od ljudskih domaćina koji je nose i prenose - što se više ljudi ponaša kao uobičajena društvena bića, veće su šanse da se virus umnoži i raširi i da epidemija postane još gora. To su naučne činjenice.
Samo ako priznaju pretnju od bolesti, ljudi će biti mobilisani da promene uhodane društvene obrasce ponašanja, da bi aktivno usporili njeno širenje.
Međutim, iako naučni i medicinski stručnjaci u SAD i širom sveta upozoravaju javnost na rizike i ponavljaju važnost socijalnog distanciranja, nekoliko globalnih lidera, koji nemaju nikakvu naučnu pozadinu, mesecima su umanjivali te rizike.
Većina vlada saveznih država ipak je uvela zaštitne mere ograničenja kretanja, što je dovelo do prekida poslovanja i rekordne nezaposlenosti.
Kao reakcija na to, u više od desetak saveznih država organizovani su protesti zbog izolacije, a hiljade konzervativnih i ultradesničarskih Amerikanca zahtevalo je ukidanje ograničenja, uprkos visokoj ceni po zdravlje.
U Mičigenu i Vašingtonu, protrampovski naoružani demonstranti zahtevali su „oslobođenje" od „tiranije" državnih guvernera. Podržavši ih, predsednik Donald Tramp je tvitovao „OSLOBODITE MIČIGEN!" i „OSLOBODITE VIRDžINIJU!" a demonstrante opisao kao ljude koji „vole svoju zemlju".
Prošle nedelje je stotine demonstranata uletelo u mičigenski Kapitol i pripretilo guverneru, koji je produžio državne mere ostajanja kod kuće za još dve nedelje, do 15. maja. Mičigen je jedna od država najteže pogođena virusom i još uvek ima više od 100 smrti dnevno.
Prvog maja, dan nakon protesta u Kapitolu, tokom kog su demonstranti nazvali mičigenskog guvernera tiraninom i uporedili ga sa Hitlerom, Tramp je iste te demonstrante opisao kao „veoma dobre ljude". Za to vreme, širom SAD, protesti protiv izolacije se nastavljaju.
Ovi protesti, koji se protive zdravstvenom savetu za smanjenjem stope prenosa virusa, dolaze u vreme naširoko rasprostranjenih teorija zavere o virusu.
Te teorije uključuju one da se radi o prevari (u šta veruje 13 odsto anketiranih Amerikanaca), ili da je virus namerno napravljen u kineskoj laboratoriji za izgradnju oružja (tvrdnja u koju veruje čak polovina populacije), i da vajerles tehnologija 5G nekako širi virus.
- Kada ćemo imati lek za koronu
- Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
- „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
Takve teorije potpiruje i širi šačica konzervativnih političara i ultradesničarskih aktivista, uključujući republikanskog senatora Toma Kotona. A istraživanje pokazuje da čak i pametni ljudi mogu da padnu na takve teorije zavere, ukoliko su formulisane pravim rečnikom.
„Ukoliko imate hiper-stranačku podeljenost kakvu imamo mi u SAD, to je kao suva šuma i dovoljna je samo jedna šibica da se ona zapali i nastane problem", kaže Džej Van Bavel, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Njujorku.
„To viđamo poslednja dva meseca u SAD, gde Tramp isprva nije shvatio virus ozbiljno, a desničarska medijska sfera - Foks njuz i radio programi s uključenjima - umanjivala opasnost od pandemije jedan duži vremenski period kako bi zaštitila njegove izborne šanse. I tako ste dobili recept za razlike u uverenjima."
Kao što su ankete pokazale, i to još u februaru, stavovi Amerikanaca prema riziku od Kovida-19 tesno su povezani sa njihovim glasačkim navikama, gde su republikanci mnogo manje zabrinuti zbog epidemije.
Plemenska kultura utiče na to kako ljudi doživljavaju svet više nego činjenice. Uzmite na primer klimatske promene do kojih je doveo čovek, za koje postoji skoro jednoglasni globalni naučni konsenzus.
I ovo deli Amerikance, ali na potpuno neočekivan način: što su demokrate i republikanci obrazovaniji, toliko im se verovanje u klimatske promene više razilazi.
Od republikanaca sa samo srednjoškolskim obrazovanjem, 23 odsto njih kaže da je veoma zabrinuto zbog klimatskih promena. Ali među fakultetski obrazovanim republikancima, ta cifra je svega osam odsto.
- Korona virus: Hoćemo li se ponovo rukovati i kada
- Da li treba porediti statistike o Kovidu-19 iz različitih zemalja
- „Korona virus je politička, a ne zdravstvena kriza“
To možda deluje kontraintuitivno, zato što bolje obrazovani republikanci moraju biti svesniji naučnog konsenzusa. Ali u svetu javnog mnjenja, klimatske promene nisu naučno pitanje, već političko.
Nauka koja se bavi klimatskim promenama relativno je nova i tehnički komplikovana, a mnogi Amerikanci usvajaju mišljenje svojih plemenskih vođa: političke elite.
Čak i ako bolje obrazovani republikanci možda poseduju više informacija o naučnim činjenicama koje se tiču klimatskih promena, oni su više izloženi i partijskim porukama u vezi sa njima, a to je bitnije.
„Već tri godine Amerikanci se svađaju oko drugačije percepcije činjenica: veličine mase na Trampovoj inauguraciji u poređenju sa Obaminom inauguracijom.
Lako je smejati se tome, zato što to nema nikakve posledice. Ali sad imamo virus koji predstavlja ogromnu pretnju po zdravlje ljudi", kaže Van Bavel.
„A opasnost ima nestranačke posledice, zato što većina ljudi ima nekog člana porodice ili radi sa nekim iz druge političke partije. Ukoliko dođu u kontakt sa virusom i zaraze se, izlažu vas riziku. Postoji veoma jak razlog da se nađe način za rešavanje ovoga."
Budući da smo se kulturološki razvili tako da stičemo znanja i verovanja primarno oponašanjem drugih, pre nego invencijom (posmatrajući dokaze i donoseći odluke sami za sebe), ranjivi smo pred ovim problemom oponašanjem nepouzdanih modela.
Još gore, zato što smo kulturološki naučili vrednost racionalnih objašnjenja u odnosu na subjektivna osećanja kad su u pitanju naučne teme, mogu nas izmanipulisati tako da poverujemo da su mišljenja koja oponašamo racionalna, pa ih je teško promeniti.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje
Uprkos našim kulturološki razvijenim normama za racionalnost i donošenje odluka na osnovu dokaza, naša biološka evolucija ne ide u korak s tim i našu kogniciju nastavljaju da vode emocije.
Problem nije nužno taj da više koristimo emotivni deo mozga od racionalnog prilikom donošenja odluka, već taj što se samozavaravamo.
Čak su i stručnjaci skloni pristrasnostima, a to znači da se prave skupocene greške, a iracionalne predrasude su sistemske u organizacijama u kojima ljudi veruju za sebe da nisu rasisti, da nisu seksisti i da su na pozicijama na kojima su se našli zbog sposobnosti a ne sreće.
Često glavna uloga rezonovanja prilikom donošenja odluka nije da se dođe do same odluke, već da odluka može da se predstavi kao nešto racionalno.
Neki psiholozi veruju da razum koristimo samo da bismo retroaktivno opravdali naše odluke i da se prilikom donošenja odluka umnogome oslanjamo na neupitne instinkte.
Moguće je da su naši nesvesni instinkti - uprkos našim kognitivnim pristrasnostima i predrasudama - sposobniji za racionalnost od naših logičkih umova koji promišljaju.
Malo je nas koji u potpunosti umeju tokom donošenja odluka da razdvoje naše subjektivno i objektivno rezonovanje - to je jedan od potencijala veštačke inteligencije.
Na naše donošenje odluka utiče naša biologija i naše društveno okruženje. Uzmite na primer fiziološki i psihološki uticaj straha: pokazalo se da ljudi koji glasaju konzervativnije imaju veću amigdalu, centar u mozgu za strah.
U jednoj studiji, što je više straha iskazao trogodišnjak i četvorogodišnjak tokom laboratorijske studije, to je konzervativniji bio njegov politički stav 20 godina kasnije.
Uticaj straha je trenutan: kad su ljudi sa liberalnim stavovima iskusili fizičku pretnju, tokom studije, njihovi politički i socijalni stavovi postajali su konzervativniji, privremeno.
Konzervativni političari i izborni timovi iskorišćavaju ovo, sa ciljem da pojačaju strah glasača od imigracije, poredivši imigrante sa bacilima, na primer, što gađa našu duboku biološki ukorenjenu motivaciju za izbegavanje zaraza i bolesti.
U jednoj studiji, tokom epidemije gripa, istraživači su podsetili ljude na opasnost od virusa gripa a potom ih pitali koji su im stavovi prema imigraciji, nakon čega su upitani da li su već primili vakcinu protiv gripa.
Oni koji još nisu primili vakcinu protiv gripa bili su skloniji anti-imigrantskim stavovima od onih koji su se osećali manje ugroženo.
Ali u studiji koja je usledila, istraživači su ponudili ljudima malo gela za pranje ruku odmah posle upozorenja na grip. Predrasuda prema imigraciji momentalno je nestala.
Kad se ljudi osećaju bezbedno, oni menjaju izborne odluke ka liberalnijim.
Kad su istraživači zamolili ljude da zamisle sebe potpuno neranjivim pred bilo kakvom pretnjom, republikanski glasači postali su naglašenije liberalniji povodom društvenih stavova kao što su abortus i imigracija. Racio je prošaran emocijom.
Društvene implikacije većine odluka takođe su važni faktori za njihovo donošenje. U vrlo stranačkim situacijama, ljudi koji se ogluše o socijalne norme glasajući protiv većine u grupi rizikuju da budu izopšteni.
U takvim slučajevima, stoga, možda je racionalnije za pojedinca da se suprotstavi dokazima zato što nas više motiviše društvena kohezija i održavanje mreža podrške nego želja da se bude objektivno u pravu.
Kakvo god bilo vaše političko ubeđenje, virus Kovid-19 neće diskriminisati dok traži više pluća koja će da zarazi. Ali zato što je zaraza urođeno društvena, moguće je da će stanovništva koja nastave neometano da se druže na kraju doživeti goru epidemiju.
Drugim rečima, vaš istorijat glasanja mogao bi da utiče na vašu sudbinu.
Ne mora posebno da se napominje, ali ovi sveukupni trendovi koji povezuju političke sklonosti i stavove prema virusu korona nisu čitava priča.
Rend Pol, mlađi senator za Kentaki, na primer, radi kao dobrovoljac u bolnici kako bi pomogao pacijentima tokom krize, uključujući i one sa virusom korona, nakon što je i sam preležao bolest.
A ima znakova i da se vremena menjaju. Kako su republikanci sve više dolazili u kontakt sa ljudima za koje znaju da su zaraženi virusom, počeli su pretnju da shvataju ozbiljnije - što je poznato kao „ograničenje realnosti".
„Motivacije ljudi ka stranačkom zasenjene su pred važnošću tačnosti i vlastitog i zdravlja vaše porodice", kaže Van Bavel.
Najskorija anketa pokazuje da više od 95 odsto demokrata podržava mere socijalnog distanciranja, baš kao i velika većina republikanaca - njih preko 80 odsto - tako da se ovaj jaz sve više smanjuje.
Možda onda ne iznenađuje što je u istom vremenskom periodu procenat podrške Trampu opao, a porastao državnim guvernerima koji su iskazali liderske osobine u reakciji na virus.
Gaja Vins govori o ovim idejama u knjizi TRANSCEDENCIJA: Kako su se ljudi razvili kroz vatru, jezik, lepotu i vreme.
Ona je na Tviteru @WanderingGaia.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac