Korona virus i Kosovo: Poštuješ jedne mere, kršiš druge

Jovana Stojanović živi u severnom delu Kosovske Mitrovice, a Durata Prokši u južnom. Deli ih most koji se pruža preko reke Ibar, ali i dva sistema mera u borbi protiv virusa korona.

Od 15. aprila na snagu stupaju nove mere kosovskog Ministarstva zdravlja, po kojoj stariji od 16 godina mogu dnevno da izađu napolje samo sat i po vremena.

A u severnom delu Kosovske Mitrovice, slede se i odluke koje je propisala Vlada Srbije – a to je karantin od 17 sati popodne, a često i opšta izolacija vikendom.

Među skoro dva miliona stanovnika Kosova, zabeleženo je 387 slučajeva zaraženih korona virusom. Preminulo je osam, a oporavilo se 66 ljudi.

• Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu
• Bekim Fehmiu na ničijoj zemlji
• Mitrovica – jedan grad

„Dvostruki sistem je potpuno zbunio građane“, kaže Jovana.

„Mnogi ne znaju i nisu sigurni koje odredbe da poštuju, Vlade Srbije ili Kosova. Neki poštuju obe, a neki krše određene“, kaže Jovana.

Durata živi u južnom, a radi u severnom delu Mitrovice.

Ona Srbe uči albanski, a Albance srpski. Od pojave korona virusa i dvostrukih mera prestala je da radi.

I Dragan i Tamara žive u Mitrovici. Oni su beg od korona virusa i mera pronašli – na selu.

Nove mere Ministarstva zdravlja Kosova

• Svi stariji od 16 godina mogu da izađu napolje samo sat i po vremena dnevno
• Raspored izlaska organizovan je u sedam grupa od sedam ujutru do 22:30 časova i zavisi od pretposlednjeg ličnog broja
• Zabranjeno je kretanje sa drugom osobom
• Starijim od 65 godina je preporučeno da ne izlaze
• Građani su u obavezi da nose maske kad izađu
• Takođe je zabranjeno kretanje vozila
• Kazne za nepoštovanje mera su od 1.000 do 2.000 evra za stanovništvo, od 3.000 do 8.000 za firme, a odgovorna osoba u firmi kazniće se od 500 do 1.500 evra

Zbunjenost i pometnja

Dragan i Tamara imaju isti pretposlednji broj tako da mogu da izlaze napolje po novim merama rano ujutru.

„Videćemo kako će ova mera da funkcioniše i koliko će se ljudi pridržavati.

„Mislim da je vlada donela ovu odluku zbog povećanja broja slučajeva“, dodaje on.

Dragan kaže da će se mere sada preneti verovatno na sve opštine na Kosovu.

„U Severnoj Mitrovici je zbog većeg broja zaraženih do sada bio uveden karantin i ograničenje kretanja od podneva do šest ujutru, dok u južnoj Mitrovici ta mera nije bila na snazi“, objašnjava on.

Na severu Kosova se, kaže Dragan, poštuju i mere koje je uvela Vlade Srbije preko kriznih štabova u srpskim institucijama i mere Vlade Kosova.

„S tim što sankcije može da vrši samo lokalna kosovska policija i to za mere kosovske Vlade“, kaže on.

Od kada je zabeležen prvi slučaj korona virusa na Kosovu, Jovana je izbrojala barem četiri različite mere u severnom delu Mitrovice.

„Od 10. aprila nam je bilo dozvoljeno kretanje od šest ujutru do podne“, priča Jovana.

„I to je predviđeno da će trajati narednih 14 dana“.

Do tada je na snazi bili odluka da nema kretanja u periodu od 17 časova do šest ujutru.

„To je stvorilo je pometnju u prodavnicama, ljudi su počeli da kupuju dodatno, a bilo je i redova i čekanja“, dodaje ona.

Isto tako, samo je osvanula odluka da nema kretanja između severnog dela Kosovske Mitrovice i Zvečana, dok su do pre nedelju dana bili jedan karantin, kaže.

„To je takođe stvorilo pometnju kod naroda, jer su ove dve opštine veoma povezane“.

Jovana ipak kaže da su ljude „najviše zbunile mere koje je uveo krizni štab opština po srpskom sistemu, gde se poštuju odluke Vlade Srbije“.

Ovo nije sve.

Kosovo je u jednom trenutku, pre oko mesec dana, imalo i policijski čas u sva slota – od deset ujutru do 16 časova i od 20 do šest ujutru.

„Tako da smo nekoliko dana, pošto su se poštovala oba policijska časa, kretali samo do deset ujutru i od 16 do 17 časova“, objašnjava ona.

Zatvoreni gradovi

Mere koje su do 15. aprila postojale i koje je propisala Vlada Kosova podrazumevale su da u 17 časova popodne počinje policijski čas, a ljudima je savetovano da ne izlaze napolje kako bi se družili ili zabavljali, kaže Durata.

„Kosovo je još zabranilo i ulazak u zemlju, a uvelo je i karantin u studentskim domovima za one koji uđu na Kosovo. Zatvoreni su i parkovi“, dodaje ona.

„U gradovima u kojima je zabeleženo najviše slučajeva, ne može se ni ući ni izaći.“

Nema poseta, nema kafenisanja

Durata živi sa porodicom, pa joj je malo lakše jer može da ih vidi.

Najteže joj pada da ostane kod kuće i da izlazi samo kada je neophodno.

Ona misli da se Kosovo predano bori protiv kovida-19, ali da im „na ruku ne ide lepo vreme jer su ljudi počeli da gube strpljenje i volju da ostanu kod kuće“.

Durata se nada da će uskoro uspeti da organizuje posao tako što će raditi sa učenicima koji uče srpski ili albanski – preko interneta.

„Moja svakodnevica se drastično promenila i to je veliki izazov.

„Za sada pokušavam da drugačije organizujem vreme i da pronađem stvari koje mogu da radim i od kuće, kao i da se zanimam“, kaže ona.

Dragan i Tamara su na selu. Oboje rade od kuće.

„Aktivni smo fizički, ja trčim skoro svakog dana, Tamara vozi bajs. Do sada je to bilo moguće, ali uvođenje novih mera će to možda onemogućiti“, kaže Dragan.

Roditelji su im u istoj opštini pa idu kod njih barem jednom nedeljno.

„Ostatak porodice ne viđam, a od kada su vlasti počele sa merama sveli smo viđanja sa prijateljima na minimum“, kaže Dragan.

„Bukvalno samo sa dve prijateljice se još viđamo i ne širimo krug kontakata. Za praznike ćemo verovatno biti na selu zbog novih mera koje je vlada u Prištini donela“.

Jovana radi u omladinskoj organizaciji i studira. Od kada je uvedeno vanredno stanje, radi od kuće, a kada ide do prodavnice, nosi rukavice i masku.

„Kako imamo dvorište, gledamo da svaki trenutak budemo vani, jer je to velika prednost danas.

Sa širom porodicom se uglavnom čuje telefonom, „nema kontakata, a i ne žive blizu“.

„Čak smo i sa komšilukom sveli kontakte na najosnovnije. Nema poseta, nema kafenisanja“, kaže Jovana.

„Smanjenje očekivanja i komfora“

Dragan kaže da „s obzirom na to šta smo sve kolektivno preživeli poslednjih 30 godina na Balkanu, mi prilično ok doživljavamo smanjenje očekivanja i komfora“.

„Za sad, osim te nemogućnosti socijalizacije, kafe sa prijateljima koja se preselila u onlajn i virtuelno, ne mogu da kažem da mi nešto preterano teško pada“, kaže on.

Ipak, kaže da postoji određena doza nespokoja usled neizvesnosti.

„U kontekstu mogućih globalnih razvoja događaja, uticaja na ekonomiju i politiku i slično, a na ličnom planu, brige za bližnje“, priznaje on.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk