Korona virus, vrtići i deca: Šta treba da znate pre nego što odvedete dete u vrtić

Odluka o otvaranju vrtića u vreme epidemije istovremeno plaši i raduje Miljanu Zdravković iz Beograda.

„Treba da se vratimo normalnim životnim tokovima, što pre", kaže mama trogodišnjeg Pavla i godinu dana starijeg Andrije.

Uz njih dvojicu, rad od kuće je za Miljanu bio „nemoguća misija" i zato je povratak dece u obdanište deluje kao olakšanje.

Međutim, mnogi roditelji strahuju da bi deca u vrtićima mogla da se zaraze korona virusom. .

• Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti
• Kako će umetnost u Srbiji i regionu preživeti korona virus
• Kako se virus korona širi svetom

„Žao mi je i da ga vodim i da ne vodim"

Predškolske ustanove počeće da rade 11. maja uz sprovođenje 35 mera za sprečavanje širenja korona virusa, koje je krajem aprila najavio član kriznog štaba Vlade Srbije, epidemiolog Predrag Kon.

Iz Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda kažu za BBC na srpskom da će od ponedeljka u državnim vrtićima u glavnom gradu biti 13.500 mališana.

Sekretarijat apeluje da u obdaništa prvo pođu deca čiji roditelji moraju da budu na radnom mestu.

„Svakako očekujemo da će se broj dece povećavati", dodaju iz Sekretarijata.

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je početkom maja da će oko 23 odsto dece predškolskog uzrasta krenuti u vrtiće, prema rezultatima ankete sprovedene među roditeljima. Ranije je kazao da u Srbiji ima oko 225.000 dece tog uzrasta.

Obaveze roditelja i vrtića:

• Roditelj mora da poseduje potrvrdu od poslodavca da je neophodno da se vrati na posao
• Na ulazu u vrtić mora da postoji dezobarijera
• Roditelj ima obavezu da svakog dana izmeri temperaturu sebi i detetu pre dolaska u vrtić
• Dete u vrtić dovodi jedan roditelj da bi se izbegla gužva
• Roditelj mora da najavi povratak deteta najmanje dva dana ranije
• Roditelji moraju da nose masku i drže distancu od dva metra, dezinfikuju ruke i prođu kroz dezobarijeru

* Izvor: Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja

Mama petogodišnjeg Igora, Marija Milenković, odmah se izjasnila negativno u anketi koju je sproveo vrtić.

„Javila sam im da ću nastaviti do daljeg da radim od kuće i čuvam ga.

„Žao mi je da ga ne vodim u vrtić, da se ne druži s drugom decom, ali mi je žao i da ga vodim da se možda razboli", kaže ona.

„Informacije su konfuzne i kontradiktorne"

Jelena Jovanović i njen suprug, roditelji trogodišnje devojčice, odlučili su da „malo sačekaju" s povratkom ćerke u obdanište.

„Ne žuri nam se mnogo pošto oboje radimo od kuće", kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Ona želi da sačeka da se „situacija malo stabilizuje" i onda odluči da li da dete pošalje u vrtić.

„Iako će mere u vrtićima biti rigoroznije, informacije koje dobijamo su dosta konfuzne i kontradiktorne", kaže Jelena.

Trideset pet novih mera za sprečavanje širenje virusa donele su još posla vaspitačicama, ali i roditeljima.

I jedni i drugi su u obavezi da sprovode mere zaštite.

Pre dovođenja deteta prvi put u vrtić posle karantinskog perioda, roditelji su obavezni da donesu potvrdu pedijatra da je zdravo.

To je ista potvrda o zdravlju deteta koju pedijatri izdaju svaki put kada mališani izostanu duže od pet dana iz vrtića.

• Da li se pandemija koristi za učvršćivanje vlasti u Evropi
• Gradski prevoz u Beogradu posle vanrednog stanja i apela predsednika: Sve kao i pre
• Tramplomatija - šta se krije iza nove američke strategije prema Kini

Uz ovo, roditelji bi trebalo da donesu potvrde od poslodavca da je neophodno da budu na radnom mestu.

Kako se ne bi stvarala gužva na ulazu vrtića, roditelji koji dovode decu moraju da drže distancu od dva metra i da nose maske.

Kada dete uđe u vrtić, pregledaće ga osoba koja će na sebi imati masku, rukavice, vizir i radnu uniformu.

Tokom doručka, ručka i užine, deca će sedeti za stolovima na udaljenosti od dva metra.

Higijena ruku, igračaka, pribora koji deca koriste i prostorija u kojima borave, biće pojačana, navode zvaničnici.

Predsednica Udruženja privatnih vrtića Dušanka Tasić kaže za BBC na srpskom da svi treba da poštuju zadate mere prevencije.

„Privatni vrtići postupaće u svemu isto, osim što će za razliku od državnih sami nabavljati i finansirati sredstva za dezinfekciju", kaže Tasić.

Slavko Gak, sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda, izjavio je da se 80 odsto mera koje su uvedene primenjivalo i pre proglašenja pandemije.

Psihološkinja: Za povratak u vrtić ne treba adaptacija

Ukoliko roditelji strahuju da će deca zbog dugog izostanka ponovo prolaziti kroz period navikavanja na vrtić, ne moraju preterano da brinu.

Deca do petog razreda osnovne škole uglavnom nemaju pojam o vremenu, objašnjava psihološkinja Vesna Janjević Popović.

„Njima period koji provedu van vrtića, makar i nedelju dana, traje kao tri kosmičke godine", kaže Janjević Popović za BBC na srpskom.

Dodaje da će period adaptacije trajati uobičajeno, kao kada deca odsustvuju zbog odmora ili bolesti.

Što se tiče održavanja kontakta s vršnjacima iz obdaništa, ona kaže da deca ne moraju da se druže sa celom grupom.

„Dovoljno je njih petoro-šestoro, makar malo da porazgovaraju ili rade nešto zajedno, na primer, otpevaju pesmicu", predlaže Vesna.

Mnogi državni i privatni vrtići držali su se preporuke Ministarstva prosvete i svakodnevno se družili sa decom putem Vajbera, Mesindžera ili Zuma, aplikacije koja se koristi za sastanke.

• Korona virus: Kada će avioni ponovo početi da lete
• Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
• Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo

Maja Has, upravnica i pedagoškinja vrtića „Malo carstvo", kaže da se sa decom koja idu u njeno obdanište čuje svakodnevno preko Zuma.

„Nama je lakše, jer imamo malu grupu, verujem da ovakav poduhvat sa njih 30 nije moguć", kaže Has za BBC na srpskom.

Priča sa decom preko ove platforme obavlja se uz nadzor roditelja, te i raspored aktivnosti prave u skladu s njima, jer mnogi rade od kuće, pa nemaju vremena da prepuste detetu računar na korišćenje.

Deca uspevaju da vide jedna druge, da porazgovaraju, pevaju pesmice ili slušaju priče koje im vaspitačice čitaju.

Da ovo prija deci, potvrđuje i psihološkinja Janjević Popović.

Ona kaže da je bitno da se i roditelji uključe u aktivnosti koje predlažu vaspitačice, jer će ponašanje dece posle krize zavisiti od toga kako su se i roditelji nosili s tim.

„Sistem vrednosti porodice je bitniji nego ikad", dodaje.

Upravo zbog toga, Maja kaže da se trudila da uključi i druge članove porodice, pa su im na nedeljnom nivou organizovali razne izazove i takmičenja.

Pre nego što su zatvorili vrtić zbog vanrednog stanja, deci su podeljeni papiri, bojice i lepak kako bi mogli od kuće da prate zadatke koje su im vaspitačice narednih dana davale.

Aktivnosti putem sličnih platformi imala su i deca koja pohađaju državnu predškolsku ustanovu „Skadarlija" u Beogradu.

Vaspitačica Tijana Ilić kaže da njen radni dan traje od devet do 13 sati popodne, ali da su ona, kao i njene koleginice, deci i roditeljima na raspolaganju i duže.

„Trudimo se da plan aktivnosti bude jednostavan, da deca mogu da ga prate dok su zatvorena u kući", govori ona.

Dodaje i da su vaspitačice svesne da mnogi roditelji rade od kuće i imaju mnogo obaveza.

„Pošto odrade zadate aktivnosti, predložili smo da nam pošalju fotografije i snimke radova koje su napravili i odziv je više nego dobar", kaže Ilić.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]