Drastično ograničavanje kontakata sa ljudima deluje kao da pomaže mnogim zemljama da u korenu saseku širenje virusa korona. Ali kako ekonomije počinju da zapadaju u krizu, a mentalno zdravlje se narušava, vlade shvataju da je izlazak iz blokade još veći izazov nego što su isprva mislile.
Neki donosioci odluka sada ispituju mogućnost kako da proširimo „društveni mehur“ ljudi sa kojima se družimo.
Prema dopisu koji je procureo u medije, lokalne vlasti u Belgiji razmišljaju o tome da dopuste građanima da se svakog vikenda sastaju sa 10 drugih ljudi po njihovom vlastitom izboru.
Da bi se zatvorila mreža moguće zaraze, svaki član grupe mora da uvrsti drugih devet u svojih top 10. I jednom kad je odabrana, svakoj osobi je zabranjeno da se sastaje sa bilo drugim kim van tih odabranih 10.
Nije najjasnije kako bi se to kontrolisalo. Za neke, to bi moglo da dovede do nove društvene noćne more – koga odabrati? I šta ako osoba koju odaberete za svoj top 10 ne uvrsti vas u svoj?
Ova ideja nije bila pominjana kad je Belgija u subotu najavila najnovije mere za popuštanje mera izolacije, ali druge zemlje ozbiljno razmišljaju o sličnim potezima.
Premijerka Škotske Nikola Sterdžen rekla je za BBC Radio Škotsku prošle nedelje da razmišlja o proširenju definicije „domaćinstva“ kako bi omogućila mala okupljanja ljudi, „ohrabrivši ljude koji možda žive sami da se upare sa nekim drugim ko živi sam ili parom drugih ljudi kako bi nastali nekakvi mehuri ljudi.“
Za to vreme, Novi Zeland, jedna od zemalja koja je najranije uvela mere izolacije, odlučila se za politiku proširenja kontakata.
Od sledeće nedelje, Novozelanđani će biti slobodni da blago proširuju društvene mehure kako bi uvrstili blisku rodbinu, staratelje ili one koji žive u izolaciji – dok god žive u istom gradu.
Poslednjih nedelja u ovoj zemlji je broj novih slučajeva virusa korona bio u stalnom opadanju. Do danas je imala 18 smrti i 1.470 potvrđenih slučajeva zaraženih.
Premijerka Džasinda Ardern hvaljena je i zbog saosećajnih poruka upućenih javnosti tokom epidemije, kao i otvorenog govora o posledicama izolacije na društvene živote ljudi i mentalno blagostanje.
Ali dok se radi na vakcini, mnoge zemlje oklevaju da dozvole više društvenih kontakata u slučaju da to izazove novi talasa zaraze.
Smemo li da proširimo „društvene mehure“?
Glavni savetnik za medicinska pitanja Engleske Kris Viti rekao je da će neka vrsta ograničenja u društvenih kontaktima morati da ostane na snazi do kraja ove godine. Ali teško je predvideti raspon tih koraka, kao i koliko će dugo oni biti nametnuti.
Kad donose odluke, naučnici i donosioci odluka pozivaju se na ključnu mernu jedinicu poznatu kao efektivna stopa reprodukcije (Rt) – stopu prema kojoj se virus širi među populacijom.
Aktuelni Rt u Britaniji je jedan, prema poslednjih podacima iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM), što znači da svaka osoba koja se zarazi u proseku prenese virus na još jednu drugu osobu.
U nekoliko zemalja, vlade odbijaju da popuste mere izolacije sve dok njihov nacionalni Rt značajno ne padne ispod broja jedan. Iz tog razloga, Velika Britanija je produžila izolaciju na narednih nekoliko nedelja.
Stefan Flaše, vanredni profesor na LSHTM, slaže se da je prerano popustiti ograničenja u Velikoj Britaniji. Ali kad bude bilo bezbedno da se to uradi, on kaže da će prošireni društveni mehuri možda biti važni „mehanizmi borbe“ za ljude dok se bude nastavljala potraga za vakcinom.
„Nije osmišljeno da reši pandemiju, ali će pomoći kod društvene komponente“, kaže on. „Imaćemo rizik od Kovida još dugo, tako da je sve što nastavi da održava funkcionisanje društva od velike pomoći.“
Uticaj izolacije na mentalno blagostanje već se i te kako oseća širom sveta. U SAD, nacionalna dežurna telefonska linija za pomoć u mentalnom zdravlju doživela je dramatičan skok broja ljudi koji zovu, sa povećanjem poziva od skoro 900 odsto.
Sa druge strane Atlantika, Nacionalna zdravstvena služba je otvorila vlastitu dežurnu liniju da podrži zdravstvene radnike tokom pandemije, budući da se medicinsko osoblje nalazi pod sve većim pritiskom.
Endi Bel, zamenik generalnog direktora Centra za mentalno zdravlje u Velikoj Britaniji, nije siguran da će blago proširenje društvenog mehura biti nešto posebno dobro za javno mentalno zdravlje.
„Važno je razumeti da ne doživljavaju svi ovo na isti način“, kaže on za BBC.
„Izolacija vam mnogo teže pada ako niste bezbedni, ako imate veoma niska primanja, ako ste u prenaseljenom smeštaju. Izazovi po mentalno zdravlje su mnogo veći kad ionako imate te faktore rizika.“
„Moraćemo sada da učimo u realnom vremenu“, dodaje on.
Ali Brajan Dau, zamenik generalnog direktora organizacije „Preispitaj mentalnu bolest“, veruje da bi od takve politike bilo koristi, dok god se ona dobro organizuje.
„To ljudima omogućava da im popusti anksioznost koju bi mogli da osećaju dok su zatočeni unutra“, kaže on. „Ljudi su bili veoma kreativni kad je u pitanju druženje onlajn, ali iskreno, u ovom trenutku, ljudima je samo potreban zagrljaj.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0