Korona virus i vakcine: Upoznajte Saru Gilbert, naučnicu koja predvodi oksfordski tim istraživača

„Morali smo da radimo veoma, veoma brzo“, kaže za BBC profesorka Sara Gilbert.

Naučnica sa Oksfordskog univerziteta zna da je u stisci s vremenom – ona pokušava da pronađe vakcinu za zaustavljanje korona virusa, koji je do sada zarazio više od 15,6 miliona ljudi i od čijih posledica je umrlo više od 654.000 ljudi.

Ali njen tim sa Univerziteta u Oksfordu koji broji 300 članova uspeo je do sada da „prođe kroz mnoge faze u izradi vakcine za koje bi inače bilo potrebno pet godina“.

„A uradili smo ih sve za četiri meseca“, kaže ova vakcinološkinja.

• Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa
• Kratka istorija vakcina
• „Bio sam dobrovoljac za testiranje vakcine na Oksfordu“

Prvi rezultati su ohrabrujući: ispitivanja na ljudima pokazuju znake koji obećavaju da bi vakcina mogla da bude i bezbedna i da izazove imunu reakciju na virus.

Iako ovi rezultati ne mogu da garantuju da će vakcina biti spremna za upotrebu pre kraja godine, postoji nada da smo bliže postizanju imunizacije nego ikada pre.

Sa 22 druge potencijalne vakcine u fazi kliničkih ispitivanja i otprilike 100 drugih u ranijim fazama ispitivanja, oksfordski tim se suočava i sa surovom konkurencijom.

Ko je Sara Gilbert?

Profesorka Gilbert vodi u trci za izradu vakcine protiv korona virusa.

Njen tim sa Oksfordskog univerziteta – koji je ušao u partnerstvo sa britansko-švedskom multinacionalnom farmaceutskom kompanijom AstraZeneka – sproveo je ispitivanje na 1.077 ljudi.

Kad je prvi put objavljena vest o njihovom uspehu – pošto su dobrovoljci za ispitivanje pokazali jaku imunu reakciju, proizvevši antitela i T-ćelije koji mogu da se izbore sa korona virusom – ona je preko noći postala slavna ličnost iz naučnih krugova.

Iako je prerano znati da li je to dovoljno da bi pružilo zaštitu, nalazi u ogromnoj meri obećavaju i trenutno su u toku masovnija ispitivanja.

Pogledajte i video o tome zašto su vakcine važne

Ime profesorke Gilbert pojavilo se svuda u medijima i ona je zatrpana zahtevima za intervjue.

Ali, kao i mnoge njene kolege, navikla je da svoj posao obavlja u relativnoj anonimnosti – i uglavnom daleko od kamera. Ona je, međutim, veoma dobro poznata među kolegama, kao jedna od vodećih svetskih vakcinološkinja.

Ova naučnica provela je više od dve decenije u laboratoriji, radeći istraživanja, praveći vakcine i obezbeđujući sredstva za buduće projekte.

Mlada naučnica

Profesorka Gilbert kaže da je oduvek znala da želi da radi na medicinskim istraživanjima, ali kad je imala 17 godina nije znala odakle zapravo da počne.

Njen prvi korak bio je da stekne diplomu iz biologije na Univerzitetu Ist Anglija, posle čega je dobila doktorat iz biohemije.

Potom je uradila postdoktorsko istraživanje u biotehnološkoj industriji, gde je naučila kako se proizvode lekovi.

Profesorka Gilbert je 1994. godine obezbedila višu postdoktorsku poziciju na Oksfordskom univerzitetu, radeći na polju genetike, parazita-domaćina i malarije.

Njeno istraživanje na kraju ju je dovelo do rada na izradi vakcina.

Zaposlena majka

Profesorka Gilbert je 1998. godine rodila trojke, a godinu dana kasnije postala predavačica na Univerzitetu.

„Veoma je teško naći pravu ravnotežu između posla i ličnog života“, kaže ona. „Deluje nemoguće kad nemate pomoć. Imala sam troje dece. Troškovi vrtića bili su veći od moje plate.“

Njen partner odlučio je da pauzira karijeru i odgaja decu, ali ona kaže da je u to vreme to bilo veoma teško.

Kako se nauka bori sa korona virusom

„Imala sam samo 18 nedelja trudničkog bolovanja. Morala sam da se staram o tri prerano rođene bebe, bilo je veoma stresno“, kaže naučnica.

Ali profesorka Gilbert kaže i da je jedna od najboljih stvari kad ste naučnik ta da ne morate uvek da radite do kasno u noć, mada nastupe vremena kad se stvari zakomplikuju.

Godine 2004. postala je viša univerzitetska predavačica, a tri godine kasnije počela je da radi na projektu izrade vakcine protiv gripa u okviru londonske dobrotvorne organizacije Velkam trast, koja joj je obezbedila sredstva da predvodi vlastitu grupu za istraživanja.

Mala pomoć porodice

Kako su trojke odrastale, ona kaže da su stvari postajale malo lakše.

„Iako sada vodim laboratoriju, videla sam kako izgleda druga strana medalje“, dodaje ona.

Deca profesorke Gilbert sada imaju 21 godinu.

Ona takođe studiraju da postanu biohemičari, kao njihova majka.

• Šta da radite ako osetite simptome korona virusa
• Dobre vesti sa Oksforda: Vakcina protiv korone izazvala reakciju imunog sistema

Štaviše, njih toliko zanima njen rad na pronalaženju vakcine protiv Kovida-19 da su odlučila da rade kao dobrovoljci na oksfordskim ispitivanjima.

„Moramo da uradimo imunizaciju zdravih ljudi starosti između 18 i 55 godina“, kaže profesorka Gilbert za BBC. Ona se nadala da će dobiti dobar „kontingent dobrovoljaca“, tako da je sigurno zadovoljna dodatnom pomoći koja joj je stigla iz vlastite porodice.

Ona kaže i da nije zabrinuta: „Koristili smo ovaj tip vakcine mnogo puta do sada, tako da ne očekujemo nikakva iznenađenja.“

Najvažnija stvar u ovom trenutku, kaže ona, jeste da se „koncentrišemo na klinička ispitivanja i ubrzamo proizvodnju“ koliko god možemo kako bismo sprečili širenje pandemije.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk