Korona virus na Filipinima: „Bebi-bum“ tokom izolacije, bolnice pretrpane

Roveli Zabala je u poodmaklom stadijumu trudnoće sa desetim detetom.

Dok razgovaramo, ova 41-godišnjakinja naginje se pod nezgrapnim uglom, praveći protivtežu snagom leđa da bi držala deveto dete u rukama.

„Karl, Džuel, Džojs…".

Dok Roveli nabraja imena dece, šestogodišnji Čarli gleda majku s neodobravanjem.

„Izvinite, on se zove Čarli", kaže Roveli nevino.

Roveli je već imala sedmoro dece pre nego što je saznala za program planiranja porodice, ali ova najnovija prinova neočekivano je začeta tokom jedne od najstrožih izolacija na svetu.

Tokom nje su vojnici patrolirali ulicama u oklopnim transporterima, policijski punktovi ograničavali kretanje, a samo jednom članu porodice je bilo dozvoljeno da kupuje zalihe hrane.

• Singapur plaća za nove bebe rođene tokom pandemije
• „Devojčice, a ne majke“ - zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus
• Majke koje se kaju zbog toga što su rodile decu

Izolacija je značila i da stotine hiljada žena nema pristup kontracepciji, što je za rezultat imalo priče o neplaniranim trudnoćama kao što je Rovelina širom zemlje.

Procenjuje se da će naredne godine biti rođeno dodatnih 214.000 neplaniranih beba, prema projekcijama Instituta za stanovništvo sa Filipinskog univerziteta i Fonda za stanovništvo Ujedinjenih nacija.

Ova deca biće rođena u bolnicama koje su već preopterećene sa 1,7 miliona beba godišnje, uglavnom u porodicama koje jedva sastavljaju kraj s krajem.

A to je samo početak.

Zato što pandemija nije jedini razlog zašto će se Filipini suočiti sa krizom broja stanovnika - bliža analiza otkriva problem koji je bio godinama u nastanku.

Čvrst stisak

Prestonica Filipina Manila grad je koji puca po šavovima, sa 13 miliona ljudi uglavljenjih između Zaliva Manila i planinskog masiva Sijera Madre.

U proseku, na svakom kvadratnom kilometru skučeno je više od 70.000 ljudi, prema podacima iz 2015. godine.

Vreva može da se oseti na svakom koraku, od saobraćajnih gužvi do zatvora, gde ljudi spavaju naslagani poput sardina u ćelijama koje su 300 odsto preko kapaciteta.

A siromašni žive u najnaseljenijim krajevima, gde su neki osuđeni na to da jedu meso koje pronađu na deponijama.

Stručnjaci tvrde da deo tog siromaštva može direktno da se pripiše visokoj stopi rađanja u zemlji.

Istraživanja su pokazala da stopa plodnosti od skoro dva deteta po majci, tako da stanovništvo ni ne raste ni ne smanjuje se, podstiče razvoj zemlje smanjujući broj ljudi koji su rođeni u siromaštvu.

Zauzvrat, skresano stanovništvo dobija veće parče nacionalnog budžeta, iskoristivši poboljšane održive resurse i životne prilike za sve.

I filipinska vlada zna za to.

Ona od šezdesetih radi na tome da smanji stopu plodnosti uz određeni uspeh.

Iako se stanovništvo skoro utrostručilo sa 35 miliona na 110 miliona danas, stopa je opala sa 6,4 deteta po majci iz 1969. na 2,75 2020. godine.

A opet su bili mnogo manje uspešni od jedne druge jugoistočnoazijske zemlje, Tajlanda, u istom tom periodu.

Ova budistička zemlja spustila je svoju stopu plodnosti sa 5,8 dece po majci krajem šezdesetih na 1,5 2020. godine, prema podacima UN-a.

Njena stopa siromaštva sada je na 10 odsto, u poređenju sa Filipinima i njihovih 17 odsto.

Ali otkuda tolika razlika?

Delom zato što filipinska izuzetno uticajna Katolička crkva, koja predvodi napad protiv kontracepcije, ohrabruje rađanje dece stihom: „Budite plodni i množite se."

„Naravno da se protivimo kontracepciji", kaže mi preko video poziva otac Džerom Sesilano, iz Konferencije katoličkih biskupa Filipina.

„Deo je našeg mandata ne dozvoliti te takozvane reproduktivne pilule… takozvano 'moralno ubeđivanje' je tu samo da podseti ljude na moralne posledice, negativne posledice koje će to imati po sve nas.

„Ali ako ljudi ne poslušaju naš poziv, onda neka bude tako."

Pogledajte video: Ko krade decu sa ulica Kenije

Uprkos protivljenju crkve, Filipini su uspeli da zauzdaju situaciju.

Ernesto Penija, bivši ministar socio-ekonomije predsednika Rodriga Dutertea, tvrdi da uspesi nedavnog smanjenja siromaštva mogu direktno da se pripišu vladinoj strožoj primeni zakona iz 2012. godine (RHL).

Zakon o reproduktivno zdravlju je povećao slobodni pristup siromašnih seksualnom obrazovanju i kontracepciji.

Kovid-19 bi, međutim, mogao da izbriše sva ta teško ostvarena dostignuća.

„Izgubićemo čitave četiri godine koliko radimo na ovom programu", kaže Huan Antonio Perez, izvršni direktor Komisije za stanovništvo i razvoj (POPCOM).

„Imaćemo više neplaniranih trudnoća, u ovom trenutku to je stopa od tri neplanirane trudnoće na svakih 10, a to bi moglo da poraste na čak polovinu neplaniranih trudnoća naredne godine, prema najgorem mogućem scenariju."

• U pola sveta sve manje beba
• Svako treće dete u svetu „izloženo otrovnom olovu“
• Zašto je jedna majka prodala sina za 75 evra

Fabrika beba

Osoblje Memorijalne bolnice „Doktor Hose Fabela" naviknuto je da ima pune ruke posla.

Tokom 2012. godine u bolnici se rađalo 120 beba dnevno, što je dovelo do toga da ostarelo porodilište iz kolonijalnog američkog perioda bude nazvano „Fabrika beba".

Stvari su se popravile, sa brojkom koja se otprilike prepolovila od tada, otkako je RHL odobren 2012. godine.

Ali oni se sada pripremaju za još jedan „bebi bum".

• Trudnoća u epidemiji: „Polako me već hvata panika“
• „Činilo mi se da tonem" - žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
• Kako izgleda porođaj usred epidemije korone: „Lekari su super, ali strah je neopisiv“

Kako ulazimo na „Odeljenje jedan", dočekuje nas kakofonija uplakanih beba.

Prostorija veličine fudbalskog terena ima uredno poslagane redove jednostrukih kreveta sa metalnim okvirima, naguranih u parove.

Ventilatori zuje, jedva nešto umanjujući udar toplote i vlage.

Majke, obučene u bolničke odore, sa maskama i štitnicima za lice, sede nunajući svoju novorođenčad.

„U ovom trenutku imate svega oko tri ili četiri pacijentkinje na dva spojena kreveta", kaže nam doktorka Dijana Kajipe.

„Nažalost, nemamo mesta, doći će još mnogo novih pacijentkinja.

„Već smo mnogo premašili maksimalni kapacitet bolnice. Nekad u dva spojena kreveta završe i po šest-sedam njih."

Virus, međutim, ne stvara samo probleme sa brojkama: prošlog meseca je bolnica morala privremeno da se zatvori nakon što su sedmoro pacijentkinja i medicinska sestra bili pozitivni na testu.

U tako tesnim uslovima, nije teško videti koliko će se brzo virus širiti.

Uprava bolnice se nada da će nova zgrada pružiti više krevetskih mesta, ali za sada je ona još nedovršena.

Pogledajte video: Crno tržište dece - priča jedne majke

„Jeretici"

Nema sumnje u Pernijinim očima da će dugoročna cena „bebi-buma" biti još veće „međugeneracijsko siromaštvo": siromašni rađaju decu koju sistem prosto ne može da primi.

Ali Kovid-19 je izvršio ogroman dodatni pritisak na već opterećeni nacionalni budžet, što će izazvati nove probleme.

„Stalno govorim da nam treba najmanje 2 milijarde pezosa (41,5 miliona dolara) godišnje da zaista do kraja primenimo program za stanovništvo", kaže Pernija.

„Ali budžet koji dobija komisija za stanovništvo je oko pola milijarde pezosa (10,4 miliona dolara), što je skoro četvrtina onoga što nam je potrebno."

Predsednik Duterte je vatreni pobornik planiranja porodice, kaže Pernija, ali je „više usredsređen na drogu i korupciju", govoreći delom o krvavim, nasilnim akcijama usmerenim protiv korisnika droga i dilera.

RHL je morao da se suoči i sa tužbama dobrotvornih organizacija u savezništvu sa Katoličkom crkvom, što je dovelo do toga da pilula za dan posle ostane ilegalna a da se mere planiranja porodice uskrate maloletnicama ukoliko nemaju dozvolu roditelja.

Upada u oko da Filipini imaju drugu najveću stopu trudnoća meću tinejdžerkama u Jugoistočnoj Aziji.

Pandemija, upozorava POPKOM, mogla bi da dovede do toga da taj broj skoči za 20 odsto.

Katolička crkva negira kritike na svoj račun, pozivajući vladu da uradi više na smanjenju jaza između bogatih i siromašnih u zemlji.

„Uvek je dobro kad ovi jeretici mogu da okrive crkvu za neuspehe takozvanog sistema reproduktivnog zdravlja", kaže otac Džerom Sesilano.

„Sa situacijom koju imamo sada, šta će kondomi ljudima koji grcaju u siromaštvu? Šta će ove pilule ljudima koji su gladni? Ovo je pitanje prioriteta, šta je ljudima potrebno u ovom trenutku."

• Markus Rašford: Golgeter koji nije zaboravio siromaštvo
• „Dali su mi novac, a ja želim svog sina”

„Budućnost dece - najveća briga"

Roveli ne poznaje ništa drugo sem siromaštva o kom govore ovi ljudi.

Ona živi u Baseku, u Tondu, jednoj od najgušće naseljenih oblasti na svetu.

Ali ona poznaje i Katoličku crkvu, i njena propovedanja u vezi sa kontracepcijom i abortusom.

„Kad sam bila trudna svega mesec dana, rekla sam partneru da želim da abortiram zato što je život pretežak", priznaje nam ona dok sedimo na poplavnoj ravnici smrdljive reke, jedne od retkih oblasti gde možete da nađete malo mira za sebe u uzavreloj zajednici.

„Ali on je rekao da ne smemo to da uradimo. Održala sam trudnoću umesto da počinim greh."

„Prošlo je skoro tri meseca otkako smo se rastali."

Brišući suze, Roveli kaže da je zabrinuta za budućnost dece.

Dok govorimo, ljudi se raspršuju pred policijskim kolima koja se truckaju po blatnjavom putu u potrazi za dilerom droge.

Prodavanje droge, ističe Roveli, jedan je od retkih načina „bekstva".

Sada kada je pandemija Kovida-19 uvela filipinsku ekonomiju u recesiju, izgledi ovde su sumorniji nego ikada.

„Ta briga mi je na prvom mestu, da li ću uspeti da finansiram njihovo obrazovanje", kaže Roveli.

Ponekad kad se naljuti i izgubi živce, kaže im šta bi bilo da ih sve da na usvajanje bogatima da bi mogli normalno da idu u školu, dodaje.

„Ali onda kažem sebi da verovatno mogu i sama."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]