Korona virus, nauka, BCG : Može li vakcina iz 1921. godine da spasi živote od Kovida-19

BCG (Bacillus Calmette-Gurin) vaccine — BCG vakcina za tuberkulozu, na slici Paster Instituta u Parizu 1931. godine

Naučnici u Velikoj Britaniji započeli su testiranje BCG vakcine, razvijene 1921. godine, kako bi utvrdili da li može spasiti živote od Kovida.

Vakcina je osmišljena da zaustavi tuberkulozu, ali ima dokaza da može da zaštiti i od drugih infekcija.

Oko hiljadu ljudi će učestvovati u ispitivanju na Univerzitetu Ekster.

U Srbiji se aktivna imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi BCG vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze, navodi se na sajtu beogradskog Zavoda za javno zdravlje.

Iako su milioni ljudi u Britaniji i svetu ovu vakcinu primili kao deca, veruje se da bi morali ponovo da se vakcinišu kako bi od nje imali koristi.

Vakcine su napravljene da uvežbaju imuni sistem da odgovori na određene infekcije i tako zaštite naše telo.

Ali to dovodi i do velikih promena u imunom sistemu tako da pojačava odgovor i na druge infekcije, zbog čega se naučnici nadaju da su naša tela u prednosti protiv novog korona virusa.

Prethodna klinička istraživanja su pokazala da BCG vakcina smanjuje smrtnost kod novorođenčadi u Gvineji Bisao, smanjujući broj slučajeva pneumonije i sepse
Istraživanja u Južnoj Africi vakcinu povezuju sa 73 odsto smanjenja infekcija nosa, grla i pluća; istraživanja u Holandiji su pokazala da BCG vakcina smanjuje prisustvo virusa žute groznice u telu

„Ovo bi moglo biti veoma značajno na globalnom nivou", rekao je za BBC profesor Džon Kempbl, sa Univerziteta u Eksteru.

„Ne mislimo da će (zaštita) biti konkretno rešenje za Kovid, ali ima potencijala da nam kupi nekoliko godina dok se Kovid vakcine ne naprave ili možda razviju druge terapije."

Istraživanje u Velikoj Britaniji je deo međunarodnog Brajs istraživanja, koje se obavlja i u Australiji, Holadniji, Španiji i Brazilu. U njemu će učestvovati ukupno 10.000 ljudi.

Istraživanje će se baviti zdravstvenim radnicima, zato što je najveća verovatnoća da će biti izloženi korona virusu, pa će istraživači brže znati da li vakcina deluje.

Sem Hamilton, lekar opšte prakse iz Ekstera, učestvovaće u ispitivanju jer je kao doktor izložen većem riziku od korona virusa.

„Prilično je dobra teorija da BCG vakcina može smanjiti verovatnoću da ako dobijete Kovid teže obolite", kaže Hamilton za BBC.

„Ovo posmatram kao mogućnost da se bolje zaštitim i povećam šanse da idem na posao i ove zime".

Doktor Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, u jednom od članaka u Lanset naučnom časopisu naveo je da BCG vakcina ima potencijal „da nadomesti vreme dok se ne izradi vakcina posebno za ovu bolest".

„Ovo bi mogla da bude važna alatka za odgovor na Kovid-19 i buduće pandemije".

Ipak, BCG vakcina neće biti dugoročno rešenje.

Očekuje se da svaki stečeni imunitet na Kovid brzo nestane, što znači da ni ljudi koji su u detinjstvu primili BCG nisu zaštićeni.

BCG se ne daje redovno u Velikoj Britaniji od 2005. jer je tuberkuloza vrlo retka.

Samim tim, ova vakcina nije vežbala imuni sistem da proizvodi antitela i specijalizovane krvne ćelije koje mogu da prepoznaju i izbore se sa korona virusom.

Kraj igre

Konačni cilj i dalje je vakcina koja specifično gađa korona virus.

Deset takvih vakcina su u krajnjim fazama kliničkih ispitivanja, među kojima je i ona koju razvija Univerzitet u Oksfordu.

Profesor Endrju Polard, sa Grupe za vakcinu sa Oksforda, rekao je za BBC da „većina vakcina radi na principu izazivanja specifičnog odgovora imunog sistema na klicu koju želite da sprečite".

„Ali da bi se dobio dobar odgovor imuniteta postoji i široko pojačavanje celokupnog imunog sistema, koje menja način na koji će organizam reagovati u budućnosti.

„Problem koji danas imamo leži u tome da vam ne mogu reći šta možete raditi sa drugim vakcinama - da biste poboljšali sposobnost odgovora na korona virus, jer uopšte nemamo dokaza".