Opasno je praviti previše paralela između korona virusa i pandemije španskog gripa koji je ubio najmanje 50 miliona ljudi širom sveta pre nešto više od jednog veka.
Kovid-19 je potpuno nova bolest, koja u većoj meri napada starije ljude. Smrtonosni grip koji je zahvatio čitav svet 1918. godine napadao je uglavnom ljude starosti do 20 do 30 godina, jakog imunog sistema.
Ali mere koje su pojedinci i države tada preduzimale da bi sprečeli širenje zaraze pomalo liče na današnje.
Stručnjaci engleskog Zavoda za javno zdravlje proučavali su epidemiju španskog gripa kako bi napravili skicu plana za borbu protiv korona virusa.
Ključna lekcija je da je drugi talas bolesti, koji se proširio 1918. bio daleko smrtonosniji od prvog.
Britanija je i dalje bila u ratu kada je zabeležena prva žrtva virusa u maju 1918. Vlada, kao i mnoge druge, nije bila spremna za epidemiju.
Činilo se da su ratni izazovi imali prednost u odnosu na očuvanje života od zaraze smtonosnim gripom.
Bolest se poput požara raširila u krcatim fabrikama u kojima se proizvodila municija, kao i u autobusima i vozovima, pokazuje izveštaj iz 1919. godine lorda Artura Njuzholma za Kraljevsko medicinsko društvo.
„Uputstva za ponašanje na javnom mestu“, koja je sastavio jula 1918. godine, sadržala su preporuke da ljudi ostanu kod kuće ako su bolesni i da izbegavaju masovna okupljanja.
Međutim, vlada ih je sahranila duboko u fioke birokratije.
Ser Artur je smatrao da bi mnogi životi bili sačuvani da su ova pravila poštovana.
„Ipak, postoje državne okolnosti kada je dužnost većine da `nastavi dalje` čak i kada rizikuje zdravlje i živote“.
Grip nije vodio poreklo iz Španije, ali je u toj zemlji prvi put zabeležen smrtni slučaj obolelog pacijenta, pa se pretpostavljalo da je tamo i izbila zaraza.
Tamošnje novine nisu bile cenzurisane tokom rata, jer je Španija bila neutralna država.
Vest o epidemiji je u drugim zemljama prvobitno prikrivana da se ne bi narušio vojni moral.
Tokom 1918. nije bilo lekova za grip, kao ni antibiotika za lečenje komplikacija poput upale pluća. Bolnice su brzo bile preplavljene obolelima.
Nije bilo organizovanog zatvaranja koje bi zaustavilo širenje zaraze, mada su mnoga pozorišta, plesne dvorane, bioskopi i crkve prestale sa radom, u nekim slučajevima i mesecima.
Pabovi, koji su već bili podložni ratnim ograničenjima radnog vremena, uglavnom su ostali otvoreni.
Fudbalska liga i engleski FA kup bili su otkazani zbog rata, ali druge utakmice nisu. Nije bilo ograničenja broja posetilaca, jer su muški timovi igrali na regionalnim takmičenjima, a ženski fudbal, koji je privlačio veliki broj gledalaca, igrao se tokom čitave pandemije.
Ulice u nekim gradovima bile su prskane dezinfekcionim sredstvima, a bilo je ljudi koji su i tokom svakodnevnih aktivnosti nosili zaštitne maske.
Poruke zdravstvenih zvaničnika unosile su zabunu, a kao i danas, bujale su lažne vesti i teorije zavere, te sve to zajedno nije pomoglo da se popravi opšte neznanje o zdravlju.
U nekim fabrikama bilo je delimično dozvoljeno pušenje, jer se verovalo da ono može da spreči infekciju.
U parlamentu je jedan od poslanika tokom debate o pandemiji pitao da li je tačno da se grip sigurno sprečava „ako uzimamo kakao tri puta dnevno?“
U kampanjama i pamfletima, zdravstvene institucije i vlasti su upozoravale da se virus širi kašljanjem i kijanjem.
Novembra 1918. u radio vestima je spiker pročitao savet slušaocima da „nos ispiraju sapunom i vodom svako jutro i svako veče, da se nateraju da kinu i onda udahnu duboko.“
„Ne nosite šalove, već ešarpe, redovno šetajte s posla i na posao, jedite dosta slatke kaše“, glasio je savet.
Pandemija nije zaobišla nijednu državu, iako su beležile različiti i broj obolelih, ali i drugačije odgovore na krizu.
U Americi, pojedine države su uvele karantin za stanovnike, ali i ti nije imalo svuda iste rezultate. U drugim državama su bile obavezne maske.
Bioskopi, pozorišta i ostala mesta za zabavu bila su zatvorena širom Amerike.
Njujork je španski grip dočekao spremniji nego danas korona virus, jer je prethodnih 20 godina vođena kampanja o sprečavanju tuberkuloze. Zato je u ovom gradu, a i u čitavoj državi Njujork, zabeležena relativno niska stopa smrtnih slučajeva.
Ipak, vlasti su pod pritiskom kapitala, ostavile otvorene bioskope i pozorišta.
Tada, kao i sada, svež vazduh bio je glavni bedem zaštite od širenja infekcije, a vlasti su pokušavali da nađu način da društvo neometano funkcioniše.
Međutim, bilo je nemoguće sprečiti masovna okupljanja, posebno ispred crkava u Americi.
Do kraja epidemije u Britaniji je preminulo 228.000 ljudi, a smatra se da je svaki četvrti stanovnik bio zaražen.
Borba sa virusom trajala je i posle rata, , a ljudi su postali svesni da i sezonski grip može biti smrtonosan.
Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0