Kosovo, Vučić i skupština: Da li će posle sednice biti poznat stav Beograda

Tog oktobra 2017. sednicu Narodne skupštine posetio je kamen sa Kosova što „preteć' suncu dere kroz oblak".

„Moram vas prekinuti, je l' to kamen", upitala je tada predsednica skupštine Srbije Maja Gojković, dok je lider Dveri Boško Obradović recitovao stihove Otadžbine Đure Jakšića.

Od tada se mnogo toga promenilo - Obradovića, kao i većeg dela opozicije, više nema u skupštinskim klupama, ali se zato vraća Kosovo.

Doduše, bez kamena.

Gojković je za ponedeljak zakazala posebnu sednicu parlamenta o Kosovu i Metohije, kada će se poslanicima, ministrima i premijerki obratiti predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je najavljujući sednicu rekao da će saopštiti okviran plan za pregovore i predstaviti izveštaj o dosadašnjem radu.

Opozicija, analitičari i neki kosovski Srbi veruju da javnost ipak neće čuti nešto novo, niti saznati nešto više o tome šta će biti pregovaračka pozicija Srbije.

„Teško da će se pojaviti nešto novo ili nešto što će nas iznenaditi. U osnovi su sva potencijalna rešenja uglavnom potrošena", kaže za BBC na srpskom Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici.

• Šta je promenio Berlinski samit
• „Žalim zbog 'kolateralne štete', ali je bombardovanje opravdano“

Šta se očekuje od sednice?

Vučić je rekao da će načelno govoriti o budućim potezima kada je reč o Kosovu, ali da neće iznositi „taktičke planove".

„Igramo partiju šaha, imamo damu i topa manje, a sudija je pod njihovom kontrolom i sad mi treba da izađemo i kažemo šta ćemo uraditi u budućnosti. Da li je moguće da neko pametan traži da iznesemo naše korake?

„To je pitanje teških razgovora ili pregovora. Kako smemo da iznesemo šta pokušavamo da uradimo, da damo protivnicima sve na tacni", izjavio je Vučić, prenosi Tanjug.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizaciju zato navodi da je sednica o Kosovu samo „mamac za opoziciju" koja mesecima bojkotuje parlament protestujući protiv Vučićeve vlasti.

• Zašto je Arton Zekaj izabrao fudbalsku reprezentaciju Kosova, a ne Srbije
• Srbi su pobedili na severu Kosova - šta sada

„Cilj je naterati ih da se vrate u skupštinske klupe, ili ih optužiti da ne žele da pomognu u traženju rešenja za pitanje Kosova, ako odbiju.

„Ne vidim da će se nešto značajnije desiti u Skupštini, niti da ćemo biti pametniji oko rešenja za Kosovo", kaže Popov za BBC na srpskom.

„Biće isto kao kada je Vučić išao na Kosovo da se obrati Srbima, pa je rekao da mu je to najznačajniji govor u životu i karijeri", kaže Popov navodeći kao primer Vučićevu posetu Kosovu u januaru 2018. godine tokom koje je posetio nekoliko mesta i satima razgovarao sa građanima.

„Tada se očekivalo da će izneti rešenje pitanja Kosova, ali je ispalo za svakog ponešto - i za domaću javnost, da će Srbija biti čvrsta u odbrani interesa; i za međunarodnu zajednicu, da je spreman na određene kompromise - ali nije bilo ničeg konkretnog", objašnjava Popov.

Izveštaj o pregovorima

Nakon zakazivanja sednice o Kosovu, opozicione stranke uslovile su dolazak tražeći da unapred dobiju izveštaj o pregovorima Kosova i Srbije. Kancelarija za Kosovo i Metohiju izveštaj je objavila u petak.

A šta u njemu piše?

Koliko je sastanaka u Briselu održano, šta je učinjeno za Srbe na Kosovu, u koje sve međunarodne organizacije je sprečen prijem Kosova, mere kojima je Priština blokirala dijalog, ko je sve povukao priznanje Kosova, a ko ga priznao i slično.

„Pročitao sam taj izveštaj i ni u njemu nema ničeg konkretnog", kaže Popov.

Narodna poslanica Sanda Rašković Ivić kaže za BBC da to „nije izveštaj koji smo tražili".

„Ne želimo izveštaj Kancelarije za KiM o pregovorima Marka Đurića - o tom ishodu su nas već slavodobitno izvestili, rekli su da vodimo 5:0. Mi želimo izveštaj o pregovorima Aleksandra Vučića", ističe ona.

Pregovori u Briselu vođeni su na tehničkom i političkom nivou. U objavljenom izveštaju nema detalja o tome o čemu su tokom sastanaka razgovarali premijeri i predsednici.

Jedno od najkontroverznijih pitanja je da li su razgovarali o podeli Kosova i razmeni teritorija kao što je izjavio kosovski predsednik Hašim Tači u martu prošle godine.

Ko sve dolazi?

Veliki deo opozicije je odmah opravdao svoj izostanak.

Savez za Srbiju je saopštio da stranke, pokreti i savezi koji su potpisali dokument „Sporazum sa narodom" neće biti deo sednice.

„Siguran sam da nijedan zaista opozicioni poslanik koji se bori protiv režima neće prisustvovati sednici", izjavio je Dragan Đilas za agenciju Beta.

Oglasio se i lider Dveri Boško Obradović, rekavši da neće biti razloga za povratak u Skupštinu dok ne bude dijaloga na teme slobode medije i poštenih izbora".

On je istakao i da predsednik Vučić „sedam godina glumi sednicu o Kosovu, a da građani ne znaju nijedan detalj njegovog plana".

• Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
• Ko je odgovoran za martovsko nasilje na Kosovu

Maja Gojković je nakon toga izjavila da će sednici prisustvovati svi koji „osećaju odgovornost prema biračima i koji imaju političke stavove po pitanju KiM".

„Oni koji unapred govore da neće doći skrivaju činjenicu da je politička hrabrost i mudrost da se ima stav o Kosovu i Metohiji.

„Ako ne dođu i ne učestvuju u izuzetno važnoj raspravi, onda pokazuju da im nije važno šta građani Srbije misle i da im nije važno pitanje KiM, već da im je važnije ko će sedeti u REM-u", navodi Gojković.

U međuvremenu je lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović najavio prisustvo na sednici, rekavši da je to „prilika koja se ne sme propustiti".

Nisu se još oglasili predstavnici opozicione Srpske radikalne stranke, kao i Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali se očekuje da će prisustvovati sednici.

Tu će naravno biti i poslanici Socijalističke partije Srbije i ostali koalicioni partneri SNS-a.

A koje su opcije za Kosovo?

To niko ne zna.

Posle šest meseci pauze zvaničnici Beograda i Prištine krajem aprila ponovo su se našli u istoj prostoriji, ali ne u Briselu, već u Berlinu na samitu zemalja Zapadnog Balkana gde su ih ugostili nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron.

Pregovori u Briselu prekinuti su zbog uvođenja takse na uvoz robe iz Srbije na Kosovo.

Novi sastanak zakazan je za početak jula.

Rakočević kaže da bi „nova ideja koja bi relaksirala odnose Srba i Albanaca zaista bila iznenađenje".

„To nije moguće očekivati, jer sve što se dešavalo 30 godina unazad ne ostavlja prostor za optimizam da će se poboljšati stanje Srba na Kosovu".

Popov veruje da su dve opcije na stolu - ili su barem bile - a da je prva evropska.

„Tu bi trebalo da se ide na pravljenje dokumenta koji bi, uslovno rečeno, bio prihvatljiv za obe strane.

„Srbija bi dobila priliku da sever Kosova ima dvojnu upravu ili nešto slično, a zauzvrat bi potpisala pravno obavezujući sporazum kojim ne priznaje Kosovo, ali garantuje da ga neće blokirati na putu ka uključivanju u međunarodne institucije".

• Dvadeset godina kasnije: Poslednji let za Beograd
• Ketrin Ešton za BBC: Pregovori o Kosovu i neprospavane noći

Druga opcija je američka, kaže Popov, ističući da su Sjedinjenje Države iskoristile trenutak u kojem je Evropa izgubila konce nad dijalogom i umešale se.

„To je ta varijanta razgraničenja, za koju su se držali i Vučić i Tači, ali ona više nije realna.

On smatra da Nemačka i Francuska kao vodeće zemlje Evropske unije možda kasnije izađu sa novim planom, ali sumnja da će ponuditi nešto novo.

„Sastanak u Berlinu i ovaj koji sledi 1. jula su tu samo da se popuni vakuum i da se ne dozvoli da se briselski proces iščaši iz evropskih okvira, jer se videlo da SAD žele da budu deo rešenja.

„Trampova administracija bi to da uknjiži i kaže da je to rešeno u njihovo vreme, kao što neki drugi u karijeri imaju Dejton", smatra Popov.

Bolji život

Za to vreme se život na Kosovu nastavlja svojim tokom.

Rakočević kaže da bi možda Srbi i Albanci, barem na neko vreme, mogli na pauzu.

„Onda bismo se sreli u nekom trenutku - kad, zavisi od demokratskih kapaciteta i napretka u evropskim vrednostima - i rekli 'da uspeli smo, sad možemo da ostvarimo neku vrstu suživota'".

On kaže da je situacija na Kosovu i Metohiji već 20 godina „izvan normalnih, demokratskih i institucionalnih standarda".

„Situacija nije dobra, a za rešenje su potrebne nove elite", kaže Rakočević, ističući da je Srba na Kosovu sve manje i da veoma teško žive.

Da li će na Kosovu nekad biti bolje?

„Apsolutno. Ubeđen sam u to", odgovara odmah.

„Ubeđen sam i u promenu elita, jer jednog trenutka taj demokratski kapacitet, koji je negde zakopan, potisnut i marginalizovan, mora progovoriti u svim ljudima - i kod Albanaca i kod Srba.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]