Kosovo: Zašto je važan most na Ibru koji Mitrovicu deli na severnu i južnu

Umesto da ih spaja, most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici obale razdvaja.

Još od međuetničkih sukoba kada je baš tu juna 1999. grad na severu Kosova podeljen na dva dela - severni u kom žive Srbi, i južni sa većinskim albanskim stanovništvom, glavni most je zatvoren za saobraćaj.

Podeljeni grad sa oko 130.000 stanovnika postao je simbol podele čitavog Kosova.

Kada se govori „Srbi južno od Ibra", misli se na Srbe koji žive van zamišljene celine severa Kosova, koji čine četiri opštine: Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.

Prištinske vlasti poslednjih nedelja najavljuju da će most otvoriti za prelazak automobila, čemu se protive i zvanični Beograd i zapadne ambasade, zbog straha da bi moglo da dovede do novih tenzija.

• Tri tačke nove runde napetosti na Kosovu
• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"
• Mitrovica - jedan grad

Otvaranjem mosta premijer Aljbin Kurti želi da pokaže da ima vlast na čitavoj teritoriji Kosova, ocenjuju pojedini analitičari.

U proteklih četvrt veka, od 1999, na mostu je zabeleženo više od hiljadu incidenata.

Bio je trasa kojom su Albanci hteli da uđu u srpski deo, a Srbi barikadama i živim zidom to sprečavali.

Od dolaska međunarodnih trupa 1999, njihove snage su raspoređene na mostu - najpre Francuzi, a potom italijanski karabinjeri.

Most je u više navrata bio tema decenijskog dijaloga Beograda i Prištine, započetog nekoliko godina posle jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od Srbije 2008.

Avgust 1999. godine u podeljenom gradu

Iz sveže podeljene Mitrovice kojom „teče mutna reka koja se može pregaziti" izveštavao je Dejan Anastasijević, tada novinar Vremena i kasnije, BBC urednik.

Momci na mostu čuvaju severnu stranu Ibra od nekih petsto albanskih porodica koje bi da se vrate u stanove iz kojih su isterane u periodu između povlačenja srpskih snaga bezbednosti i dolaska Francuza.

U tih par dana juna obavljena je „humana razmena stanovništva" između Srba i Albanaca, tako da su severna i južna strana postale etnički čiste, s tim što je dobar deo južne istom prilikom temeljno spaljen, dok je severna ostala cela.

Od tada, Albanci svakodnevno demonstriraju na svojoj strani, tražeći da Francuzi omoguće masovan prelazak mosta.

Srbi su spremni i na takvu eventualnost: kada je u jednom trenutku grupa od oko dvesta albanskih demonstranata prišla mostu, broj stražara na srpskoj strani se za ciglo dva minuta udesetostručio, stvarajući živi zid.

Čim su se Albanci okrenuli nalevo krug, „rezerva" se razišla, ostavljajući uobičajenih desetak momaka na smeni.

Odlomak teksta Mostar na Ibru

Jedan od najozbiljnijih incidenata zabeležen je sledeće zime, 13. februara 2000, kada je veliki broj Albanaca sa celog Kosova - mediji su pisali i „oko 40.000" - krenuo preko mosta iz južne Mitrovice, u protestu pod sloganom „marš mira".

Međutim, demonstranti su koristili kamenice, ali i bojevo oružje, te su francuski vojnici upotrebili suzavac, dimne i šok bombe i gumene metke, pisala je Politika.

Srbi su na pokušaje korišćenja mosta decenijama odgovarali postavljajući građevinske prepreke, ali je dolazilo i do sukoba.

Kretanje po mostu sprečavali su beton i žardinjere takozvanog Parka mira 2014. koji je posle dve godine demontiran, a postavljane su različite betonske i limene konstrukcije.

Grupu Srba, poznatih kao čuvari mosta, predvodio je tada Oliver Ivanović, na početku političke karijere okončane i danas nerazjašnjenim ubistvom 2018. godine.

Kako most izgleda danas

Po belom mostu sa metalnim lukovima i šipkama sa strane ljudi neometano šetaju, pored je auto italijanskih karabinjera, a već nedeljama su tu i majstori koji ga farbaju i obnavljaju kako bi, u skladu s najavama kosovskih vlasti, bio otvoren saobraćaj.

Na putu od pešačke zone u srpskom delu kojom dominira spomenik knezu Lazaru postavljen 2016, preko mosta se stiže u deo grada gde su brojne zanatske radnje i prodavnice.

Kolima je reku moguće preći na druga dva obližnja mosta.

Na Ibru i pitanju mosta se i dalje prelamaju dve filozofije - suživota i integracije, i podele, kaže politikolog Nedžmedin Spahiu iz Južne Mitrovice.

„Most je izgubio značaj otkad je u sporazumom u Briselu dogovoreno da se zatvara kao glavni put i da se napravi šetalište, tad je dogovoreno i da se suzi - da umesto četiri trake, ima dve.

„Predstavnicima Srba je bilo važno da ostane kao psihološka barijera, iako je most veoma potreban za saobraćaj", kaže Spahiu za BBC na srpskom.

Sporazumom u Briselu 2015. Beograd i Priština su dogovorili je da se most zatvori bankinama tokom radova i da do leta 2016. bude pušten u saobraćaj.

Spahiu svakog dana prelazi most peške, kao i mnogi sugrađani, a i incidenti su sve ređi, kaže.

„Sad je drugačije na severu i to posebno posle Banjske, jer nisu tu poluzvanične strukture Srbije", tvrdi Spahiu.

U selu Banjska, u blizini Zvečana na severu Kosova, u sukobu policije i naoružane grupe Srba ubijen je kosovski policajac i trojica napadača koje je predvodio Milan Radoičić, biznismen i nekadašnji potpredsednik Srpske liste, srpskih predstavnika sa podrškom Beograda.

On je posle sukoba napustio Kosovo, a za njim je raspisana poternica.

• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• Ubistvo Olivera Ivanovića: Hoće li se utvrditi istina
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

Danas je sever Kosova sve više pod upravom kosovskih vlasti, ukinuta je upotreba dinara, zatvorene su pošte, a sve je više Srba koji imaju kosovska dokumenta i registarske tablice.

Da na severu Kosova „nema ni S od Srbije", smatra Goran Bogdanović, ministar za Kosovo u vreme vlasti Demokratske stranke u Srbiji, u prvoj deceniji 21. veka.

Mnogi Srbi sa severa Kosova i dalje osećaju da je to Srbija, tvrdi on, pa im je zato most psihološka granica.

„Most jeste od simboličkog značaja, jer je 1999. tu počeo otpor", kaže Bogdanović.

Tada su Srbi iz Mitrovice, ali i obližnjih Leposavića i Zubinog Potoka, organizovano dolazili autobusima da u smenama čuvaju most.

„Nažalost, taj most mora se otvoriti kad tad, iako možda većina Srba to ne bi želela", kaže Bogdanović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kakve su reakcije zvaničnika?

U ovom trenutku postoji realan rizik u vezi sa otvaranjem mosta u Mitrovici, jer bi moglo da utiče na bezbednost NATO trupa, među kojima su i američki vojnici, upozorio je Džefri Hovenijer, američki ambasador na Kosovu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Priština želi da što pre otvori most na Ibru, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti.

„Niti želimo da iznenadimo evropske i američke partnere, prijatelje i saveznike s jedne strane, niti možemo dozvoliti da se ovo pitanje odugovlači u nedogled", rekao je Kurti.

Otvaranje mosta u Mitrovici predmet je dva sporazuma Beograda i Prištine 2015. i 2016. godine i uprkos trudu evropskih zvaničnika, most je ostao zatvoren za saobraćaj, poručio je portparol nemačke ambasade u Prištini Kristijan Bečer.

Bečer, kao i većina međunarodnih zvaničnika, smatra, da odluka o otvaranju mosta treba da bude doneta u okviru dijaloga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić očekuje od međunarodne zajednice i KFOR-a da održe datu reč - „da bez zajedničke volje most neće biti otvoren".

Zebnja

Najave otvaranja stvaraju zebnju kod Srba, upozorava Bogdanović.

„Srbi sa severa su i, inače, stalno šikanirani, od administrativnog prelaza Jarinje (između Srbije i Kosova) do Mitrovice, ako idete kolima, zaustavi vas pet patrola kosovske policije, mimo zvaničnih punktova", opisuje Bogdanović.

Kurtiju je priča o mostu potrebna pred izbore, koji su raspisani za 9. februar „kao kruna svega što je uradio", ocenjuje on.

Međutim, stiče se utisak da napetosti oko otvaranja mosta za saobraćaj ide na ruku i Beogradu, smatra.

„Ljudi tumače da je to deo dogovora Kurtija, zemalja Kvinte i Beograda, posebno usled krize i protesta zbog litijuma, da se prebaci tema na Kosovo", tvrdi on.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]