Kosovo i ratni zločini: Premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku, izbori na vidiku

Predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj saopštio je da podnosi ostavku posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu.

„Posle ostavke, mandat vraćam narodu i vi ste prvi koje o tome obaveštavam", rekao je Haradinaj na konferenciji za novinare u Prištini posle sednice vlade, prenosi agencija Beta.

Analitičari na Kosovu iznenađeni su pozivom Specijalnog suda, jer je Haradinaj oslobođen odgovornosti za ratne zločine presudom Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.

„Ovo je uvod u raspisivanje izbora i nastavak blokade dijaloga sa Srbijom", kaže Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, za BBC na srpskom.

Neopoziva ostavka premijera podrazumeva pad Vlade i sada predsednik ima rok da obavi konsultacije sa strankama, a zatim raspisuje izbore.

„Izbori će verovatno biti u septembru, a po dosadašnjem iskustvu trebaće vremena da se formira nova Vlada", objašnjava Šeholi.

• Kosovo: Opet politika ispred privrede
• Kosovska armija: Olovni vojnici
• Srbija i Kosovo - vreme za novi balon

Haradinaj, nekadašnji komandant gerilske Oslobodilačke vojske Kosova tokom sukoba 1998-99 godine, rekao je da je pozvan da se pojavi pred sudom u svojstvu osumnjičenog, „bilo kao premijer, bilo kao građanin."

„Izabrao sam ovo drugo," rekao je 51-godišnji Haradinaj, koji predvodi kosovsku vladu od septembra 2017.

Naveo je da je sada na predsedniku Kosova Hašimu Tačiju da počne konsultacije sa parlamentarnim strankama i zakaže datum održavanja novih izbora.

Tači je rekao da je „sa žaljenjem saznao da je Specijalni sud pozvao" Haradinaja i neke od njegovih saradnika i u poruci na Fejsbuku saopštio da će nakon ostavke predsednika vlade „delovati u skladu sa ustavnim ovlašćenjima."

Dodao je da veruje u „čistu borbu OVK" i „visoke moralne vrednosti vojnika slobode."

„Ni vrednosti naše slobode, ni borbu OVK, niko neće moći da ugrozi," napisao je Tači na Fejsbuku.

Specijalni sud za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu osnovan je 2015. godine. Tužilaštvo ovog suda istražuje i priprema optužnice protiv osumnjičenih za ratne zločine počinjene protiv nealbanskog stanovništva na Kosovu, kao i političkih protivnika Oslobodilačke vojske Kosova tokom sukoba 1998-1999. godine.

Sud je u januaru 2019. godine pozvao neke od visokorangiranih pripadnika OVK na saslušanje, poput bivših komandanata Rustema Mustafe Remija i Samija Luštakua.

Ovo je drugi put da Haradinaj podnosi ostavku na mesto premijera. Tokom prvog mandata, 2005. godine, dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu, gde je sedam godina kasnije, oslobođen svih optužbi.

„Deluje kao Tačijeva pobeda za sada"

Deluje da je ovo Tačijeva politička pobeda za sada, ali to ne može da bude na duži rok, kaže za BBC na srpskom Serbeze Hadžiaj, novinarka BIRN-a u Prištini i urednica RTK.

„Haradinaj nije bio među pet pojedinaca koje je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti naveo kao vodeće krivce u izveštaju 2010. godine", napominje ona.

„To je malo čudno i postavlja se pitanje zašto se Haradinaj, pre ostalih, ponovo pojavljuje pred sudom", kaže Hadžiaj.

Ona podseća da se sve dešava u trenutku kada je dijalog sa Srbijom u blokadi.

„Tome je doprineo Haradinaj, ne samo odlukom da ne ukine takse na robu iz Srbije, objašnjavajući da se tako sprečava razmena teritorija i dugoročni krvavi sukobi", ističe Hadžiaj.

Za ukidanje taksi nije bio „samo Tači, već i Haradinajevi koalicioni partneri," dodaje Šeholi.

„Nisu oni to tražili, jer Srbija to hoće, nego zato što su Amerikanci tražili. Ipak, Haradinaj je ostao dosledan da ih ne ukine", kaže on.

• Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
• Kosovo: „Tenzije idu na ruku Vučiću i Tačiju”
• Konflikt na ledu - da ili ne

„Očekuje se još poziva suda"

Šeholi kaže da je bilo očekivano da padne Vlada Kosova u narednom periodu, ali niko u Prištini nije očekivao da će danas Haradinaj podneti ostavku.

„To što je dobio poziv kao osumnjičeni je nepravedno prema njemu jer je dva puta bio u Hagu i izašao kao pobednik, a nepravda je i prema Kosovu", smatra on.

„Nikad se ne zna da li postoje neki novi dokazi, on se pominje u Martijevom izveštaju" , navodi Šeholi.

On dodaje da „nije samo Haradinaj dobio poziv za Specijalni sud, već i Tačijev savetnik Bisljim Zirapi. Kažu da će u septembru tek da stižu pozivi za sud".

Tokom sukoba na Kosovu, od 1. januara 1998, do 31. decembra 2000. godine, procenjuje se da je ubijeno više od 13.000 ljudi, od toga više od 10.000 civila.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, među civilnim žrtvama je 8,702 Albanca, 1,203 Srba, 462 Roma i pripadnika drugih manjina.

Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u Hagu osudio je četvoricu visokih zvaničnika Srbije i Jugoslavije zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu - Nikolu Šainovića, bivšeg potpredsednika jugoslovenske vlade, bivšeg načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića, kao i bivše generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića.

Procesi protiv nižerangiranih zvaničnika i vojnih i policijskih komandanata prepušteni su sudovima u Srbiji.

Zločini nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom našli su se na tužbama Haškog tribunala - ukupno pet slučajeva koji su okončani krivičnim presudama za dvojicu pripadnika OVK, ali i oslobađajućim za bivše komandante, Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja.

Zločini počinjeni posle kraja sukoba bili su prepušteni međunarodnim zvaničnicima na Kosovu. Fond za humanitarno pravo poseduje podatke da je 679 srpskih civila je ubijeno ili nestalo nakon juna 1999.

Specijalni sud za zločine OVK osnovan je nakon izveštaja Dika Martija Savetu Evrope iz 2011, u kome se navode brojni zločini počinjeni nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova 1999.

Marti je označio niz komandanata OVK kao organizatore otmica i likvidacija nekoliko stotina Srba, Roma i „nelojalnih" Albanaca između 1999. i 2000. godine i ilegalnoj trgovini organima.

Kosovske vlasti su pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona donele zakone o formiranju suda, koji formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosuđa, ali mu je sedište u Hagu i svi tužioci i sudije su međunarodni pravnici.

Sud je trebalo da počne sa radom još pre dve godine, ali je zbog raznih birokratskih i tehničkih problema došlo do kašnjenja.

Džek Smit, američki pravnik sa međunarodnim iskustvom, postavljen je za novog glavnog tužioca u maju 2018.

Ko je Ramuš Haradinaj?

Agencija AFP

Rođen je 1968. godine u selu Glođane na severu Kosova, Haradinaj je odslužio obavezni vojni rok u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Radio je na građevini, kao izbacivač u noćnim klubovima i trener borilačkih veština u Švajcarskoj, pre nego što je u ruke ponovo uzeo oružje preko Oslobodilačke vojske Kosova, zaradivši nadimak Rambo, zbog krupne građe i junaštva u borbama.

U braku je sa poznatom TV voditeljkom sa kojom ima troje dece, a pored albanskog i srpskog, tečno govori francuski i engleski jezik.

Haradinaj se smatra glavnim protivnikom Beograda koji je dugo priželjkivao da bivši kosovski premijer bude kažnjen za navodne ratne zločine.

Pre nego što je septembra 2017. godine drugi put postao premijer, Haradinaj se protivio razgovorima o „normalizaciji" odnose Beograda i Prištine, kojima posreduje Evropska unija, i pregovori su od tada u zastoju.

Haradinaj je prošlog novembra uveo takse od 100 odsto na svu robu iz Srbije, pozivajući Beograd da prizna nezavisnost Kosova pre nastavka pregovora.

Protivio se međunarodnom pritisku da ukine tarife, što je bio uslov Beograda kako bi se dijalog nastavio.

„Gangster u uniformi"

Haradinaj je 2004. godine prvi put izabran za premijera Kosova, ali je ubrzo podneo ostavku, kako bi prisustvovao suđenju za ratne zločine u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, gde ga je tužiteljka Karla Del Ponte opisala kao „gangstera u uniformi".

Ipak, Haradinaj je oslobođen 2008. godine - iste godine kada je Kosovo steklo nezavisnost - i ponovo 2012. godine, nakon što je suđenje ponovljeno zbog optužbi za zastrašivanje svedoka u prvom slučaju.

Politički skrajnut od njegovog brata po oružju - Hašima Tačija, sada predsednika Kosova, Haradinaj je ipak uspeo da preokrene sopstvenu političku sreću - delom zahvaljujući i odlučnosti Srbije da ga osudi.

Uhapšen je januara 2017. godine na francuskom aerodromu na osnovu međunarodne poternice iz Srbije, koja vodi odvojene optužbe za mučenje i ubistva civila na Kosovu 1999. godine.

Zadržan je u Francuskoj nekoliko meseci, a zahtevi Srbije su odbačeni u junu iste godine.

Na Kosovu ga je hiljade građana dočekalo kao heroja, pa je započeo političku kampanju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]