Kosovo i restrikcije struje: Zabranjeno rudarenje kriptovaluta zbog energetske krize, zaplenjeno 67 mašina u Kosovskoj Mitrovici

Kosovska policija zaplenila je u četvrtak uveče 67 mašina za rudarenje kriptovaluta u južnom delu Kosovske Mitrovice posle odluke vlasti da zabrani te aktivnosti kako bi ograničilo upotrebu električne energije dok se bori sa energetskom krizom uzrokovanom skokom globalnih cena.

„Prilikom pretresa stana u južnom delu Mitrovice zbog sumnji na nezakonite radnje pronađeno je i oduzeto 67 uređaja u vezi sa električnim i internet uređajima za koje se sumnja da su korišćeni za proizvodnju kriptovaluta“, navodi se u saopštenju policije, prenosi prištinski list Koha ditore.

Iz vlade je ranije saopšteno da će službe bezbednosti identifikovati i suzbiti izvore rudarenja kriptovaluta.

Rudarenje je energetski intenzivno i podrazumeva verifikaciju digitalnih transakcija da bi se za nagradu dobile kriptovalute.

Dok se cela Evropa suočava sa naglim porastom cena, Kosovo je počelo restrikcije usled nestašica električne energije.

• Kriptovalute u Srbiji – sve što treba da znate
• Rudarenje Bitkoina troši više struje nego cela Argentina
• Ko plaća koje račune na Kosovu
• Lov na nestale milione od propale kriptovalute

Najveća termoelektrana na ugalj na Kosovu zatvorena je prošlog meseca zbog tehničkih problema, pa je vlada bila prisiljena da uvozi struju po visokim cenama.

Vanredno stanje u trajanju od 60 dana, proglašeno u decembru, dalo je vladi mogućnost da izdvaja više novca za uvoz energije i uvede stroža ograničenja u potrošnji električne energije.

Restrikcije struje dovele su do protesta i poziva na ostavku ministarke ekonomije Artane Rizvanoli.

Cene energenata vrtoglavo rastu širom Evrope iz različitih razloga, poput malih isporuka iz Rusije i velike potražnje za prirodnim gasom, dok se ekonomije oporavljaju od pandemije Kovida-19.

Taj skok je podstaknut geopolitičkim tenzijama sa Rusijom, koja doprema trećinu evropskog gasa.

Rusija je odbacila evropske optužbe da je ograničila isporuke gasa dok tenzije zbog sukoba u istočnoj Ukrajini rastu.

• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi
• Gasna kriza u Evropi – Putin kaže da nikome neće uskratiti energent ako zatraži
• Putinova poruka Srbiji: „Imaćete dovoljno gasa ove zime“

Kosovo je pogođeno teže od drugih.

Vlasti su prošlog meseca saopštile da Kosovo uvozi 40 odsto svoje utrošene energije.

U utorak je Rizvanoli rekla da je vlada odlučila da zabrani takozvano rudarenje kriptovaluta kako bi ublažila posledice globalne energetske krize.

Rudarenje kriptovaluta kao što je bitkoin podrazumeva povezivanje računara – obično specijalizovanih „mašina za rudarenje“ – sa valutnom mrežom na internetu.

Obezbeđivanjem računarske snage za verifikaciju transakcija na toj mreži, vlasnici mašina za rudarenje bivaju nagrađeni novogenerisanom valutom, što ceo postupak potencijalno čini unosnim.

Međutim, to zahteva veliku računarsku snagu, koja koristi ogromne količine električne energije.

Prema ranijoj analizi Univerziteta Kembridž, za rudarenje bitkoina godišnje se koristi više električne energije nego cela Argentina.

• Da li će bitkoin postati legalno sredstvo plaćanja u svetu
• Salvador pravi „Bitkoin grad“ u podnožju vulkana
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
• Kako je živela ozloglašena kriptokraljica – penthaus u Londonu, luksuzna roba, slike

Kosovo se donedavno moglo pohvaliti jednom od najjeftinijih cena električne energije u Evropi.

U takvom okruženju, kriptorudarenje je postalo popularno među mladim ljudima.

Ova praksa je posebno popularna u severnim oblastima Kosova, gde etnički Srbi, koji ne priznaju nezavisnost države, odbijaju da plate račune za struju.

Zabrinuti zbog uticaja ove prakse na životnu sredinu, druge zemlje, poput Kine i Irana, razbili su mrežu kriptorudarenja.

Iran je prošle godine najavio zabranu u trajanju od četiri meseca jer je ova praksa svakodnevno crpila više od dva gigavata struje iz mreže.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk