Kosovo i suđenja: Prva presuda Specijalnog suda za Kosovo, ali ne za ratne zločine

Četiri i po godine zatvora i kazna od po 100 evra - tako glasi presuda Specijalnog suda za Kosovo doneta protiv pripadnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja.

Njih dvojica osuđena su zbog ometanja pravosudnog postupka i zastrašivanja svedoka, ali će imati pravo da na ovu presudu ulože žalbu.

Gucati, predsednik Udruženja boraca OVK, i Haradinaj, potpredsednik tog udruženja, sud je proglasio krivim za ometanje službenih lica u obavljanju službenih dužnosti, zastrašivanje svedoka i povredu tajnosti postupka, prenosi agencija Beta.

U presudu je uračunato vreme koje su proveli u pritvoru u Hagu, oko 600 dana.

• Šta je Specijalni sud za Kosovo - u 100 i 500 reči
• „Nisam kriv": Hašim Tači se izjasnio povodom novih optužbi pred Specijalnim sudom za Kosovo
• Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu

Gucati i Haradinaj su u pritvoru od septembra 2020, kada su ih u Prištini uhapsile snage Euleksa i prebacile u Hag.

U prvom pojavljivanju pred sudom izjavili su da nisu krivi.

Specijalni sud za Kosovo sa sedištem u Hagu ima zadatak da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000.

Kako je Sud obrazložio presudu?

Predsedavajući sudija Čarls Smit rekao je da su Gucati i Haradinaj osuđeni zbog toga što su na konferencijama za štampu Udruženja boraca OVK u Prištini i u „više od 20 nastupa u medijima" objavili poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine boraca OVK, među kojima i identitet potencijalnih svedoka.

Sud je utvrdio da su Gucati i Haradinaj „s direktnom namerom" da sud opstruišu, a svedoke uznemire i zastraše „obelodanili imena i lične podatke stotina svedoka", koje su nazivali „izdajnicima, špijunima, lažovima i kolaborantima".

Presudom je utvrđeno da su mnogi svedoci bili uznemireni i uplašeni pošto su Gucati i Haradinaj njihove identitete otkrili javnosti, prenosi agencija Beta.

U dva slučaja, svedoci su, zbog ugrožene bezbednosti, morali biti i preseljeni.

Sudija Smit naznačio je da je to predstavljalo „ozbiljnu pretnju", naročito u klimi uznemiravanja i zastrašivanja svedoka koja dugo vlada na Kosovu i protiv koje se borio i Haški tribunal.

U završnoj reči, sredinom marta, tužioci su zatražili su da Gucati i Haradinaj budu osuđeni na po šest godina zatvora i na po 100 evra globe.

Branioci su od suda zatražili da obojicu optuženih oslobodi, zato što, po njima, tužioci nisu dokazali da su Gucati i Haradinaj počinili krivična dela.

Gucati i Haradinaj imaju pravo da se žale na prvu presudu koju su Specijalizovana veća Kosova izrekla od osnivanja 2015. godine.

Specijalni sud za Kosovo su ranije opisali kao „jednonacionalni sud" koji „ima za cilj da kazni Albance, dok amnestira zločine koje su počinile srpske vojne i policijske snage na Kosovu".

Tokom suđenja su tvrdili da ne znaju da li su dokumenta, koje su objavili, originalna ili ne, uz ponavljanje da je Specijalni sud „diskriminatoran prema Albancima".

Četrnaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]