Kosovo, Srbija i ratni zločini: Hašim Tači u Hagu poriče optužbe

Bivši predsednik Kosova i komandant Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači u petak je pred sudom u Hagu odbacio optužbe protiv njega za ratne zločine.

„Optužnica je bez ikakvog osnova i ja se izjašnjavam da nisam kriv“, rekao je Tači nakon što mu je pročitana optužnica.

On je u Hag prebačen avionom 5. novembra, zajedno sa još dvojicom osumnjičenih – liderom Demokratske partije Kosova Kadrijem Veseljijem i poslanikom kosovske skupštine Redžepom Seljimijem.

Smešten je u pritvor u Hagu, nakon što je podneo ostavku zbog optužnice protiv njega za ratne zločine.

• Tači za BBC: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
• Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
• Vilijem Voker: „Ekonomija neće rešiti politička pitanja Srbije i Kosova“

Specijalno tužilaštvo u Hagu optužilo je Tačija ranije ove godine da je odgovoran za oko stotinu ubistava počinjenih tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu.

Pripadnici Euleksa pretresli su u petak porodične kuće Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija.

Komentarišući optužnicu Specijalnog tužilaštva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je Tačija „zločincem“, dok bivši predsednik Kosova negira sve optužbe.

Šta piše u optužnici?

Optužnica koju je objavilo Specijalno tužilaštvo tereti Tačija, Veseljija, Redžepija i Seljimija po deset tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Među delima koja im se stavljaju na teret su nezakonito zatvaranje. okrutno postupanje, mučenje i ubistva, kao i zarobljavanje, prisilan nestanak i progon ljudi.

Zločini su većinom počinjeni u pritvornim centrima u 17 opština na Kosovu, ali i oblastima Kukes i Has u Albaniji.

Tači i ostali su optuženi za zločine nad 407 zatvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, u 34 pritvora.

Šta se dogodilo do sada?

Hašim Tači je u četvrtak izjavio da je protiv njega potvrđena optužnica Specijalizovanog tužilaštva u Hagu za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

On je na konferenciji za novinare saopštio da će u Hag otići dobrovoljno i da podnosi ostavku na mesto predsednika Kosova.

„Pred sudom se neću pojaviti kao predsednik“, rekao je Tači.

Tači se nakon podnošenja ostavke odvezao u sedište Euleksa, prema izveštajima medija. Kadri Veselji, bivši predsedavajući kosovske skupštine, takođe je potvrdio da je protiv njega potvrđena optužnica i da će dobrovoljno otići u Hag.

U četvrtak uveče policajci Euleksa uhapsili su Jakupa Krasnićija (69), koji je nakratko bio vršilac dužnosti predsednika Kosova, pod optužbom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. On je takođe prebačen u Hag.

Haško tužilaštvo je protiv Tačija i još 10 ljudi u junu ove godine podiglo optužnicu od 10 tačaka, a terete se za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, među kojima je gotovo 100 ubistava civila različite nacionalnosti, prisilni nestanak ljudi, progon i mučenje.

Tužilaštvo je podiglo optužnicu neposredno pre planiranog sastanka Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beloj kući u Vašingtonu, koji je trebalo da bude održan u junu.

Sastanak je odložen, a zatim su Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, uz posredovanje američkog predednika Donalda Trampa, u Vašingtonu potpisali sporazum o unapređivanju privrednih odnosa.

Prethodno je potvrđena optužnica Saljihu Mustafi za mučenje najmanje šest i ubijanje jedne osobe u zatvoru OVK u Zlašu.

Mustafa se izjasnio da nije kriv po sve četiri tačke optužnice.

U sredu je uhapšen i još jedan bivši predsedavajući kosovske skupštine, Jakup Krasnići, a optužnica je potvrđena i protiv njega.

Za sada nije poznato za šta se tereti.

Šef parlamentarne grupe Samoopredeljenje, Redžep Seljimi, takođe je rekao da je protiv njega potvrđena optužnica i on je u četvrtak ujutro dobrovoljno otputovao u Hag.

Na optužnice Tužilaštva u pritvoru u Hagu čekaju i Hisni Gucati i Nasim Haradinaj, predsednik i potpredsednik Udruženja ratnih veterana OVK.

On se, međutim, ne terete za ratne zločine, već za krivična dela protiv pravde, a u vezi sa curenjem poverljivih informacija iz Tužilaštva.

Šta je rekao Tači?

„Da bih zaštitio integritet Kosova, poštujući partnerske odnose sa međunarodnom zajednicom, danas podnosim ostavku na mesto predsednika“, rekao je Tači u četvrtak na konferenciji za novinare u Prištini, preneo je list Koha ditore.

Istakao je da će u potpunosti sarađivati sa sudom, navodeći da ovo nisu laki trenuci za njega i njegovu porodicu.

Rekao je i da je srećan što je doživeo nezavisnost Kosova i da je ponosan što je bio deo OVK.

Apelovao je na ljude i političare na Kosovu da „danas više nego ikad ne gube nadu“ i pozvao na razboritost i jedinstvo.

„Stekli smo slobodu i nezavisnost i sada razvijamo državu“, rekao je on.

Dodao je da su tolerancija, poštovanje i suživot ono što pokreće zemlju napred.

Naglasio je i da „nijedna odluka ne može promeniti istoriju“, dodajući da je „Kosovo bilo žrtva, a Srbija agresor“.

Kada je objavljena informacija da je protiv njih podignuta optužnica, Veselji je u prvi mah odbacio optužbe.

Tači se tada nije oglašavao, ali je na Fejsbuk profil stavio znak Oslobodilačke vojske Kosova.

„Vlada smatra da su rat na Kosovu i Oslobodilačka vojska Kosova bili oslobodilački i ostaće jedan od najvažnijih perioda istorije zemlje“, naveo je tada kosovski premijer Avdulah Hoti.

„Tajming nije mogao da bude dramatičniji, iz Tačijeve kancelarije često pominju zaveru da ne dođe do sastanka u Beloj kući“, rekla je za BBC na srpskom Serbeze Hadžiaj, kosovska novinarka, kada je objavljeno da je protiv Tačija podignuta optužnica.

Hadžiaj, novinarka sa dugogodišnjim iskustvom izveštavanja o ratu na Kosovu, kaže da je optužnica protiv Tačija „prelomni trenutak ne samo za Kosovo, već i za Zapad“.

„Kosovska javnost uglavnom smatra da je sud pristrasan, a rat OVK potpuno čist“, ističe ona.

„Međutim, optužnica za ratne zločine protiv predsednika Kosova će zakomplikovati mirovne pokušaje i podići pitanje saradnje Tačija i kosovskih vlasti [sa Specijalnim sudom]“.

• Šta su dobili Srbija i Kosovo, a šta Ričard Grenel
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
• Čije su Gazivode
• Sava Janjić: „Nismo primetili promenu posle Vašingtonskog sporazuma“

Za šta je Tači optužen?

U optužnom predlogu u deset tačaka koje je tužilaštvo podnelo Specijalizovanim većima koja se bave zločinima počinjenim tokom sukoba na Kosovu, navodi se da Tači, Veselji i drugi osumnjičeni snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.

„Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici“, navodi Specijalizovano tužilaštvo.

Optužnica je „rezultat dugotrajnih istraga i odražava uverenje tužilaštva da može da dokaže van razumne sumnje sve optužbe sadržane u njoj“, dodaje se u ranijem saopštenju iz Haga.

Drugi detalji predloga optužnice nisu poznati, ali se zna da je tužilaštvo u Hagu još od kraja 2017. godine vodilo istragu protiv Tačija – u vreme sukoba na Kosovu političkog vođe OVK, Veseljija, kasnijeg šefa tajne policije i drugih visokih predstvnika OVK, poput bivšeg premijera Haradinaja.

U izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, čiji je autor švajcarski senator Dik Marti, Hašim Tači se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom i ratnim zločinima.

Navodi se da je Tači bio vođa moćne grupe unutar OVK – takozvane Dreničke grupe – i da je imao veze sa organizovanim kriminalnim grupama i obaveštajnim službama u Albaniji.

„Agencije koje se bore protiv krijumčarenja droge iz najmanje pet zemalja, u poverljivim izveštajima tokom više od deset godina, navode da su Hašim Tači i drugi članovi Dreničke grupe kroz nasilje kontrolisali trgovinu heroinom i drugim narkoticima“, navodi se u izveštaju.

Od drugih članova Dreničke grupe koji se dovode u vezu sa kriminalom pominju se Džavit Haljiti, Azem Sulja, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji, protiv koga je specijalno tužilaštvo takođe podnelo optužni predlog.

• Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
• Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova

„Naši izvori su verodostojno povezali Haljitija, Veseljija, Sulju i Ljimaja, uz Tačija i druge njegove bliske saradnike, sa naređivanjem – i u nekim slučajevima ličnim nadziranjem – ubistava, pritvaranja, prebijanja i ispitivanja ljudi u različitim delovima Kosova“, navodi se u izveštaju Dika Martija.

Martijeva istraga otkrila je navodne zločine protiv Srba, Roma, drugih manjina i Albanaca koji su bili politički protivnici OVK.

Izveštaj takođe navodi da su na severu Albanije postojali tajni zatvori u kojima su neki Srbi i Albanci bili tretirani neljudski i na kraju „nestali“.

Nalazi koji su najviše odjeknuli u javnosti Srbije ukazali su na postojanje tajne klinike u Albaniji – ozloglašene „žute kuće“ – gde su zarobljenicima vađeni organi koji su prodavani u inostranstvu.

Upravo je nakon tog izveštaja Saveta Evrope inicirano osnivanje Specijalnog suda za zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu – o njegovom uspostavljanju pregovaralo se od 2011. do 2015. godine.

Specijalno tužilaštvo navelo je u saopštenju da se Tači i Veselji sumnjiče za skoro 100 ubistava, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje, ali nije objavilo više detalja.

Tužilaštvo je do sada saslušalo više od stotinu ljudi u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za zločine počinjene u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.

Saslušani su većinom bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, od kojih su neki postali istaknuti političari.

Jedan od nekadašnjih vođa OVK i bivši premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, podneo je ostavku na premijersku poziciju u julu 2019. godine nakon što je pozvan na saslušanje kao osumnjičeni.

U novembru te godine saslušan je i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik kosovske skupštine, jedan od osnivača OVK.

Među nekadašnjim rukovodiocima OVK pozvanim u Hag su i Azem Sulja, Sami Ljuštaku, Rustem Mustafa i Šukri Buja.

• Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost
• Bekim Fehmiu na ničijoj zemlji
• Dan koji dve porodice nikada neće zaboraviti

Kako su reagovali kosovski zvaničnici kad je objavljena optužnica?

Prilično burno.

Vljora Čitaku, ambasadorka Kosova u Americi, navela je na Tviteru da će „kada se prašina slegne OVK i dalje biti najuspešniji oslobodilački pokret u modernoj istoriji“.

When the dust settles & the smoke clears, #KLA will remain the most successful liberation movement in modern history. #UÇK #Kosovo ??

— Vlora Çitaku ? (@vloracitaku)

When the dust settles & the smoke clears, #KLA will remain the most successful liberation movement in modern history. #UÇK #Kosovo ??

— Vlora Çitaku ? (@vloracitaku) June 24, 2020

Vjosa Osmani, predsednica Skupštine Kosova, navela je da bi pravosuđe trebalo da „dužnost vrši nezavisno i bez pritisaka“.

Osmani je dodala da „Srbija još nije odgovarala za užasne zločine protiv civila na Kosovu“ i da je Srbija „genocidna država, što bi trebalo ponavljati svakog dana, svuda u svetu“.

Aljbin Kurti, lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje i bivši premijer, kritkovao je prethodne postupke vlasti.

On navodi da su poslanici kosovske skupštine pogrešili što su pre pet godina izglasali ustavne promene, kojima je omogućeno formiranje specijalnog suda za zločine na Kosovu.

Kurtija su novinari ispred kancelarije njegovog pokreta pitali i da li veruje da je Tači nevin.

„Verujem u nevinost OVK i mislim da bi trebalo da Kosovo odavno ima nezavisno i nepristrasno sudstvo, kako bismo istražili i osudili sve ratne zločine koje je Srbija počinila“.

• Koja je tajna kosovskog pokreta Samoopredeljenje
• Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu
• Kako da ne zaboravimo albanske žrtve sukoba na Kosovu pokopane u Batajnici

Isa Mustafa, lider Demokratske lige Kosova, kratko je naveo da je za njih „rat OVK bio pravedan“ i da su se „borci OVK borili za odbranu građana i Kosova, a protiv genocida i terora Srbije“.

„Potpuno podržavamo nezavisan rad specijalnog tužilaštva, ali mi moramo da rat OVK ocenimo onako kako ga mi osećamo“.

Bekim Čolaku, Tačijev šef kabineta, naveo je na društvenim mrežama da je visoka cena plaćena za slobodu i nezavisnost Kosova, tako da su „svi pokušaji da se to uništi, i da istorija prekroji, osuđeni na propast“.

Špend Ahmeti, gradonačelnik Prištine, izjavio je da je njegova porodica na sopstvenoj koži osetila „etničko čišćenje, represiju i agresiju koju je Srbija vršila na Kosovu“ i da je zato on „protiv suda koji se bavi samo zločinima Albanaca“.

„Želim da naša zemlja istraži sve zločine. Ukoliko su neki Albanci počinili zločine, to nisu uradili u moje ime, iako verujem da OVK kao organizacija nije imala nameru da na organizovan način počini zločine“.

U međuvremenu se oglasio i albanski premijer Edi Rama, ističući da je „dugo pokušavao, ali nije uspevao da formuliše rečenice koje će izraziti količinu ogorčenja“.

On je dodao i da će „uvek biti uz one koji su se borili da oslobode Kosovo iz pakla Slobodana Miloševića“.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk