Kralj Čarls: Zašto je britanskom monarhu potrebno krunisanje

Krunisanje kralja Čarlsa Trećeg 6. maja verovatno će sadržati onu vrstu raskošne kraljevske ceremonije po kojoj je Velika Britanija slavna.

Ali to je i duboko religiozni događaj ukorenjen u vekovnim tradicijama koji bi, nekima, mogao da izgleda neprimereno 2023. godine.

Da li takav događaj ima istu važnost kao nekada i da li je monarhu on uopšte potreban?

• Spektakularna kruna koja će biti nošena samo jednom
• Krunisanje kralja Čarlsa: Ko ide, a ko ne
• Šta do sada znamo o krunisanju kralja Čarlsa

Za samo nekoliko dana, milioni ljudi širom Velike Britanije prisustvovaće retkom spektaklu.

I dok smo možda naviknuti na pompu, mase i ulične proslave koje prate kraljevske proslave i jubileje, prošlo je 70 godina otkako smo poslednji put videli pravo krunisanje.

Ovo je nešto potpuno drugačije, prepuno znamenitosti: srednjevekovna zakletva, sveto ulje sipano na kašiku iz 12. veka i 700 godina stara stolica sa kamenom koji je navodno rikao kad bi prepoznao zakonitog monarha.

Neki eksperti porede krunisanje sa venčanjem, ali umesto sa supružnikom, monarh se venčava sa državom.

Dve hiljade ljudi koji će gledati kako se kralj Čarls kruniše u Vestminsterskoj opatiji, biće upitano da li ga priznaje za monarha.

On će dobiti krunski prsten i od njega će biti zatraženo da položi zakletvu.

Ako sve ovo zvuči kao nešto iz davno prošlih vremena, to je zato što su se ceremonije krunisanja u Velikoj Britaniji vrlo malo menjale u proteklih 1.000 godina.

Prema zakonu one nisu obavezne, jer monarh nasleđuje krunu automatski po prethodnikovoj smrti.

Ali to je simboličan gest koji formalizuje monarhovu posvećenost njegovoj ulozi, kaže doktor Džordž Gros, koji vodi istraživački projekat o krunisanjima na Kraljevskom koledžu u Londonu.

On veruje da je obećanje koje monarh daje da će „poštovati zakon i pravdu sa milošću“ u izjavi javnosti jedinstven i poseban trenutak.

„U današnjem neizvesnom svetu u kom lideri sve vreme krše međunarodna prava, naš monarah mora da kaže da su to ‘fundamentalne stvari koje su bitne’, a meni to ni na koji način ne smeta.“

Spajanje novog i starog?

Ono što sledi posle toga možda najbolje sumira suštinu krunisanja: to je fundamentalno verska prilika.

Na monarhovoj glavi se iscrtava oblik krsta, sa svetim uljem na rukama i grudima, sipanim iz srednjevekovne kašike.

Proces pomazanja izdiže „monarha maltene u sveštenika“, kaže doktor Gros, i ističe monarhovu ulogu kao poglavara crkve.

„To je anglikanska ceremonija i pomazanje je ključno za to kao prenošenje božje milosti na monarha“, kaže doktor Dejvid Torens, autor parlamentarne studije o krunisanjima.

„Ali isto tako Crkva Engleske podseća svakoga da je ona jedna od priznatih crkava u Velikoj Britaniji i da je monarh njen vrhovni vladar.“

Taj trenutak obavlja se u privatnosti zato što se doživljava kao intiman momenat, ali i iz praktičnih razloga, budući da u ovoj fazi monarh nosi manje odeće, kaže doktorka Elena Vudeker, direktorka Kraljevske mreže studija.

Kamere će se tad najverovatnije udaljiti, kao što su to učinile kad su kraljici Elizabeti bili skinuti njeni ogrtač i nakit tokom krunisanja prenošenog preko televizije 1953. godine.

Umesto da se koristi ulje sa prethodnog krunisanja – kao što su to radili neki raniji monarsi – napravljena je sveža serija ove godine.

Ono je prethodno sadržalo životinjske proizvode, ali ova veganska verzija lišena je svireposti prema životinjama napravljena je uglavnom od maslina.

U mogućem odavanju pošte drugim veroispovestima, masline su uzgojene u Manastiru Marije Magdalene u Jerusalimu, gde je sahranjena kraljeva baka princeza Alisa.

Ali izbor ulja takođe poštuje „savremeni senzibilitet“, kaže doktorka Vudeker, dodavši da on „spaja tradiciju i kontinuitet sa prilagođavanjem i promenama“ u trenutku kada neki postavljaju pitanje da li monarhija i dalje ima svoje mesto.

„Krunisanje je kraljeva šansa da iskoristi moć prošlosti da bi oblikovao vlastitu budućnost.

„Sve ove drevne tradicije kao što su Vestminsterska opatija i upotreba kašike pomažu da se učvrsti njegov položaj.“

Da li nam je stalo do tradicije?

Grejem Smit, iz grupe aktivista Republika koja se zalaže za izabranog šefa države, dovodi u pitanje validnost argumenta tradicije kad su se krunisanja „svaki put menjala po razmerama, obimu i sadržaju.“

„Većina ljudi se ne seća prošlog puta, tako da to nije tradicija koja znači nešto bilo kome“, kaže on.

„Ono nema ustavnu vrednost, nije obavezno i kad to ne bismo uradili, Čarls bi i dalje ostao kralj.“

I zaista, monarhu nije neophodno krunisanje da bi vladao, a šačica njih je to i činila bez njega, kao Edvard Osmi, koji je abdicirao pre vlastitog krunisanja.

Evropske monarhije su se odavno odrekle krunisanja, a ispitivanja javnog mnjenja sugerišu da interesovanje za njega verovatno opada i u Velikoj Britaniji.

Skorašnje ispitivanje JuGova pokazalo je da su za 48 odsto ispitanika vrlo male ili gotovo nikakve šanse da će gledati krunisanje.

Drugo ispitivanje, sprovedeno u vreme kraljičinog platinastog jubileja, pokazalo je da, iako je šestoro od desetoro ljudi podržalo monarhiju, većina Britanaca smatrala da je kraljevska porodica manje važna za zemlju nego što je bila 1952. godine.

Stiven Evans, generalni direktor Nacionalnog sekularnog društva, kaže da se britanski verski prostor, na primer, „promenio do neprepoznatljivosti“ od poslednjeg krunisanja 1953. godine i da će se „mnogi osećati otuđeni anglikanskom ceremonijom“.

Doktor Torens se slaže da su centralni aspekti ceremonije možda bili poznati ljudima tada, ali da su verovatno manje poznati danas.

Ali on kaže da statistika pokazuje kako su okupljanja vernika u Londonu u porastu i da su mnoge anglikanske crkve vrlo posećene.

„Kad je kraljica umrla, imali smo mnogo religije pomešane sa ceremonijom. Mislim da je Palata bila zatečena reakcijom javnosti… Mnogo njih je pažljivo pratilo šta se dešava“, kaže on.

„Ako postoji napor da se krunisanje učini manje ekskluzivno anglikanskim, onda se možda uzima u obzir da se u Velikoj Britaniji sada povećao broj različitih veroispovesti.“

Pogledajte i ovaj video:

Krunisanje u 21. veku?

Ključni deo ceremonije, međutim, i dalje je vezan za samo jednu veru, kaže profesorka Ana Vajtlok, direktorka Centra za studije savremene monarhije.

„Problem je što se u njenom središtu nalazi pomazanje i zakletva koji govore o poštovanju Crkve Engleske. Činjenica je da ne možete da promenite fundamentalne delove krunisanja, koje je vrlo isključivo, tu nema nikakvog diverziteta, ono je privilegovano i sve što multikonfesionalna, multietnička Velika Britanija nije.“

Profesorka Vajtlok se slaže da je bilo pokušaja da se krunisanje osavremeni, kao što je njegovo smanjenje u odnosu na prethodno, naručivanje nove muzike i pozivanje raznovrsnijih gostiju, „ali to je pokušaj da se promeni stil kad ne možete da promenite sadržaj“.

Ona podozreva da bi bilo kakva značajnija promena zahtevala krupne promene, kao što su rasformiranje Crkve Engleske ili referendum o monarhiji, a nijedno ne možete da očekuje u skorijoj budućnosti.

„Legitimitet monarhije je zasnovan na tradiciji i kontinuitetu, i zato mislim da kad bi princ Vilijam pokušao da se reši krunisanja, to bi se doživelo kao preterivanje i podrivanje institucije, a ne mislim da smo još stigli dotle.“

Doktor Gros misli da postoje pokušaji da se krunisanje modernizuje na druge načine, a među njima je pitanje troškova.

On kaže da iako nije neuobičajeno da se krunisanje desi tokom ekonomski teških vremena – navodeći kao primer krunisanje Džordža Šestog, koje je održano tokom Velike krize – odluka da se smanji spisak zvanica za krunisanje kralja Čarlsa za četvrtinu onih koji su prisustvovali krunisanju njegove majke, mogao bi da bude pokušaj palate da svede troškove na „razumnu meru“.

Ali u vreme kad mnogi ljudi imaju finansijskih problema, kritičari kažu da je krunisanje, koje košta milione, rasipanje javnog novca.

Ministarstvo kulture, medija i sporta nije moglo da navede konkretnu procenu, ali očigledno je da neće biti jeftino.

Niti je ministarstvo moglo da otkrije koliko je koštala kraljičina državna sahrana prošle godine, mada je, poređenja radi, sahrana kraljice majke 2002. godine navodno koštala 5,4 miliona funti.

Reakcija javnosti na obe njihove smrti, međutim, pokazuje da još uvek postoji izvesni nivo interesovanja za monarhiju.

Procenjuje se da je oko 250.000 ljudi stalo u red u septembru da oda poslednju počast kraljici u kovčegu, a slična brojka se pojavila i za njenu majku.

U odnosu na ukupan broj britanskog stanovništa – 67 miliona – to možda deluje malo, ali oko 40 odsto njih je gledalo sahranu na televiziji.

Da li će krunisanje imati isti efekat ostaje da se vidi, mada je profesor Vajtlok skeptičan.

„Nesumnjivo je da će ga neki ljudi pogledati i reći će da je Velika Britanija u pompi i ceremonijama najbolja.

„Ali mnogima smeta ideja da se jedan čovek, odabran rođenjem, pomazuje i postavlja iznad svih, čovek koji nije izabran i ne predstavlja Veliku Britaniji verski ili etnički.“

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk