Kraljica Elizabeta: Londonske kuće koje su stvorile monarhinju

Veliki deo vladavine kraljice Elizabete Druge bio je usredsređen na London, ne samo zato što je provela veći deo života živeći u Bakingemskoj palati i održavajući događaje u njoj.

Prestonica je takođe bila stalna karakteristika kraljičinih godina odrastanja, sa nizom različitih imanja koji su bile domovi tadašnje princeze.

Samo jedan od njih još postoji, ostali su izgubljeni u ratu i ponovnom razvoju.

Gde su bile te zgrade i kakvu su ulogu odigrale u stvaranju kraljice?

Ulica Bruton broj 17, Mejfer

Dok su mnogi pretpostavljali da će buduća kraljica doći na svet u najveličanstvenijem okruženju, Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor je zapravo rođena u gradskoj kući u ulici Bruton, u Mejferu, 21. aprila 1926.

Svojim belim paladijanskim pročeljem, zgrada nedaleko od trga Berkli izdvajala se od onih oko nje.

„U štampi je opisana kao jedna od najlepših vila u Londonu", objašnjava autorka Džejn Dismor, među čijim su knjige Princeza: Rani život kraljice Elizabete Druge (Princess: The Early Life of Queen Elizabeth II).

Ulica Bruton je bila jedna od prvih izgrađenih na nekadašnjem poljoprivrednom zemljištu na obalama reke Tiburn. Prve kuće tamo su završene oko 1740. godine.

Broj 17 je izgrađen narednih godina. Opisano je da ima natkriveno predvorje i pozorišne rokoko plafone u stilu Isaka Vera, arhitekte koji je rođen kao ulični mangup 1704. godine, ali je postao poznat po grandioznom stilu.

Početkom 1920-ih postao je londonski dom bogatog grofa i grofice od Stratmora i Kinghorna, roditelja lejdi Elizabete Bovs-Lion, tada vojvotkinje od Jorka.

Kako se približavao datum Elizabetinog rođenja, odlučeno je da vojvotkinja i njen suprug Albert, vojvoda od Jorka - budući Džordž Šesti - dobiju prvo dete u ulici Bruton pošto je istekao zakup njihove prethodne kuće.

Princeza Elizabeta je stoga rođena na imanju, carskim rezom.

Među prisutnima je bio i ministar unutrašnjih poslova ser Vilijam Džojnson-Hiks, što je bilo potrebno za kraljevska rođenja u to vreme (običaj je ukinut pre rođenja princa Čarlsa 1948. godine).

Uprkos tome, u tom trenutku bebi nije bilo suđeno da bude kraljica, njen otac je bio drugi sin Džordža Petog.

Sledećeg meseca krstio ju je nadbiskup Jorka Kozmo Gordon Lang u privatnoj kapeli Bakingemske palate.

Njena majka je tog dana fotografisana kako izlazi iz kuće u ulici Bruton sa ćerkom dok je išla na krštenje.

Porodica je nastavila da živi na broju 17 povremeno tokom narednih meseci dok je njihov sledeći dom bio renoviran.

U pismu koje je vojvotkinja poslala majci tog oktobra, napisala je „iskreno ne znam šta bismo bez toga", pre nego što je dodala da je „beba veoma dobro, i da sada provodi ceo dan izuvajući joj cipele i sisajući nožne prste!".

Iz kuće u ulici Bruton devetomesečna princeza mahnula je roditeljima u januaru 1927. kada su krenuli na šestomesečnu turneju po Australiji i Novom Zelandu, u naručju dadilje na jednom od prozora zgrade.

„Ne bi ga se setila, ali emotivno je to bilo značajno mesto za kraljicu", kaže Dismor.

Kuća više ne postoji.

Srušena je 1937. zajedno sa okolnim zgradama da bi se napravilo mesto za kuću na Trgu Berkli, koja se tada smatrala jednim od najvećih kancelarijskih blokova u Evropi.

U toj zgradi ostaju razne kompanije, restorani i saloni za vrhunske automobile, poput Bentlija, Bugatija i Ferarija.

Adresu ulica Bruton broj 17 koriste brojna preduzeća, među kojima su moderan kineski restoran Hakasan, koji se delimično preklapa na mestu gde je nekada stajala prvobitna kuća.

Dve ploče na zidu služe kao podsetnici na lokaciju gde je kraljica rođena.

Ulica Pikadili broj 145

Vojvoda i vojvotkinja su se vratili u Veliku Britaniju u junu i, sada ponovo sa ćerkom, preselili su se u novu porodičnu kuću - na adresi Pikadili broj 145.

„Imala je sopstveni balkon i čim su se Jorkovi vratili sa turneje stajali su na balkonu sa Elizabetom u naručju i javnost je podivljala", kaže Dismor.

Imanje se sastojalo od velike kuće u nizu, koja je bila okrenuta prema jugu sa pogledom na Grin Park prema Bakingemskoj palati.

„Jedna stvar koja me je uvek iznenađivala je da tamo nije bilo posebnog obezbeđenja. Mogli ste samo da priđete ulaznim vratima i tamo su bila dva zvona, jedno je bilo za osoblje, a drugo za posetioce", kaže kraljevski biograf.

Svako ko bi prošao kroz ulaz zatekao bi veliki hodnik ukrašen cvećem i velikim zelenim stubovima, sa smeđim tepihom koji je prekrivao pod.

„Zatim ide u veoma osvetljenu sobu koja je gledala na porodičnu baštu gde će se Elizabeta kasnije voziti na triciklu, a iza toga je Hamilton Gardens - gde je upoznala prvu najbolju prijateljicu - a sve se dalje nastavlja ka Hajd parku," kaže Dismor.

Postojao je i električni lift, plesna sala, biblioteka i 25 spavaćih soba, sve ispod velike staklene kupole na krovu zgrade.

Princeza Elizabeta, ili Lilibet kako su je zvali zbog poteškoća koje je imala da izgovori sopstveno ime, imala je apartman na četvrtom spratu kuće, u kome su bile jaslice i kupatilo.

Tamo joj se 1930. pridružila mlađa sestra, princeza Margareta.

„U dečjem vrtiću bio je visok ormarić u kome je bilo mnogo igračaka i zanimljivosti iz celog carstva, a mnogi od njih su bili pokloni kraljice Meri", kaže Dismor.

„Jedna od kraljevskih fotografkinja, Liza Šeridan, rekla je da je videla princezu (Elizabetu) kako puzi i da joj je bilo dozvoljeno da izvadi plišanog medu iz jednog od ormarića, ali i da se igra samo sa jednim, pa kad je završila sa tom igračkom morala je da je vrati nazad."

Dok je postojalo osoblje, poput princezine medicinske sestre i dadilje, vojvoda i vojvotkinja su voleli da broj u kući bude što manji kada nije bilo gostiju.

„Voleli su da žive privatnim životom bez previše ljudi. Iako su voleli da se druže, kada su želeli privatnost, voleli su da budu prilično sami", objašnjava Dismor.

Par je takođe uživao u druženju sa ćerkom, vojvoda se redovno igrao sa Elizabetom pre nego što bi otišla na spavanje, dok ju je vojvotkinja učila da čita.

Ovo je takođe bilo vreme kada su mnoga kraljičina interesovanja počela da postaju očigledna, a među njima su i njena povezanost sa voljenim korgijima.

Porodica je 1933. godine nabavila dva psa po imenu Džejn i Duki na zahtev dveju princeza, devojčice su uživale u igri sa korgijem dece markiza od Bata.

Princeza Elizabete je rano pokazala i naklonost prema konjima.

„Njeni baka i deda, Stratmorovi, imali su konje i mislim da je to verovatno bilo presudno odakle je Elizabeta nasledila ljubav prema njima", kaže Dismor.

Dve princeze školovale su se kod kuće u školskoj učionici na trećem spratu, a učiteljica im je bila guvernanta Merion Kroford.

Ona je u knjizi „Male princeze" napisala da „nikada nije poznavala kuću sa lepšom atmosferom".

Ali to je naglo prekinuto u decembru 1936. posle abdikacije Edvarda Osmog.

Odjednom je porodica morala da napusti udobnost relativno malog doma da bi se preselila u Bakingemsku palatu sa stotinama soba kada je Elizabetin otac Berti postao kralj Džordž Šesti.

Iako se činilo sve da se princezi pruži osećaj normalnosti, Elizabetino novo mesto kao pretpostavljene naslednice, učinilo je život sada veoma drugačijim.

„Stvari su se praktično promenile jer je njeno obrazovanje postalo mnogo usmerenije. Do tada je već imala vlastito obezbeđenje."

„Ništa neće biti normalno nakon abdikacije", kaže Dismor.

Novi kralj i kraljica ostali su u palati tokom Drugog svetskog rata, ali su Elizabeta i Margaret provele većinu tih godina u zamku Vindzor.

Što se tiče adrese Pikadili broj 145, korišćena je kao glavna kancelarija Fonda za pomoć i udobnost sve dok 7. oktobra 1940. kuća nije teško oštećena tokom vazdušnog napada.

Zatim je potpuno srušena 1959. godine, kao deo šeme poboljšanja puta za stanicu ugao Hajd park.

Na njenom mestu izgrađen je luksuzni hotel Interkontinental London Park Lejn, koji je otvoren 1975. godine i ostao do danas.

Klarens haus

Klarens haus koriste kraljevske porodice od 1827.

Dizajnirao ju je čuveni arhitekta Džon Neš - koji je takođe stajao iza Ridžent parka i Brajtonskog paviljona - za trećeg sina Džordža Trećeg, princa Vilijama Henrija, vojvodu od Klarensa.

Zgrada je predata novovenčanoj princezi Elizabeti i princu Filipu, ali pošto je pretrpela oštećenja tokom vojnog napada Nemačke, uselili su se tek 4. jula 1949. godine.

Dok se renovirala, ostali su u stanu u Kensingtonskoj palati, a Elizabeta je imala kancelarije u Bakingemskoj palati da obavlja posao. Tu je rodila princa Čarlsa.

U međuvremenu, princ Filip preuzeo je renoviranje nove kuće.

„Filip je bio veoma dobar u dirigovanju stvarima koje se tamo rade jer je bio veoma dobar u dizajnu, a Elizabeta nije baš toliko smetala, pustila bi ga da preuzme kontrolu", kaže Dismor.

Veliki deo nameštaja koji se koristio u zgradi bili su svadbeni pokloni.

U trpezariji su se nalazili gruzijski trpezarijski sto i 20 stolica sa merdevinama koje su bile poklon Udruženja nosilaca kraljevskih naloga, dok je kredenac od mahagonija poklon kraljice Meri.

Dismor opisuje kuću kao „prilično veliku, ali nije bila prevelika - njome se moglo upravljati na isti način kao što je upravljano Pikadilijem 145".

„Elizabeta i Filip su živeli veoma neformalno. Filip nije mogao da podnese bilo kakvu pokornost, nije mogao da podnese nepotrebne formalnosti i voleo je da stvari budu opuštene, pa je nekada bio veoma ležeran i šetao je prostorima gde je bilo samo osoblje, nosio njegov sopstveni prtljag, sve te stvari."

„Takođe, nisu jeli raskošno i ponekad bi jeli sa osobljem", dodaje ona.

Par je takođe provodio vreme na Malti pošto je princ Filip 1949. imenovan za drugog komandanta HMS Čekersa.

„Elizabeta bi letela u različito vreme. Nije ostajala tamo sve vreme jer je on imao posla, a ona je imala princa Čarlsa kod kuće, ali je odlazila tamo što je češće mogla", kaže Dismor.

Vojvoda je 1950. godine mogao da uzme odsustvo zbog rođenja drugog deteta, Ane, koja je rođena u njihovoj porodičnoj kući.

Sada kada su se ustalili u porodičnom životu, par se iznenada suočio sa seizmičkom promenom.

Pošto je krenula na turneju po Komonveltu, princeza Elizabeta je obaveštena o smrti oca tokom pauze u Keniji.

Postala je prva engleska vladarka koja je nasledila tron dok je bila u inostranstvu još od Džordža Prvog pre više od 200 godina.

Porodica se nadala da će nastaviti da živi u Klarens hausu, ali premijer Vinston Čerčil se protivio ovom planu.

I tako je Bakingemska palata ponovo postala Elizabetina londonska rezidencija, ali ovog puta sa sasvim drugačijim životom pred njom.

„Ona je napustila Englesku kao princeza, ali se vratila kao kraljica", kaže Dismor.

Sve fotografije zaštićene su autorskim pravima