Kratki programi studija: Pet stvari koje znamo i još pet koje ne znamo

Veronika Jurić diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali do posla će teško doći, pošto je, kaže, ponuda poslova za njenu struku slaba.

„Sociologija je dobra nauka, ali je studijski program zastareo i ne pruža dovoljno mogućnosti“, priča Jurić za BBC na srpskom.

Kako bi lakše došla do posla, spremna je na dodatne obuke i programe prekvalifikacije koje odgovaraju njenim interesovanjima, ali i onome što je traženo na tržištu rada.

Upravo je usklađivanje potreba ova dva tržišta – rada i obrazovanja – razlog za uvođenje novih kratkih programa studija.

Oni su predviđeni novim Zakonom o visokom obrazovanju, a neki detalji u vezi sa ovim novim kursevima utvrđeni su nedavno usvojenim pravilnikom.

Osnovna ideja je približavanje kompanija i obrazovnih instuticija, kako bi ljudi nakon završenih kurseva bili potpuno obučeni za određene poslove u firmama.

„Visokoškolske ustanove će tako po narudžbini krojiti studijske programe na osnovu potreba kompanije“, kaže za BBC na srpskom Hasan Hanić iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Iako su neki mediji preneli da će ovi kursevi donositi diplomu za nekoliko meseci, to i nije baš tako. Pravilnikom o organizaciji, sprovođenju, izdavanju sertifikata i postupku vođenja evidencije za kratke programe studija definisane su neke odredbe budućih programa, ali su određena pitanja ostala otvorena.

Evo šta za sada znamo, a i šta ćemo morati da sačekamo.

Pet stvari koje znamo o kratkim programima studija

1. Šta su?

Kratki programi studija osmišljeni su tako da povežu obrazovni sistem i tržište rada.

„To podrazumeva da fakulteti ponude tržištu kratke studijske programe i da ostvare bliži kontakt sa kompanijama.

„Ideja je da visokoškolske ustanove po narudžbini skroje studijske programe koji će obezbediti tačno određena znanja i veštine koje su potrebne za rad u određenim kompanijama“, priča za BBC na srpskom Hasan Hanić.

Onaj ko završi ovaj program imaće tačno određena znanja potrebna u tom trenutku određenoj kompaniji.

• Sezonski radnici: Hoće da rade, ali ne u Srbiji
• Stipendija koju niko ne želi
• Bez šlema i kanapa na gradilištima u Srbiji

„Fakultetu, kada dobije informaciju da nedostaju određeni profil, treba najmanje pet godina za akreditovanje određenog studijskog programa.

„Ovi kratki programi skratiće to vreme“, priča Hanić.

Oni su, kaže, na neki način i „prečica“ ka usklađivanju potreba tržišta i obrazovnog sistema.

2. Kome su namenjeni?

Kratke programe studija moći će da pohađaju svi koji žele da steknu dodatne veštine za određene poslove.

I kompanije će na njih moći da šalju zaposlene, za koje misle da treba da prođu dodatne obuke.

„Dešava se da ljudi posle završenih studija zvanično imaju određena znanja i kompetencije, a da ih, u stvari, nakon nekoliko godina studiranja uopšte nisu savladali. Zato poslodavci nemaju adekvatan kadar koji bi zaposlili“, priča Hanić.

Kaže da je uvođenje ovih programa način da se reši nesklad između tržišta rada i obrazovnog sistema i da se zadovolje potrebe poslodavaca za deficitarnim zanimanjima.

3. Ko će ih sprovodi?

Kratke studijske programe će moći da sprovodi svaka akreditovana visokoškolska ustanova u Srbiji, a moći će da ih pokrenu i kompanije.

„Svaka kompanija moći će da učestvuje u izradi kratkog studijskog programa i da prema zahtevima potrebnih poslova kreira sadržaj sa nastavnicima fakulteta ili visoke škole“, kaže Hanić.

Kompanije i fakulteti će, priča, potpisivati ugovore, a jedan od uslova će biti da zaposleni iz kompanija idu na obuke. Neke firme će biti u obavezi i da zaposle na ovaj način sertifikovane radnike.

„Zakon prvi put uvodi i nastavnike van radnog odnosa, što znači da će određene predmete predavati stručnjaci, ljudi iz prakse. Uslov je da imaju završene studije po starom programu ili master studije po novom programu.“

To će doprineti kvalitetu nastave.

4. Zvanje

Iako su mediji preneli da će novi programi donositi diplomu za nekoliko meseci, to baš i nije tako.

Na kraju programa polaznici neće dobijati diplomu, niti posebno zvanje, već će potvrda o uspešnom završetku biti sertifikat.

„Nacionalni sertifikat imaće i poseban dodatak kojim se detaljno opisuje koje predmete je kandidat pohađao, ko je izvodio nastavu, gde je bio na praksi“, priča Hanić.

Programi, kaže, neće biti akreditovani.

5. Koliko će trajati?

Ovde dolazimo do tačke koja će se ponoviti i na listi stvari koje ne znamo.

U zavisnosti od vrste programa, zavisiće i njegova dužina.

Pravilnikom je predviđeno da traje tri i 18 meseci i da nose od 30 do 60 bodova.

Trajanje programa će biti određivano na osnovu prirode programa i procenjenog vremena da se savlada.

„Na osnovu toga odrediće se koliko je sati potrebno da polaznici dobiju potrebna znanja i veštine.“

Pet stvari koje ne znamo o kratkim programima studija

1. Kada će početi?

Kada će programi tačno početi, za sada nije poznato.

Kako za BBC kaže Hanić, do kraja ove godine se očekuje da se naprave programi i da ih fakulteti ponude i sklope dogovore sa kompanijama.

Objašnjava da nije neophodno da oni počinju kao i uobičajeni studentski semestri – u oktobru, već će moći bilo kada u toku godine.

I to će opet zavisiti od same vrste programa i obuke.

2. Tačno trajanje programa

Iako se zna da će programi trajati minimalno tri, a maksimalno 18 meseci, ne zna se šta će koliko tačno trajati.

To sve zavisi ponovo od vrste programa, fakulteta, zahteva kompanija.

3. Cena

Pravilnikom nije predviđeno koliko će koštati ovi programi, a visinu školarine će određiva visokoškolske ustanove.

Školarinu će plaćati polaznici ili kompanije koje ih šalju na program.

„Budžetskog“ finansiranja u ovom slučaju neće biti.

4. Predmeti

Uvođenje novih programa je, prema Hanićevim rečima, na neki način uvođenje dualnog obrazovanja u visokoškolski sistem

Nastava će se odvijati kroz teoriju i praksu.

Koja će to teorija i koja praksa vidi, biće poznato tek kada se definišu konkretni programi i kursevi.

5. Visokoškolske ustanove

I na kraju dolazimo do još jedne delimično poznate stavke.

Mada je već rečeno da će programe moći da sprovode sve akreditovane visokoškolske ustanove, na spisak ustanova koje će se zaista uključiti u to, moraćemo da čekamo.

Neusklađenost potreba tržišta rada i obrazovnog sistema razlog je više za i dalje visoke stope nezaposlenosti u Srbiji.

Zastareli poslovi i studijski programi razlog su što je i među visokoobrazovanima visoka stopa nezaposlenosti.

Novi kursevi su jedan od načina da se ova neusklađenost prevaziđe što bezbolnije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk