Krediti u švajcarskim francima ujedinili Balkan – svi kao El Dorado

Ako vam dosad nije bilo jasno šta je problem sa ljudima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, to znači da niste jedan od njih.

U suprotnom ste ili bankar ili ste u dugovima i čekate neko rešenje.

U grupi onih koji su u dugovima je trgovac Predrag Batas iz Beograda.

Batas za BBC na srpskom kaže da je uzeo „čisto dinarski kredit u švajcarcima“ na 25 godina u iznosu od 3,66 miliona dinara.

Mesečna rata mu je na početku bila 17, a sad je skoro 40 hiljada dinara.

Ovakvih primera na Balkanu je mnogo. Povoljni zajmovi u popularno nazvanim švajcarcima bili su mamac za desetine hiljada porodica u regionu, sve dok kurs franka nije počeo da raste.

Građani Srbije koji su uzeli ove zajmove, osam dana su protestovali ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, tražeći jasan stav ove institucije o kreditima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio ih je u četvrtak i saopštio da je država spremna da razmotri kako da im pomogne da se dugovanja prebace na evro, nakon čega su oni privremeno prekinuli protest, prenosi agencija Beta.

• Pravda za Pavla – „apolitični“ tinejdžeri koji menjaju svet
• Tri meseca protesta, kordoni i blokade – šta dalje
• Dosta sa pritiscima, poručuju novinari u Hrvatskoj
• Da li će Balkan dočekati razgovore bez rominga

Balkanski problem

Predrag Batas, koji je kredit podigao da bi kupio stan, objašnjava da je u proteklih deset godina otplatio 3,4 miliona dinara, a da mu je dug u međuvremenu porastao na 5,2 miliona.

Kaže da je teško pobrojati sve posledice koje ovaj finansijski udar može da ima na ljude – razvode se parovi, ruše se porodice, zdravlje im je ugroženo.

„Doživeo sam u 45. godini infarkt, koji je bio posledica nagomilane sekiracije.

„Nisam bio ni u jednoj rizičnoj kategoriji – od zdravog čoveka, sad pijem šaku lekova“, kaže Batas.

Skok rate za kredit na isti način pogodio je sve na Balkanu, bez obzira na državne ili nacionalne podele.

Predsednik udruženja Švicarac iz Bosne i Hercegovine Kemal Duraković kaže za BBC da su i u toj državi ovi krediti građane učinili bespomoćnim.

„Nagledao sam se suza, nemoći, a i sahrana. Nepravda me pojede – onaj ko ima pare, može sve“, ističe Duraković.

Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije, Dejan Šoškić, kaže da je suština problema u tome što su se ljudi, kao i u drugim evropskim zemljama, zadužili u valuti u kojoj nemaju prihode.

„To je veliki rizik. Da ljudi primaju plate u francima ili da preduzeća imaju izvoz u toj valuti, oni ne bi imali problem“, kaže Šoškić za BBC.

Navodi poznatu bankarsku teoriju, koja kaže da, ako imate dve valute sa različitim kamatama (u ovom slučaju franak i evro), realno je očekivati da će u budućnosti rasti kurs one sa manjom kamatom.

„Svako ko je obrazovan da bude bankar trebalo bi da zna tu teoriju. Upravo to se desilo“.

Kako je sve počelo?

Pre desetak godina, građani su masovno uzimali kredite indeksirane u švajcarskim francima, jer su kamate bile povoljnije od onih vezanih za evre.

To indeksiranje znači da bi u oba slučaja građani dobijali dinare, ali je vrednost kredita obračunavana u jednoj ili drugoj valuti.

Uprkos činjenici da je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić 2007. upozoravao da uzimanje kredita vezanih za švajcarski franak nosi veći rizik, pomama za ovim zajmovima trajala je sve do svetske ekonomske krize.

Prema kursu Narodne banke Srbije, 28. marta 2007. franak je vredeo 50 dinara, a tačno 12 godina kasnije – 105 dinara.

U regionu se razlikuju samo rešenja koja su primenjena – u Hrvatskoj i Crnoj Gori doneti su zakoni kojim se ti krediti prebacuju u evro, a sudovi su poništili odredbe ugovora koje su građane obavezivale da vrednost rate fiksiraju za devize.

U Srbiji i Bosni i Hercegovini takvih zakona nema – postoje samo pojedinačne presude na nižim sudskim instancama.

Zašto građani protestuju ispred suda?

Predstavnici udruženja CHF Srbija, među kojima je bio i Batas, protestovali ispred Vrhovnog kasacionog suda tražeći da ovaj sud „donese stav o kreditima“.

„Naš protest nije usmeren ni protiv države, ni protiv vlasti, ni protiv zakona, koji su već utvrdili da su naši krediti nezakoniti. Naš osnovni problem je sudstvo koje ne radi svoj posao ili ga ne radi u razumnom roku“, kaže on.

Članovi Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, koji nisu učestvovali u protestu, kažu da je najveći problem nedostatak sistemskog rešenja – posebnog zakona ili bar „usklađivanje sudske prakse“.

Dejan Gavrilović, predstavnik ovog udruženja, ističe da su donete svega četiri pravosnažne presude u korist klijenata, a da ih je mnogo više u korist banaka i da to treba da podstakne Vrhovni kasacioni sud (VKS) da „konačno zauzme stav“.

Prema njegovim procenama takvih kredita je oko 20.000, dok agencija Beta prenosi podatak da ih je 16.800 u Srbiji.

Odgovornost građana

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović je u razgovoru za sajt Talas kaže da postoje dva načina da se ovaj problem reši.

„Jedan je da dužnici vrate sami kredit koji su uzeli, a drugi je da im ga mi vratimo – da se krediti dinarizuju, ili da se pretvore u kredite u evrima, ali po kamatnoj stopi od oko pet odsto (koja je važila za kredite u CHF) a ne po kamatnoj stopi od oko devet, koja je važila za kredite u evrima.

„U svakoj od ovih opcija, osim prve, njihov kredit bismo vratili mi – a ne oni“, rekla je Popović za Talas.

„Jedino ispravno rešenje je da ti ljudi svoje dugovanje plate sami. Uzeli su kredit koji je u tom trenutku bio daleko povoljniji od kredita u evrima. Ali, kao što dobitak od takvog rešenja pripada samo njima – i rizik pripada samo njima“.

Ovaj stav zauzeli su i neki građani na društvenim mrežama.

Zapitao se i zapitali se i drugi ljudi: broj u tim državama je višestruko veći nego u Srbiji, po par stotina hiljada kredita. A što da ne spasimo i ljude koji su uzeli kreidte u evrima na početku sa kamatama i 7%+? Što su oni gori od "švajcaraca"?

— Bojan Klačar (@BojanKlacar) March 28, 2019

Nisu bankari napravili štetu, bar ne sami.
Pritom ako su bankari pozajmljivali chf ili hedgovali u chf, i njima su se ti krediti obili o glavu gotovo jednako kao klijentima.
Ja se prvi ne bi složio s tim da poreski obveznici preuzmu teret tih kredita.

— Mita (@dmisic) March 28, 2019

Banka te informiše putem ugovora. Niko te ne tera da ga potpišeš tad u banci. Prvih 6-7 god, "Švajcarci" su bili u dobitku u odnosu na one koji su podizali u EUR. To je činjenica. I tad se niko nije bunio. Ni oni ni mi koji smo imali veće kamate jer nam je Eur. Što?

— Nebojša Đenić Đenka (@enka59710268) March 27, 2019

Banke ili država

Predsednik Vučić je tokom posete demonstrantima rekao da ne treba da imaju iluzije da će sav teret ovog problema da preuzmu banke.

„Spremni smo da pregovaramo sa bankama da, ako sud donese odluku, banke plate 60 ili 70 odsto a da mi pomognemo sa 20 ili 30 odsto da bi se banke umilile da na određeni način pomognu.

„Jer nije fer da neko plati toliki novac a ostane bez svega“, rekao je Vučić, dodajući da bi to državu koštalo oko 120 miliona evra.

Narodna banka Srbije je u januaru 2015. godine bankama predložila četiri modela koji bi omogućili lakšu otplatu rata i sve banke koje su imale te kredite ponudile su ih korisnicima.

Kreditno zaduženi Batas za te mere NBS kaže da su bile vrlo nepovoljne.

„To je kao da ste bolesni od neizlečive bolesti, a neko vam da lek – ne za izlečenje, već da živite tri meseca duže – samo produžava agoniju“.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković 2018. godine izjavila je da su te mere imale efekta, jer je „iznos tih kredita smanjen“.

„NBS je pre toga više puta upozoravala na rizičnost zaduživanja u švajcarskim francima, međutim, pri donošenju odluka o njihovom uzimanju građani su se rukovodili interesom, odnosno znatno nižom kamatnom stopom“, rekla je Tabaković u intervjuu za nedeljnik Ekspres.

Treća strana u ovom prebacivanju odgovornosti, Udruženje banaka Srbije nije odgovorilo na pitanja BBC-ja na srpskom.

Šoškić: Odgovornost je na bankama i NBS

Ekonomista Šoškić ističe da su sada građani svesni koliko su krediti u švajcarcima bili rizični.

„To je opasnost za finansijski sistem, koja je mogla da se predvidi i tu nema ničega što se nije dešavalo u drugim zemljama ranije. Zato to nije smelo da se dopusti“, dodaje.

„Banke su morale znati da, ako odobravaju te kredite, dugoročno oni mogu da im se vrate kao problematični“, ističe Šoškić.

Na pitanje da li su građani bili lakomi ili lakoverni, ima konkretan odgovor.

„Ne krivim građane što ne znaju šta je valutni rizik, krivim pre svega bankare, ako ih nisu upoznali sa tim rizicima i krivim Narodnu banku što nije sprečila takvu kreditnu ekspanziju, jer je to mogla da uradi“.

Kaže da je Narodna banka ukinula kreditiranje u francima 2011. godine, dok je on bio guverner. Iste godine Skupština Srbije je usvojila Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se bankama nalaže da u potpunosti upoznaju dužnike sa svim rizicima.

„Da je to urađeno tri godine ranije, ne bismo imali ovu sitauciju“.

Postojali su, tvrdi, različiti instrumenti da NBS oteža kreditiranje u švajcarskim grancima – tako što bi ih učinila skupljim za poslovne banke ili da administrativno zabrani to kao štetnu aktivnost.

„Koliko god taj potez možda bio nepopularan, posao NBS je da to radi, zato je važno da ta institucija bude nezavisna od političkih uticaja“.

Kako je u drugim zemljama?

Da su se mnogi od 11.400 koliko ih je uzelo ove kredite u BiH osećali očajno, potvrđuje Kemal Duraković.

On tvrdi da se tamo dogodio 31 slučaj suicida među osobama koje nisu mogle da isplate kredite u švajcarcima.

„Uporno tražimo da se ovde donese zakonsko rešenje. U oba doma u Federaciji BiH usvojen je nacrt tog zakona, ali kad se dođe do predloga zakona, sednice se prekidaju“.

U međuvremenu broj kredita se, ipak, smanjio. Sarajevska „Adiko banka“, nekadašnja „Hipo“, saopštila je da je do januara 2018. godine 92 odsto tih kredita bilo rešeno.

„Adiko banka“ je davala kredite u švajcarskim francima i u Crnoj Gori i bilo ih je više od 700, kaže za BBC advokat Dragomir Ćalasan iz Nikšića.

On ispred Centra za zaštitu potrošača na sudu zastupa 350 građana sa ovim kreditima – 280 je podnelo zajedničku tužbu, a 70 pojedinačne i zadovoljan je njihovim tokom.

„U masovnom sudskom slučaju, njih oko sto je već regulisalo svoj status i smanjen im je dug u proseku od 30 do 70 odsto, a i ove pojedinačne idu dosta dobro, smanjuju se iznosi od 30 do 50 odsto“, ističe Ćalasan.

Farmaceutska tehničarka Sandra Biondić Brkić iz Slavonskog Broda uzela je 2007. kredit od 200.000 franaka na 30 godina.

Rata joj je sa početnih oko 600 evra u međuvremenu porasla na 1.300, ali ga ona uredno isplaćuje.

„Niko ne može da izračuna koliko još treba da ga isplatim“.

Mimo njenog znanja, banka joj je „otkazala kredit“, što znači da ga je kao problematičan prodala drugom osiguravajućem društvu.

„Dve godine sam plaćala rate, a da nisam znala da je banka moj kredit proglasila nenaplativim. Zato sam posle tužila i banku i osiguravajuću kuću“, kaže Brkić za BBC, koja još čeka pravosnažne presude za to.

Ističe da u Hrvatskoj ima i agencija koje se bave kupovinom takvih kredita – one posle zovu klijente i psihološki ih pritiskaju da plate.

„Niko ne zna ko zaista stoji iza tih firmi, formalno su iz inostranstva, ali postoje indicije da su oni svi povezani – balkanske zemlje su za njih El Dorado“, zaključuje.

Kako su jedni uspeli, a drugi ne?

Borbu oko švajcaraca u Hrvatskoj, između ostalih, vodi udruženje Franak već osam godina.

Njihov pravnik Goran Aleksić ističe da su napravili dva značajna pomaka do danas.

Zakonom o konverziji preostale glavnice su, kaže, smanjene za 30 odsto, a pretvorene su u evre.

„Taj zakon se odnosio na 55 hiljada ljudi, koji do 2016. nisu otplatili kredite“, ističe Aleksić za BBC.

Tokom 2014. i 2018. dobili su pravosnažne presude kojima je ustanovljeno da su banke ugovarala nepoštene kamatne stope za kredite u švajcarcima.

„To je kolektivna presuda i odnosi se na sve zadužene, koji sad privatnim tužbama mogu naplatiti svoja potraživanja“, poziva Aleksić.

Ocenjuje da bi to u zbiru moglo biti preko milijardu evra, ali da odziv građana nije masovan

„Svega 10 odsto ljudi je pokrenulo tužbe. Ima vremena još za dobijanje novca, zastara nastupa tek za pet godina.“

U Hrvatskoj je bilo ubedljivo najviše ovih kredita u celom regionu – 125 hiljada.

U odnosu na ostale zemlje regiona, oni su, po oceni upućenih, najdalje odmakli u rešavanju tih problema.

„Ovde je dobar broj građana i blokiran – ko nema da plati nekoliko rata, agencija Fina, nekadašnji SDK mu blokira primanja. Ako smo mi svetli primer, kako li je ljudima u Srbiji“, pita se Brkić.

Iz udruženja Franak navode da se 2015. pred donošenje Zakona o konverziji u Hrvatskoj poklopilo nekoliko faktora – kurs je „odleteo u nebo“, bila je izborna godina, a samo na jednom protestu u Zagrebu, aprila te godine, okupilo se 20 hiljada ljudi.

Splet političkih okolnosti pomogao je da se donese i zakon u Crnoj Gori. Ćalasan smatra da je upravo donošenje u ovog akta u crnogorskom parlamentu najveći uspeh njegove advokatske kancelarije.

„Nismo imali podršku Centralne banke. Opozicija nas je podržala, ali je presudno bilo nekoliko glasova poslanika vladajuće koalicije koji su imali kredite u švajcarcima“, tvrdi Ćalasan.

Kakva je evropska praksa?

Evropske zemlje na različite načine rešile su ova pitanja.

Sud pravde Evropske Unije u Luksemburgu je, na zahtev suda u Rumuniji, u septembru 2017. godine presudio da krediti u švajcarskim francima imaju nepoštene odredbe, jer su banke bile dužne da potrošače obaveste o ekonomskim posledicama i rizicima koje oni nose, ali da to nisu učinile.

Premijerka Ana Brnabić istakla je tada da Srbija, po pitanju kredita u švajcarskim francima, čeka odluke svojih sudova.

Gavrilović iz Efektive očekuje da domaćim sudovima ovaj stav Evropskog suda bude podsticaj, podsećajući da Srbija, zbog puta ka EU, treba da uskladi sudsku praksu s evropskom.

„Najveći problem je što banke usred sudskog postupka aktiviraju hipoteke i prodaju naše stanove, tražimo da se to promeni. Dok mi 10 ili 15 godina sačekamo na presudu, bez nekretnine – sve i da na kraju dobijemo spor, naš život je upropašćen“, zaključuje Batas.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk