Kriminal, zatvori i Latinska Amerika: U krcatim zatvorima nasilje izmiče kontroli

Oktobarski masakr zatvorenika u Ekvadoru — u kom je stradalo najmanje 119 osoba — još jednom je pokrenuo pitanje prenaseljenosti zatvora.

Mnogi eksperti za to delom krive ekvadorsku stopu zatvorske naseljenosti od 133 odsto - ili, drugačije rečeno, 133 zatvorenika koji zauzimaju prostor namenjen za njih 100.

U 52 zatvora u Ekvadoru smešteno je više od 39.000 zatvorenika - oko 10.000 više nego što ima slobodnih mesta, prema zvaničnim ciframa.

Masakr u zatvoru u Gvajakvilu bio je treći te vrste zabeležen u ekvadorskim zatvorima 2021. godine.

• Ima li slobode posle zatvora
• Da li je ljubav jača od straha - zašto se raspadaju brakovi političkih zatvorenika
• Mučenja, smrti i druge mračne tajne ruskih zatvora

U februaru ih je posle masakra stradalo 79, a u julu je u još jednom umrlo 22.

Međutim, Ekvador nije ni među „top 10" latinoameričkih i karipskih zemalja sa prenaseljenim zatvorima.

On se nalazi na 18. mestu liste Svetske zatvorske statistike (VPB), koju sastavlja britanski Istraživački institut za krivičnu i pravosudnu politiku (ICPR).

Da biste stekli jasniju sliku o razmerama ovog problema, vredi napomenuti da samo jedna južnoamerička država nema prenaseljene zatvore: Surinam, u kom je ispunjeno 75,2 odsto zatvorskih mesta.

Na drugom mestu je Čile, sa stopom naseljenosti od 100.4 odsto - drugim rečima, 0,4 odsto iznad kapaciteta.

Slično je i u Centralnoj Americi: samo Belize nema prenaseljene zatvore, sa stopom od svega 49,8 odsto. Meksiko je malo iznad kapaciteta, sa stopom od 101,8 odsto.

I tako, ogromna većina latinoameričkih zemalja premašuje pun kapacitet zatvora, sa regionalnom prosečnom naseljenošću zatvora od 160 odsto.

U nekim zemljama stopa naseljenosti je dva, tri ili četiri puta iznad kapaciteta.

• „Rekli su mi da ću umreti u ruskom zatvoru, vrlo brzo"
• Čudesno bekstvo iz Alkatraza iznenađuje i posle skoro 60 godina
• Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima

Najgorih šest

Postoji šest zemalja u kojima je broj zatvorenika dva, tri ili čak četiri puta veći od broja dostupnih mesta.

Te zemlje se prostiru širom čitavog regiona.

Ubedljivo najgora je Haiti.

To je najsiromašnija zemlja u Amerikama, sa stopom naseljenosti zatvora od 454,4 odsto - ili 4,5 puta više od kapaciteta.

Sledeća je Gvatemala, koja ima tri puta više zatvorenika nego što njen sistem može da istrpi, sa naseljenošću zatvora od 367,2 odsto. Sledeća je Bolivija sa 269,9 odsto.

Ove tri zemlje nalaze se među deset sa najnaseljenijim zatvorima na svetu.

Grenada (233,8 odsto), Peru (223,6 odsto) i Honduras (204,5 odsto) kompletiraju ovu tabelu za latinoameričke i karipske zemlje, sa više od dvostruko više zatvorenika nego zatvorskih mesta.

Brazil, koji se na ovoj tabeli nalazi na 12. mestu, ima stopu naseljenosti zatvora od 146,8 odsto.

Ova zemlja ima treću najveću zatvorsku populaciju na svetu, sa 773.000 ljudi u zatvorima, prema zvaničnim podacima vlade.

Ispred nje su samo SAD i Rusija.

Ali zašto ove zemlje, a Latinska Amerika posebno, imaju toliku prenaseljenost zatvora?

• Greškom osuđeni Amerikanci posle 36 godina pušteni na slobodu
• Tražio da ga puste jer je „odslužio doživotnu robiju“

Odsustvo hapšenja

Pretpostavili biste da ovaj problem postoji zato što ima premalo zatvora.

I bili biste samo delimično u pravu.

Broj zatvorenika je rastao mnogo brže nego broj zatvorskih ćelija.

Ali stručnjaci kažu da gradnja novih zatvora ne bi rešila problem prenaseljenosti.

„Znamo da što se više zatvora izgradi, to su oni naseljeniji", kaže Saša Dark, predavač kriminologije na britanskom Univerzitetu u Vestminsteru, koji se specijalizovao za latinoameričke zatvorske sisteme.

Dark ističe da se zatvorska populacija u regionu skoro utrostručila od 2000. godine i Latinsku Ameriku naziva „novom zonom masovnog zatvaranja".

„Prestići će i Severnu Ameriku", kaže on, govoreći o regionu sa najviše zatvorenika na svetu, ali bez prevelikih problema sa prenaseljenošću, uprkos ogromnom broju zatvorenika.

Danas SAD imaju najveću zatvorsku populaciju na Zemlji, i po ukupnom broju populacije (više od dva miliona), i po stopi zatvorenika na 100.000 stanovnika (629 zatvorenika na njih 100.000).

U Brazilu, na primer, ova stopa je 322 zatvorenika na 100.000 ljudi.

U američkim zatvorima ima više ljudi nego u latinoameričkim i karipskim zemljama sve zajedno.

Ali Dark ističe da su SAD ovaj stepen od 2 miliona zatvorenika dostigli pre dve decenije, a od tada taj broj nije rastao.

U istom periodu, u Latinskoj Americi je broj zatvorenika skočio sa 650.000 na 1,7 miliona.

Izveštaj ICPR-a pokazuje da je između 2000. i 2018. godine svetska zatvorska populacija narasla za 24 odsto u skladu sa rastom opšte populacije.

Ali u Južnoj Americi taj rast je bio neverovatnih 170 odsto.

Zašto?

Sudski problem

„Glavni problem je u krivičnom pravosudnom sistemu, a ne u zatvorskim sistemu, koji ne odlučuje ko će biti uhapšen", kaže Cezar Munjoz, viši istraživač Hjuman rajts voča (HRV) za Latinsku Ameriku.

Munjoz ističe dva konkretna nedostatka krivičnog pravosudnog sistema: sporost i „preteranu upotrebu pretpretresnog pritvora".

Cifre VPB-a najbolje ilustruju ovaj poslednji podatak: na Haitiju, na primer, 81,9 odsto zatvorenika boravi u zatvoru bez prethodnog suđenja.

U Paragvaju je taj broj 71,7 odsto.

U Boliviji, 65 odsto. A u Brazilu, suđenje još nije imalo oko 40 odsto zatvorenika.

U proseku je u Južnoj Americi bez presude zatvoreno više od 40 odsto zatvorenika.

U Centralnoj Americi taj prosek je 35 odsto.

A sudski postupak može da potraje godinama - još jedan razlog zašto se pune zatvori

Politika prema drogama

Ali na sve to treba dodati još jedan skorašnji fenomen.

„Danas je jedan od najvećih razloga za boravak u zatvoru prodaja droge", kaže Dark.

„Većina uhapšenih nisu veliki dileri, već mladi ljudi koji su posrednici između onih koji prodaju i onih koji kupuju drogu", kaže on.

„U Latinskoj Americi, svako ko prodaje drogu naziva se dilerom, ali u Evropi to ime nose samo oni na vrhu trgovačke hijerarhije."

Britanski akademik ističe da, u Velikoj Britaniji, maloprodaja droge - koja se naziva i mikro-trafikingom - nije kažnjiva zatvorom.

Stoga je „zatvorska populacija u Latinskoj Americi mnogo mlađa od one u Evropi".

Kao i Munjoz, Dark veruje da je ova politika protiv droge ne samo neefikasna, već i da ima potpuno suprotan efekat.

„Na tržištu ponude i potražnje, uvek će se naći neko drugi spreman da prodaje", kaže on.

„Kontraproduktivno je puniti zatvore ljudima koji prodaju male količine droge na ulicama", kaže Munjoz iz organizacija Hjuman Rajts Voč.

Problem sa bandama

U knjizi Zatvori i kriminal u Latinskoj Americi, objavljenoj ove godine, Gustavo Fondevila i Marselo Bergman ističu da su zatvori od „instrumenata za onemogućavanje, odvraćanje i rehabilitaciju postali podstrekači nasilja i kriminaliteta".

Sukobi između kriminalnih grupa koje kontrolišu zatvore doveli su do maskara u nekoliko zemalja u regionu, kao što su Peru i Venecuela.

U brazilskom zatvoru Alkakuz, u državi Rio Grande Do Norte, na primer, ubijeno je 26 zatvorenika tokom sukoba 2017. godine između dve bande, među kojima je i PCC (Prva komanda prestonice).

U Manausu je iste godine u borbama između grupa ubijeno 56 zatvorenika.

Neredi

Brazil je 1992. godine doživeo svoj najveći zatvorski masakr, u Karandiru, u Sao Paulu, kad je ubijeno 111 zatvorenika tokom upada vojske koja je želela da uguši pobunu.

Stručnjaci upozoravaju da tesno naseljeni zatvori igraju ključnu ulogu u sticanju moći bandi.

„Prenaseljenost zatvora podstiče rast kriminalnih mreža zato što je tamo manja kontrola države", kaže Munjoz.

On daje primer za to: „Ako imate ćeliju pravljenu da primi pet zatvorenika, ali ona ima 30, čuvari ne mogu da kontrolišu mesto. I zato prenaseljenost podstiče rast kriminalnih grupa."

„Zatvori su veoma važan element ovih mreža, zato što oni postaju regrutni centri", dodaje on.

„Štaviše, u regionu imamo mnoge slučajeve kriminalnih grupa koje su oformljene upravo u zatvoru, a potom nastavile ilegalne poslove izvan njega", ističe Munjoz.

On kao primer navodi PCC, najveću kriminalnu organizaciju u Brazilu.

Dark kaže da su u mnogim zemljama zatvorskim vlastima „potrebne bande da bi omogućile normalno funkcionisanje zatvora".

„Na nekim mestima, ove bande čak dobijaju zaduženje od zatvorskog sistema da održavaju red", kaže on.

On to naziva „koupravljanjem".

„Kad ne obezbedite dovoljno resursa za kazneni sistem i ne raspolažete neophodnim brojem osoblja, sasvim je prirodno da ljudi koji tamo rade i koji upravljaju zatvorom zatraže saradnju od zatvorenika", objašnjava on.

Rešenje

Šta je, dakle, rešenje da bi se izbegao ovaj začarani krug?

„Moramo da ulažemo u prevenciju zločina umesto da reagujemo na kriminal kad se desi", predlaže Munjoz.

„Ta promena mentaliteta bila bi od fundamentalnog značaja za Latinsku Ameriku."

Pogledajte video o čoveku koji je nevin proveo 26 godina u zatvoru

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]