LGBT i Srbija: Beogradski Prajd prošao mirno, učesnici tražili usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama
Oko hiljadu učesnika Parade ponosa održane uz slogan „Ljubav je zakon" prošetalo je centralnim beogradskim ulicama zahtevajući od nadležnih u Srbiji da usvoje Zakon o istopolnim zajednicama.
Šetnja, koja je počela i završila se u beogradskom parku Manjež, protekla je bez incidenata, a manifestaciju je obezbeđivao veliki broj policajaca.
„Od Skupštine tražimo da se ne foliraju, da dignu ruke i da usvoje Zakon. Od predsednika tražimo da ga potpiše, jer je zakon u skladu sa Ustavom", rekao je Goran Miletić iz organizacije Beograd Prajda 2021.
Okupljeni u centru Beograda želeli su i da ukažu da pripadnici LGBT populacije i dalje nemaju ravnopravan tretman u srpskom društvu.
„Mislim da su LGBT osobe ekstremno ugrožene u našem društvu. Bitno je da se borimo za naša prava, budemo vidljivi i da se ne sakrivamo. Svake godine je sve bolje, vidimo pomake koliko god da su spori", rekla je za BBC na srpskom jedna od učenica Prajda, Novosađanka Laura.
Istovremeno se u centru Beograda, na Trgu republike, održao „Antiglobalistički skup" na kojem se demonstriralo protiv kovid mera u Srbiji, ali i protiv održavanja Prajda.
- Prvi Prajd u Beogradu: „Bolan i traumatičan simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji"
- Iza duge: Vodič kroz LGBT zastave
- LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
'Srbija i dalje homofobična'
Uoči šetnje, Marko Mihailović iz organizacije beogradskog Prajda poručio je da je ovogodišnji slogan manifestacije „Ljubav je zakon" jer je usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama glavni zahtev Prajda.
„Ključni zahtevi se nisu promenili od 2001. kada je održan prvi Prajd, jer naši zahtevi nisu usvojeni", rekao je Mihailović.
On je dodao da je uspeh Prajda to što se LGBTI+ zajednica osnažila i što je vidljivija.
Ipak, Srbija je i dalje homofobična i pripadnici LGBT poopulacije i dalje se svakodnevno suočavaju sa brojnim problemima, tvrdi on.
Šta su rekli učesnici i učesnice šetnje?
Za Beograđanku Elu Zeković, ovo je bilo treće učešće na Prajdu i ona je istakla da je važno da svako ima pravo na ljubav.
„Tu sam da pružim podršku i da izađem za sve one koji danas to ne mogu, koji nemaju podršku okoline. Svako treba da ima pravo da voli koga hoće i da ga država prizna".
Među učesnicima Prajda bilo je i onih iz inostranstva.
„Ovde sam zato što sam gej, ponosan sam na to i želim da proslavim ovaj dan sa drugim pripadnicima LGBT zajednice. Nemamo Prajd u Turskoj, zabranjen je 2015", objasnio je Levant za Istanbula za BBC na srpskom.
Da li je bio neko od zvaničnika?
Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je prethodnih godina učestvovala u Paradama ponosa, ove godine se nije pojavila u šetnji beogradskim ulicama.
Kako je list Danas nezvanično saznao, premijerka je obavestila organizatore Prajda da je ove godine sprečena da dođe jer je službeno van zemlje.
Goran Miletić iz organizacije Parade ponose potvrdio je da je Brnabić poslala obaveštenje o sprečenosti.
U današnjoj šetnji učestvovali su Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri.
Kuma Nataša Bekvalac: Trudiću se da budem dostojna titule
Na početku Prajda ovogodišnja kuma manifestacije, pevačica Nataša Bekvalac rekla je da nije tu kao podrška LGBT populaciji, već kao deo nje.
„Velika mi je čast i ogromno zadovoljstvo što sam ovogodišnja kuma Prajda.
Sem što mi je čast i zadovoljstvo, na meni je i velika odgovornost i trudiću se da budem dostojna ove predivne titule", rekla je Bekvalac.
Kovid mere na Prajdu
Ovogodišnja manifestacija održana je uz određene uslove zbog pandemije korona virusa.
Svi učesnici i učesnice Prajda bili su u obavezi da redarima na ulazu pokažu zeleni kovid sertifikat o vakcinaciji, ili potvrdu o negativnom antigenskom testu ne starijem od 48 sati ili PCR testu ne starijem od 72 sata.
Za učešće o povorci bila je dovoljna i potvrda o preležanom virusu ne starija o šest meseci.
Ko nije ispunjavao jedan od ova tri uslova, mogao je na licu mesta da se podvrgne antigenskom testu.
'Antiglobalistički skup'
Istovremeno se u centru Beograda, na Trgu republike, održao protest pristalica desničarskih organizacija pod nazivom Antiglobalistički skup.
Na tom protestu, usmerenom kovid propusnica u Srbiji, mogle su se čuti uvrede na račun LGBTI+ osoba i zapaljena je zastava duginih boja.
Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović je povodom Parade ponosa rekao da zagovornici toga žele da postanu „država u državi".
„Niko se ne meša u njihovu privatnost ali oni su počeli da se mešaju u našu privatnost da tradicionalnoj Srbiji nameću nama strane vrednosti
Učesnici protesta krenuli su u šetnju ka Predsedništvu Srbije, ali ih je zaustavila policija zbog čega su skandirali protiv predsednika države Aleksandra Vučića.
Ispred učesnika protesta je bio kordon policije u opremi za razbijanje demonstracija, koja je postavila i ogradu.
Nakon kratkog zastanka antiglobalisti su nastavili šetnju.
Šta se dešava sa Zakonom o istopolnim zajednicama?
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je početkom aprila 2021. uputilo nacrt ovog zakona svim ministarstvima.
Prema Nacrtu, ovaj pravni akt neće priznati istopolni brak, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.
Zakon bi istopolnim parovima dozvolio registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju.
Neka od njih su pravo na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.
Prema proceduri, zakon bi trebalo da usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije, ali bez potpisa predsednika Republike zakon ne može da stupi na snagu.
U maju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne bi mogao da potpiše zakon jer je „obavezan da štiti Ustav" koji, kako je rekao, „upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene".
Istorijat Prajda u Srbiji
Prvi Prajd u Beogradu 2001. godine nasilno su prekinuli pripadnici desničarskih i huliganskih grupa.
Posle devet godina, Prajd je održan 2010. uz veliku zaštitu bezbednosnih snaga.
U uličnim sukobima sa huliganima, povređen je veći broj policajaca i pričinjena je materijalna značajna materijalna šteta u Beogradu.
Prva Parada ponosa bez većih incidenata održana je 2014. godine, a tako je bilo i godinama posle.
Zbog pandemije korona virusa, prošle godine je cela Nedelja ponosa održana u virtuelnom formatu.
Pogledajte video o tradicionalnoj piti sa Balkana u duginim bojama
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
4. 12. 2024.
Spomenik nenasilju sa Temu-a.
Sitni Lopov Čitalac