LGBT+ i književnost: Kvir poezija u Srbiji, pesme o hrabrosti i strahu

Reči oslobađaju, a u poetskom svetu Đorđa Simića, svi bi želeli da budu slobodni.

Dobri momci od pritiska da postanu „sjajni zetovi", rodni grad od „ljubopitljivih suseda", a ruke zaljubljenih koji šetaju ulicom od onih koji su „spremni da ih napadnu".

Đorđe je kvir pesnik, autor literature koja istražuje LGBT+ teme, junake i simboliku.

Njegove pesme govore o ljubavi, porodici, strahovima. gradu i dokolici, ali i o iskustvu kvir ljudi u Srbiji.

„To iskustvo uvek ide sa koferom punim predrasuda, unutrašnjeg srama i transgeneracijskih trauma. Malo li je?", kaže Simić za BBC na srpskom.

• „Leptirići": Strip poljubac dvojice tinejdžera koji je uzburkao emocije u Srbiji
• Između dve vatre: Život religioznih LGBT+ ljudi na Balkanu
• Zašto deklarisanje kao gej može da potraje čitav život

Poeziju je počeo da piše pre desetak godina kao dnevnik, koji je tada bezuspešno pokušavao da vodi.

Dnevnik nije opstao, ali je pisanje poezije postalo „potreba i poseban vid terapije".

Problemi otkrivanja sopstvene seksualnosti zajednici, menjanja odnosa sa porodicom, gde se često nailazi na osude, a nekad na prihvatanje, jesu neke od osnovnih tema ove književnosti, objašnjava Igor Perišić sa Instituta za književnost i umetnost.

LGBT+ identitet ne mora jasno da bude suprotstavljen ostalim, poput religijskog ili nacionalnog, kaže.

Zato ova književnost tematizuje „mnogo šire društveno polje", objašnjava Perišić, autor monografije Srpski (o)kvir: Prilozi za čitanje srpske književnosti u svetlu kvir teorija, za BBC na srpskom.

Inspiracija za poeziju - u poeziji

Đorđe se dugo nije osmelio da stihove podeli sa nekim.

„Ipak, zahvaljujući ljudima koji su ih čitali i njihovoj upornosti, te pesme su postale deo moje prve objavljene zbirke Pitomi vulkan", priseća se.

Hrabrost i strah ga inspirišu, kao i „želja da se nepoznato razume, da se nauči ili bar sasluša".

„Inspiriše me poezija, mladi ljudi koji pišu smelije i glasnije od mene i generacija pre moje.

„Bitno mi je da sam deo skupine autora i autorki koji vlastitom poezijom daju glas marginalizovanoj zajednici u društvu koje im često uskraćuje vidljivost", smatra mladi pesnik.

Kvir literatura u Srbiji polako nalazi mesto na tržištu, objašnjava Igor Perišić.

Često je marginalizovana, kao i oni koji je stvaraju.

Iskustvo iza književne scene pokazuje da ima mnogo autocenzure, naročito među mlađim autorima, smatra kritičarka Katarina Kostić.

„Oni često ne žele da ih prva knjiga odredi kao kvir pisce, jer se boje kako će iz te pozicije preći u glavni tok književnosti", kaže za BBC na srpskom.

Od rodoljubive do kvir poezije

Valerian Savić često piše poeziju i dnevničke zapise, a na radionice pisanja i recitovanja odlazi „od kad zna za sebe".

„Moje prve pesme bile su rodoljubive, jedna se čak zvala Oj, Srbijo moja krasna", kaže za BBC na srpskom.

Tokom tinejdžerskih dana, poetski jezik je postao mesto za „preispitivanje seksualnosti i nebinarnosti", a romantična i sentimentalna poezija Valerijanov način da opiše svet i sebe.

„Uvek mi je odgovarao nežniji literarni izraz, često su mi tokom recitovanja na školskim priredbama zamerali ženstven nastup i odabir pesama", priseća se.

Organizuje i kvir čitalački klub koji je „mesto za deljenje sadržaja, ali i razumevanje".

„Mnogi koji dolaze na javna čitanja poezije i poetske radionice još se nisu autovali (otkrili seksualnost), pa smo želeli da to bude prostor ispunjen razumevanjem, u kojem književnost može da ima njenu primarnu ulogu - da leči rečima", kaže uz osmeh.

Težak put do izdavača

Svet književnosti postao je utočište i za Niks Božović, nebinarnu osobu iz Beograda.

„U oktobru 2021. godine provela sam ceo mesec u bolnici i imala mnogo vremena za čitanje, iz kog je kasnije proistekla želja za pisanjem", kaže Božović za BBC na srpskom

Dodaje i da joj je uvek bilo komplikovano da razume druge ljude i svet oko sebe, pa je zato „našla dom u poeziji".

Ipak, bilo joj je teško da objavi prvu knjigu.

Često književnost sa LGBT tematikom ne pronalazi put do izdavača spremnih da izađu u susret marginalizovanim pesnicima, smatra Božović.

Čak se i u prikazima čitalaca na društvenim mrežama kvir motivi kriju iza eufemizama poput „lične sudbine", „borbe s očekivanjima porodice", „novih saznanja o sebi", ukazuje Katarina Kostić.

Ali kada je centralna tema knjige kvir iskustvo, onda je „hrabra", „razbija predrasude", „tera na razmišljanje", i sve uopšteno i u krug, s dobrom namerom da se privuku i čitaoci koje bi jasna definicija u prikazu odbila, objašnjava.

Igor Perišić kaže da postoji „mala, ali ne sasvim zapostavljena književna scena".

„Ova literatura pripada margini i često nije deo književnosti u širem smislu.

„Manje i srednje izdavačke kuće posluju poprilično zadovoljavajuće i kod njih se mogu pronaći primeri kvir književosti", ocenjuje on.

Konkurs za književnu nagradu „Leposava Mijušković", nazvanu po srpskoj spisateljici iz 19. veka u čijim radovima ima LGBT+ motiva, i povremeni festivali i večeri poezije, polako utabavaju put koji vodi sa margine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Počeci

Prvi nagoveštaji kvir književnosti sežu do jednog od prvih zabeleženih tekstova - Epa o Gilgamešu, junaku koji je pokušavao da pobedi smrt, ako se istorija ove umetnosti posmatra u „širem smislu".

„Odnos Gilgameša i njegovog prijatelja Enkidua ima elemenata homoerotike, a u spisima antičkog filozofa Platona naziru se prikazi homoseksualnosti, koja je u Staroj Grčkoj shvatana kao prirodan deo muške seksualnosti", kaže Perišić.

U užem smislu, kvir literatura u svetu postoji od kad i svest o ovim identitetima, od druge polovine 20. veka, i upola od toga u Srbiji, objašnjava.

Ali ako bismo je posmatrali kao literaturu o drugačijim seksualnim identitetima, onda se kvir teme u književnosti u Srbiji pojavljuju još od 19. veka, ukazuje on.

Najviše ih je u realizmu, koji je nastojao da prikaže ono što vidi u svetu i društvu bez osude ili ulepšavanja.

Jedan od takvih junaka je Šamika iz romana Večiti mladoženja Jakova Ignjatovića.

„Priča o feminiziranom junaku koji se nije oženio, ali je stalno u ženskom društvu, nije ni teorijski ni aktivistički osvešćena, shodno vremenu u kom je nastala.

„Ipak, pripada jednom slobodnijem razvoju kvir književnosti u Srbiji", smatra Perišić.

Na samom početku romana Zona Zamfirova Stevana Sremca, u gužvi i žamoru, javlja se i komični lik tetke Doke, prerušene u muškarca.

„Ona mora da bude maskirano muško, kako bi kasnije do izražaja došla njena rodno-transgresivna uloga koja je ovom početnom mimikrijom uveliko već nagoveštena", kaže Perišić.

U prvoj polovini 20. veka objavljen je i putopisni roman Afrika Rastka Petrovića u kojem se „pažljivo, seksualno nezainteresovano, ali erotski prikazuju naga tela afričkih muškaraca".

Pomoću kvir teorije mogao bi da se čitati i roman Gospođica Ive Andrića, smatra Perišić.

Glavna junakinja posle očeve smrti preuzima brigu o domaćinstvu i novcu, opsesivno štedeći i potiskujući sopstvenu seksualnost.

„Drugačiji pristup tradicionalnim književnim tekstovima otvara nove prostore za tumačenje", zaključuje Perišić.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]