Lider makedonske opozicije za BBC na srpskom: Ni podrška dogovoru, ni bojkot referenduma

Dok se Makedonija bude spremala da na referendumu 30. septembra donese odluku o svom novom imenu, lider njene opozicije proslaviće 41. rođendan uz skromne želje.

„Da provedem vreme s porodicom i uradim nešto za Makedoniju - jer je ona iznad svega", kaže u razgovoru za BBC na srpskom predsednik opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski.

Stranka koja ima najviše poslanika u makedonskom parlamentu, ali je ostala u opoziciji, odabrala je da građanima prepusti odluku kako će se ponašati u danu glasanja.

„Iskoristili smo demokratsko sredstvo koje pokriva sve građane naše zemlje.

Odlučili smo tako jer nismo bili deo procesa pregovora, nismo ni o čemu bili konsultovani, vladajuća većina je vodila ovaj proces ignorišući sve."

VMRO-DPMNE ignoriše pozive da se drugačije odredi i sugeriše pristalicama kako da glasaju - Mickoski navodi da će do 30. septembra građanima samo objašnjavati posledice dogovora sa Grčkom kojim bi Makedonija mogla da promeni ime u Severna Makedonija.

Stranka Mickoskog organizuje protestne skupove po gradovima Makedonije, mada na listi u finišu kampanje uočljivo nedostaje - Skoplje.

Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu

„Ime države važno i Albancima i Makedoncima"

Referendum u Makedoniji

• Održaće se 30. septembra 2018. godine
• Pravo glasa ima oko 1 800 000 građana
• Za uspeh referenduma potrebno da izađe pedeset odsto upisanih birača plus jedan (oko 900 hiljada)
• Troškovi kampanje 3,5 miliona evra

Ni „za", ni „protiv", ni bojkot

Puna tri meseca od dogovora zvaničnika Makedonije i Grčke, Hristijan Mickoski govori da će posledice dogovora biti loše za Makedoniju.

Ali - nije pozvao građane da Dogovor odbace na referendumu, kada za to imaju priliku.

„Šta ako sam ja za NATO i EU, a protiv Dogovora - kako da glasam?

To je kao da pitate da li ste za to da imate prosečnu platu od 2000 evra i da ne plaćate struju, uz podršku Dogovoru."

Referendumsko pitanje opisuje kao „neozbiljno, glupo i s pogrešnim smislom".

Ipak, ni takve tvrdnje, a ni činjenica da se iz VMRO-DPMNE žale da su bili isključeni iz procesa pripreme referenduma, nisu dovoljni da makedonska opozicija skupi hrabrost i pozivom na bojkot nastupi nasuprot porukama koje stižu iz Evrope i Sjedinjenih Država.

„Naša odluka pokriva sve oblike ponašanja građana 30. septembra", zaključuje Mickoski u odgovoru na pitanje zašto ni poziv na apstinenciju nije opcija.

Za odluku da li će VMRO-DPMNE biti deo procesa promene Ustava, koji će uslediti posle referenduma, Mickoski poziva na strpljenje - da se najpre završi referendumsko izjašnjavanje.

Raskoš koja prokišnjava

Stranačko sedište VMRO-DPMNE u punom sjaju izgrađeno je tokom desetogodišnje vladavine režima Nikole Gruevskog. Umesto nekadašnje „žute kućice" nikla je spolja raskošna osmospratnica, luksuzno opremljena iznutra. Na zidovima se nalaze gigantske slike koje predstavljaju stranačku i državnu istoriju Makedonije.

Ipak, u prostoriji sa panoramskim pogledom na osmom spratu, gde je ovaj razgovor i vođen, na zidu su jasno vidljivi tragovi vlage i - prokišnjavanja.

Da je sama stranka u daleko boljem stanju uprkos ubedljivom porazu na lokalnim izborima, uverava nas njen lider.

„Prema poslednjim istraživanjima, imamo značajan rast podrške u odnosu na vlast. Ne samo da se ne plašim, nego sam ubeđen da ćemo pobediti na sledećim izborima."

Sa strancima o „danu posle"

U senci brojnih sastanaka Angele Merkel, Sebastijana Kurca, Jensa Stoltenberga, Džima Matisa, Johanesa Hana, Federike Mogerini i drugih sa premijerom Zoranom Zaevim, i lider opozicije sreće se sa ovim gostima.

„Sa svima sam razgovarao ponajviše o Dogovoru.

Ja razumem poziciju međunarodne zajednice - fokus je na referendumu, ali ja radije govorim o stanju u zemlji."

Mickoski kaže da ove susrete koristi da kritikuje rad vlade Zorana Zaeva i upozorava strane goste da će problemi ostati i dan posle referenduma.

„Ako želite da podržavate Makedonce na pravi način, ne treba da izmišljate probleme i tražite rešenja, već da saslušate šta su stvarni problemi.

Nisam čuo nijednu reč od stranaca o pravim problemima."

Ipak, lider VMRO-DPMNE kaže da je zadovoljan jer njegova zemlja privlači veliku pažnju stranih zvaničnika.

„Sva ova pažnja treba da se nastavi da bi se Makedonija spremila za članstvo u EU", zaključuje stranački naslednik Nikole Gruevskog koji je poslednjih godina vladavine izgubio podršku Zapada.

Dve godine zatvora za Gruevskog

Potpisan 'istorijski' sporazum o imenu Makedonije

Na tvrdnje da je uticaj Rusije u Makedoniji veliki, da su pokušali da spreče odlazak Gruevskog sa vlasti i da sada aktivno lobiraju da referendum ne uspe, Mickoski kaže da uticaj Moskve nije veliki.

„Nemam sastanke sa ruskim diplomatama.

Kada sam postao predsednik stranke, sreo sam se sa ruskim ambasadorom i od tada se ne sećam čak ni zahteva s njihove strane da se sretnemo opet."

Poručuje da ne vidi ni pokušaje Moskve da na neformalan način utiče na ishod glasanja 30. septembra.

Ko je Hristijan Mickoski

• Rođen 29. septembra 1977. godine
• Doktorirao mašinstvo na skopskom Mašinskom fakultetu gde je od 2014. godine u statusu vanrednog profesora
• od 2016. godine bio predsednik Upravnog odbora i generalni direktor ELEM-a, makedonske elektroprivrede
• Od decembra 2017. godine predsednik VMRO-DPMNE, nasledio Nikolu Gruevskog
• U stranci bio deo Komisije za energetiku, od 2017. godine bio zadužen i za kadrovsku politiku

„Apokalipsa" na Balkanu nije moguća

VMRO-DPMNE je sestrinska stranka Srpske napredne stranke, a lider makedonske opozicije ne krije zadovoljstvo kada predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić ironično govori o pitanju na makedonskom referendumu.

O pregovorima o statusu Kosova informiše se iz medija, uz pojašnjenje da podržava svaki dogovor koji odgovara dvema stranama.

Mickoski ne veruje da bi eventualna promena granica po etničkom principu mogla stvoriti problem multietničkoj Makedoniji.

„Na Balkanu je bilo mnogo građanskih ratova, žrtava, promena granica - a sada se pregovara na pristojan način o principima dogovora.

Mislim da na Balkanu nisu mogući apokaliptični događaji."

Takvih događaja neće biti ni ako se VMRO-DPMNE vrati na vlast - bar u regionalnim pitanjima.

Na pitanje da li bi razmotrio povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova koje je donela Vlada Nikole Gruevskog, lider sestrinske stranke SNS-a jasno odgovara.

„Prvo bismo morali da dobijemo takav zahtev, pa bismo mogli da odlučimo šta da radimo.

Ipak, promena konačne pozicije ozbiljne vlasti po bilo kom pitanju može da ugrozi druge procese - nije dobro za bilo koju ozbiljnu zemlju i političara da menja važne stavove", zaključuje lider VMRO-DPMNE.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]