Ljudska prava: Zašto je svaki 150. čovek na svetu zatočen u savremenom ropstvu

Svaka 150. osoba u svetu zatočena je u savremenom ropstvu, prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) Ujedinjenih nacija.

Ona kaže da ukupan broj ljudi koje ovo pogađa iznosi 50 miliona, što je skok sa 40 miliona od pre samo četiri godine.

Šta je „savremeno ropstvo“?

Savremeno ropstvo je sveobuhvatni izraz za eksploataciju ljudi putem prakse koja uključuje:

• prisilan rad – bilo koji rad na koji su ljudi prisiljeni protiv sopstvene volje
• dužničko ropstvo – kad su ljudi prisiljeni da rade da bi otplatiti dugove
• nasledno ropstvo – kad se ljudi rode u ropstvu i prema njime se ophode kao prema vlasništvu
• prisilan brak – kad je neko u braku protiv vlastite volje i ne može da ode iz njega
• služenje u domaćinstvu – ovo nije uvek ropstvo, već kućne sluge mogu biti izložene zlostavljanju i eksploataciji iza zatvorenih vrata

Međunarodna organizacija rada UN kaže da u savremenom ropstvu živi 49,6 miliona ljudi – otprilike svaki 150. čovek u svetu.

„Sve se svodi na eksploataciju ugroženih, generalno radi ekonomske dobiti.

„Ona se ostvaruje putem prinude koja je ili fizička ili psihološka“, kaže doktor Monti Data, vanredni profesor političkih nauka sa Univerziteta u Ričmondu, u SAD i anti-ropski aktivista.

• Više od 50 miliona ljudi živi u modernom ropstvu, tvrde UN
• „Plašio sam se da ću biti sahranjen u moru“: Zastrašujuće priče žrtava trgovine ljudima
• Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge
• Robovlasnički turizam: Obilasci plantaža i nezgodna pitanja na američkom jugu

Koliko ljudi je osuđeno na prisilni rad?

ILO kaže da je u prisilnom radu zatočeno 27,6 miliona ljudi.

Migrantski radnici su mu posebno podložni.

Oni su ljudi iz siromašnih zemalja koji su regrutovani za rad u inostranstvu u sektorima kao što su građevina, zemljoradnja, tekstilna industrija i kućni poslovi, a koji potom ostaju zatočeni na tim poslovima i ne mogu da putuju kući.

„Mi mislimo da u svetu postoje četiri milijarde ljudi koje ne štiti vladavina prava.

„Ljudi su zatočeni u prisilnom radu i njima se trguje kad je poslodavcima dozvoljeno da ih nekažnjeno iskorišćavaju“, kaže Juan Frejžer iz Međunarodne pravosudne misije za Veliku Britaniju.

Doktor Data kaže da je Indija verovatno najgora zemlja što se tiče prinudnog rada.

„Najviše smo zabrinuti zbog prinudnog rada na mestima kao što su ciglane i upotrebe dečjeg rada“, kaže on.

Smatra se da je 4,9 miliona žena i dece iz sveta prisiljeno na seksualni rad.

„Trauma od ove vrste ropstva verovatno je gora od traume od ratovanja

„I još ga prati stigma, tako da je žrtvama teško da govore o tome. Žrtvama mogu biti potrebne godine da se oporave od fizičke i psihološke štete“, kaže doktor Data.

Koliko je ljudi u prinudnim brakovima?

ILO takođe kaže da su 22 miliona ljudi u svetu zatočeni u prisilnim brakovima.

Dve trećine njih su u Azijsko-pacifičkom regionu.

Indija i okolne zemlje kao što su Pakistan posebno su istaknute po prisilnim brakovima sa ženskim osobama mlađim od 18 godina, kaže doktor Data.

Međutim, cifre ILO-a sugerišu da su prisilni brakovi najrasprostranjeniji u arapskim zalivskim zemljama – u prisilnom braku se nalazi svaka 4,8 osoba na njih 1.000 u ovom regionu.

• Dečji brakovi – živi relikt prošlosti
• Ženama u Iranu potrebne potvrde o nevinosti da bi se udale
• „Spasla sam hiljade žena u brakovima kao što je moj“

Ko je odgovoran za savremeno ropstvo?

Za 86 odsto prisilnog rada u svetu odgovorni su privatni poslodavci (tu se ubraja i prisilni seksualni rad).

ILO procenjuje da poslodavci u svetu zarađuju 150 milijardi dolara od prisilnog rada.

Ona kaže da 51,8 milijardi dolara ovog novca zarađuju poslodavci iz Azijsko-pacifičkog regiona, a 15,1 miliona ljudi osuđeni na prisilni rad.

Od toga se 46,9 miliona dolara zaradi u razvijenim zemljama i Evropskoj uniji.

Međutim, dodaje ILO, region koji ima više savremenih robova nego bilo gde drugde u svetu, u odnosu na broj stanovnika, jesu arapske zalivske zemlje – sa svakih 5,3 ljudi na njih hiljadu osuđenih na prisilni rad.

Juan Frejžer iz Međunarodne pravosudne misije za Veliku Britaniju kaže da je broj ljudi zatočenih u prisilnom radu u porastu zbog pandemije kovida.

„Zbog kovida, mnogo je ljudi ostalo zatočeno u inostranstvu ili je izgubilo poslove. Bili su očajniji za novcem i stoga ranjiviji pred trgovcima ljudima.

„Bili su to savršeni faktori nedaća za porast ropstva“, kaže on.

Možda vam ova priča bude zanimljiva

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk