Madagaskar i ekologija: Farmeri spasavaju morske krastavce
Morske krastavce na Dalekom istoku služe kao delikates. Ova poslastica je skupa, ali i veoma tražena što dovodi do prekomernog ribolova.
Spašavanje ovih morskih životinja preokrenulo je život na malim farmama u Tampolou na Madagaskaru.
Farmeri koji su zarađivali svega jedan dolar dnevno, danas uspevaju da zarade pristojne plate radeći na farmama na kojima se uzgajaju morski krastavci i pomaže opstanak vrste.
- Kada kit „guta“ morskog lava: „Prizor koji se viđa jednom u životu“
- Ženka kita orke danima plivala uz uginulo mladunče
- Zašto stradaju delfini na bugarskom primorju
Morski krastavac pripada porodici bodljokožaca kojoj pripada i morska.
Uglavnom su zakopani u mulju, a iz njega izlaze da bi se nahranili. Hrane se organskim sedimentima i poput usisivača čiste morsko dno, pa su korisni celom ekosistemu.
Farme morskog krastavca u Tampolou su deo šeme za zaštitu životne sredine.
U 2004. godini, meštani su uz podršku britanske nevladine organizacije Blu Venturs odlučili da uradi nešto povodom smanjenja broja riba, hobotnica i drugih morskih vrsta.
Osnovali su udruženje koje se sastoji od predstavnika nekoliko sela i počeli da kontrolišu ribolovce. Oni su zaštićenu oblast nazvali Velondrik – „živeti s morem“.
Farmeri su organizovali nekoliko zona u kojima je ribolov u potpunosti zabranjen. U nekim delovima je ribolov dozvoljen povremeno i to na hobotnice.
Zabranjeno je korišćenje sitne mreže, kao i pecanje dinamitom i cijanidom.
Nije dozvoljeno hvatati ni specijalne vrste poput kornjača i delfina.
Čuvar morskih krastavaca Faralahi radi po 12 sati dnevno i trudi da se da niko ne ukrade ove male morske životinje iz ograđenih obora. Ponosi se time čime se bavi.
„Volim ovaj posao, zarađujem, ali i pomažem zajednici. Mnogo su ih pokrali do sada. Čuvam 6.000 krastavaca trenutno“, kaže Faralahi.
Uzimaju se samo oni krastavci koji su teži od 400 grama, ostali se vraćaju u vodu.
Sakupljanjem morskih krastavaca bavi se i 27-godišnja Vinika Odet. Ranije je lovila hobotnice, a uzgojem morskih krastavaca počela je da se bavi 2010. godine.
„Posao je lakši od ribolova i hvatanja hobotnica. Zadovoljna sam“, kaže Odet.
Dodaje da sada svi mogu da priušte više stvari, poput potrepšina za kuću.
Fotografije je zabeležio Tomi Trenčard i Aureli Marier Dunienvil
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0