Mediji i novinarstvo: Čuveni britanski ratni izveštač Robert Fisk preminuo u 74. godini


Journalist Robert Fisk poses for a photograph in Sydney, Australia, 06 March 2006 (Reissued 01 November 2020)

EPA
Robert Fisk je bio poznat po svojim izveštajima o Bliskom istoku, gde je dešavanja pratio od sedamdesetih

Čuveni izveštač Robert Fisk preminuo je u 74. godini.

Pretpostavlja se da je umro od posledica šloga.

Fisk je u petak primljen u bolnicu Sveti Vinsent u Dablinu, nakon što mu je pozlilo, a ubrzo je i preminuo, prenosi tamošnji dnevni list TheIrish Times.

Robert Fisk dobitnik je brojnih nagrada za izveštavanje o Bliskom istoku, gde je pratio dešavanja od sedamdesetih.

Međutim, oštre kritike na račun Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i zapadne politike zaradile su mu reputaciju kontroverzne javne ličnosti.

Fisk je za britanske novine tokom pet decenija izveštavao sa Balkana, Bliskog istoka i iz Severne Afrike.

„On je verovatno najpoznatiji britanski novinar“, opisao ga je američki list Njujork Tajms u tekstu iz 2005. godine.

Fisk je rođen 1946. godine u okolini britanskog grada Kent, a kasnije je uzeo i irsko državljanstvo. Značajan deo života proveo je u Bejrutu, a poslednje godine proveo je u svom domu u gradiću Dalki, na desetak kilometara od Dablina.

Irski predsednik Majkl D. Higins izrazio je „iskreno žaljenje“ povodom vesti o smrti.

„Svetsko novinarstvo izgubilo je jednog od najboljih komentatora o dešavanjima na Bliskom istoku“, saopšteno je iz predsedničkog kabineta.


Fisk je karijeru u britanskom listuThe Sunday Express. Prva kriza koju je pratio bili su nemiri u Severnoj Irskoj 1972, kada je radio kao dopisnik magazinaThe Times.

U tim novinama je 1976. počeo je da radi kao dopisnik za Bliski istok.

Preselio se u Bejrut i izveštavao o građanskom ratu i Islamskoj revoliciji u Iranu 1979. godine, sovjetskoj invaziji na Avganistan i ratu između Irana i Iraka.

Fisk je 1989. godine dao otkaz u listu nakon svađe sa vlasnikom, medijskim mogulom Rupertom Murdokom. Prešao je u britanski dnevni list The Independent, gde je radio do završetka karijere.

Fisk je tokom devedesetih triput intervuisao lidera Al-Kaide Osamu bin Ladena. U prvom intervjuu 1993. godine, Bin Ladena je opisao kao „stidljivog čoveka“ koji „izgleda kao planinski ratnik koji se opisuje u jednoj mudžahedinskoj legendi“.

Posle napada na Kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2000. godine, za koji je odgovornost preuzela Al-Kaida, Fisk je sledećih dvadeset godina proveo izveštavajući sukobima na Bliskom istoku, u Avganistanu, Iraku i Siriji.

Fiska su posebno uvažavali jer je znao arapski, a takođe je dobro poznavao region, pa je umeo da natrlja nos novinarima koji pokušavaju da izveštavaju iz kancelarijske fotelje umesto da odu na teren.

Bio je oštar kritičar SAD-a i Izraela, što je posebno došlo do izražaja u knjizi The Great War for Civilisation – The Conquest of the Middle East iz 2005. godine, koja govori o istoriji Bliskog istoka i oružanim sukobima o kojima je decenijama izveštavao.

Fisk se 1994. godine oženio američkom novinarkom Larom Marlou. Razveli su se 2006. i nisu imali dece. Novinari širom sveta oprostili su se od Fiska na društvenim mrežama, a među njima je i BBC urednik za Bliski istok Džeremi Bouen.

„Otišao je prerano“, napisao je Bouen na Tviteru.

„Roberta sam voleo i poštovao. Jednom sam taman stigao u Liban pravo iz bivše Jugoslavije gde je bio rat, a on je onjušio moj pancir (nije voleo da ih nosi), tvrdeći da je namirisao šljivovicu. Osvetio sam mu se rekavši da mislim kako njegove izveštaji treba da budu u školskim čitankama. Počivaj u miru, Fisk“.


Pratite nas na Fejsbuku i
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.