Mediji, književnost i Velika Britanija: Povratak Džordža Orvela na BBC

Sedište BBC-ja u Londonu dobilo je novog stanovnika: visokog, bronzanog ljubitelja cigarete.

Statua romanopisca Džordža Orvela sada krasi spoljašnjost Nju brodkasting hausa, nekoliko minuta od mesta na kom je Orvel radio kao radijski producent tokom Drugog svetskog rata.

Ali šta je autor romana 1984 radio u BBC-ju? I da li mu se dopalo?

Decenijama se njegovo osoblje oduševljavalo nagoveštajem da je Orvel inspiraciju za predstavu apsolutnog pakla našao u dve godine provedene u BBC-ju.

Pred kraj romana, Vinston Smit završava zatočen u Sobi 101 Ministarstva ljubavi, „mnogo metara pod zemljom".

On mora da se suoči sa najgorom stvari na svetu - za koju se ispostavlja da je pacov.

Pošto je knjiga izašla 1949. godine, neki su sugerisali da je to bio Orvelov komentar na sobu sličnog broja u Brodkasting hausu, gde je morao da trpi beskrajne dosadne sastanke.

• Izvinjenje Orvelu koje se „krčkalo“ 70 godina
• Šta sve niste znali o Dostojevskom: Pisac krimi romana, zatvorenik i prorok
• Šest stvari koje je Čarls Dikens podario savremenom svetu

Ratno angažovanje

Ideja se dopada autorima koji pokušavaju da objasne ono što deluje kao neverovatni segment Orvelove karijere - njegovo vreme provedeno na platnom spisku BBC-ja od avgusta 1941. do novembra 1943. godine.

Ali Orvel nije čak ni radio u Brodkasting hausu.

Kad je, sa 38 godina, postao asistent za govorne emisije u Redakciji za prekomorska carstva i bio smešten u ovoj ustanovi, BBC se već preselio u Portland plejs broj 55.

Posle godinu dana, postao je producent govornih emisija u Istočnom prekomorskom servisu, radeći u podrumu koji je ratni BBC pribavio od robne kuće za muškarce Piter Robinson.

Orvel je već bio slavni novinar i romanopisac. Ali nije bio svetski slavan, kao što je postao kasnije sa Životinjskom farmom (1945) i 1984.

Njegov biograf D.Dž. Tejlor smatra da je Orvel bio iskreno srećan što se pridružio korporaciji.

„Njegovo zdravlje već je bilo ozbiljno narušeno i postalo je očigledno da nikad neće biti pozvan da se bori u ratu.

„Mislim da je rad na BBC-ju doživeo kao oblik ratnog angažovanja."

• Intervju petkom: „Ne želim da se osećam kao uljez“
• Rumena Bužarovska o novoj knjizi, dijaspori, starijim i mlađim feministkinjama
• Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku

Propaganda bez laži

Isprva je najveći deo Orvelovog vremena bio posvećen pisanju nedeljnih novinskih komentara najpre namenjenih Indiji, koje bi u etru čitali indijski članovi redakcije.

Ti tekstovi ponovo su otkriveni i objavljeni osamdesetih.

To su pregledi ratnih događanja i nemaju nikakve književne pretenzije.

Njegovi novinski komentari nedeljenih dešavanja od pre 75 godina, na primer, bave se događajima oko El Alamejna:

„Bitka za Egipat prerasla je u veliku pobedu za Ujedinjene nacije. Sile osovine još nisu uništene, ali su u velikoj opasnosti…"

Tejlor smatra da je Orvel bio posvećeni propagandista.

„Može da vam deluje čudno zato što danas Orvela smatramo jednim od najiskrenijih pisaca.

„Ali on je znao da rat mora da se dobije i da će dobra propaganda biti sastavni deo toga.

„Kad se kasnije razočarao, što mu se očigledno desilo, bilo je to zato što se plašio da propaganda nije dovoljno efikasna."

„On nije imao problema sa konceptom propagande za stvar koja je moralno ispravna dok god ne lažete.

„Ali ima ironije u tome da je bio propagandista za režim u ratu sa drugim režimom - i u tome svakako vidimo korene romana 1984."

Posle oko godinu dana, čini se da su šefovi odlučili da bi, zato što je Orvel bio pobornik nezavisnosti Indije, dobro prošlo tamo kad bi njegovo ime imalo direktniju vezu sa emitovanim programom.

Orvelovo prisustvo u etru činilo je da propaganda izgleda manje kao propaganda.

Pozivao je imena kao što su T.S Eliot i E.M. Forster u emisije koje su se emitovale u Aziji i bilo mu je dopušteno da se i sam pojavljuje u etru.

Ipak, u januaru 1943. godine BBC rukovodilac Dž.B. Klark napisao opori dopis u kom je bio izuzetno kritičan prema Orvelovom „neprivlačnom glasu".

Dugi niz dokumentarista bio je šokiran kad je otkrio da nekim čudom nijedna emisija u čijem stvaranju je učestvovao Orvel nije završila u BBC arhivi.

Sajmon Ruks, koji vodi tu arhivu, kaže da je to razočaranje, ali ne i iznenađenje.

„U Orvelovo vreme vrlo malo toga se snimalo: radio je bio prevashodno medij za emitovanje uživo.

„Ali u ratu je BBC počeo mnogo više da emituje u drugim delovima sveta."

„A kad emitujete u Indiji, što je Orvel često radio, neki delovi programa morali su da se emituju usred noći.

„Sigurno je bilo snimaka koji bi to omogućili."

• Jukio Mišima: Neobična priča o ozloglašenom japanskom književniku
• Džon le Kare - špijun među piscima, pisac među špijunima
• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike

„Žbunasto-talasasta frizura"

„Ali ti funkcionalni snimci bili su na acetatnim diskovima: imali su samo tanak sloj laka i mogli su se da puste nekoliko puta pre nego što su se izlizali.

„Snimci su se nekad prebacivali na robusnije arhivske diskove za trajnu upotrebu, ali sačuvalo se vrlo malo prekomorskog programa - a, nažalost, ništa sa Džordžom Orvelom."

Orvel je umro 1950, u 46. godini, tako da je njegov glas bio jedina referentna tačka na koju Martin Dženings, koji je dobio zadatak da sačini njegov novi kip, nije mogao da računa.

Njegovi radovi za Džona Betdžemana i Filipa Larkina veoma su hvaljeni.

„Godinama sam bio Orvelov poštovalac tako da pretpostavljam da je osnov za rad bilo moje poznavanje njegovih dela.

„Bio sam oduševljen kad mi se obratio Ben Viteker, koji je stajao iza čitave te ideje."

Viteker je pravnik, borac za ljudska prava i bivši poslanik laburista koji je umro 2014.

„BBC mu je ustupio predivan dom, iako je on finansiran iz čisto privatnih sredstava, ali kad sam saznao gde će biti postavljen, to je imalo velikog značaja za moj rad.

„On stoji uz posebno visok zid od portlandskog kamena i trebalo je da bude izdignut na postolje."

Ipak, činilo mu se da je Orvel poslednja osoba koja treba da završi na postolju.

„Tako da sam ga napravio kao da se blago naginje ka posmatraču - da izgleda više kao da stoji na improvizovanoj govornici i obraća se publici."

• Jelena Lengold: Umetnik mora da se izdigne iznad politike
• Neobičan kult Elene Ferante
• Dikensova pisma otkrivaju kako je izgledao život genija

Lokacija na kojoj je smešten Orvel nezvanični je kutak za pušače još otkako je Brodkasting haus proširen 2013. godine.

I zato deluje odgovarajuće da Orvel drži smotanu cigaretu u jednoj ruci.

Dženings je visokom, štrkljastom, pomalo ispijenom piscu podario odelo koje mu je preveliko i žbunasto-talasastu frizuru koje smatra karakterističnim za njega.

„Ali ta čitava postavka kao da je zahtevala nekakve reči na zidu iza Orvela: inače bi sve delovalo nekompletno. Na kraju je Ben Viteker napravio pravi izbor."

Citat je uzet iz predloga predgovora za Životinjsku farmu koji nikad nije objavljen:

„Ako sloboda znači išta, onda je to pravo da se ljudima kaže ono što ne žele da čuju."

Dženings kaže da je to „zanimljiv i prilično kontroverzan izbor reči za jedan javni servis."

On kaže: „To se istovremeno Orvel obraća političkim novinarima BBC-ja i BBC govori najširoj javnosti šta zastupa."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]