Međunarodni Dan sreće: U Srbiji novac osnovni uslov za sreću

Šta je najvažnije za sreću? U Srbiji kažu da sreća najviše zavisi od materijalnog.

„Što je društvo siromašnije, faktori su materijalniji,“ kaže 34-godišnji Beograđanin Janko Čolaković za BBC.

„Kada je društvo bogato onda razmišlja o nekim drugim stvarima, poput ljubavi, ekologije, smisla postojanja, poziva u životu.“

On dodaje da „danas treba imati sreće da ljubav bude prvi uslov, jer prvo treba biti zdrav, sit i obučen“.

Srbija se nalazi na 78. mestu liste koja meri nivo sreće u 156 zemlja sveta, pokazuju podaci poslednjeg Izveštaja o sreći koji su Ujedinjene nacije objavile 2018. godine.

Među definicijama sreće pominju se sloboda, sigurnost, položaj u društvu, materijalno dobro, unutrašnji mir.

Ipak, direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić kaže da je u siromašnim društvima „novac najvažniji faktor koji utiče na nivo sreće.“

„Kada društvo dostigne određeni minimum – ključni faktori za unapređenje nivoa sreće i kvaliteta života postaju stepen poverenja i percepcija o funkcionisanju institucija“, kaže on za BBC na srpskom.

Beograđanka Jovana Milivojević kaže da se novcem može kupiti mnogo toga što čini sreću.

„Novac je i u Finskoj i u Avganistanu prvi faktor koji određuje sreću. Tako je već neko vreme. Ipak novac kupuje obrazovanje, zdravlje, a nekad i ljubav“, kaže ona.

• Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
• Grašak protiv pogačica – šta deca jedu u školama
• Broj ekstremno siromašnih u Srbiji nepoznat

Kako se sreća meri?

Šunderić kaže da se anketa o kvalitetu života u Srbiji sprovodi na četiri godine, u saradnji sa agencijom za statistiku Evropske unije, Evrostatom. Slična anketa se sprovodi i svuda u svetu i na osnovu nje se sastavlja Izveštaj o sreći Ujedinjenih nacija.

„Anketa o kvalitetu života daje podatke o pitanjima koja opšte statistike ne pokrivaju – kao što su percipirani kvalitet društva, poverenje u institucije, društvene tenzije, stepen sreće pojedinaca, stepen zadovoljstva životom i učešće građana u društvu“, kaže Šunderić.

U određivanju kvaliteta života Evrostat meri sledeće dimenzije:

• Materijalni uslovi život
• Zaposlenje
• Zdravlje
• Obrazovanje
• Odmor i društveni odnosi
• Ekonomska i fizička sigurnost
• Upravljanje i osnova prava
• Priroda i životna sredina

Koliko su srećni ljudi u Srbiji

Izveštaj o sreći pokazuje da je Srbija od zemalja u regionu bolje rangirana od Slovenije (51), Rumunije (52), Kosova (66) i Mađarske (69), a lošije od Crne Gore (81), Hrvatske (82), Severne Makedonije (89), Bosne i Hercegovine (93), Bugarske (100) i Albanije (112).

Najsrećniji su stanovnici Finske, Norveške i Danske, a najmanje srećni u Južnom Sudanu (154), Centralnoafričkoj Republici (155) i Burundiju (156).

Republički zavod za statistiku Srbije sproveo je, u saradnji sa Evrostatom, anketu o kvalitetu života 2012. i 2016. godine.

Prema toj anketi, stepen sreće u Srbiji ocenjen je ocenom 6,3 – slično kao pre četiri godine, što je niže od proseka u zemljama članicama EU.